Štitasta žlezda je endokrina žlezda koja se nalazi u prednjem delu vrata. Njen zadatak je da proizvodi određene hormone odgovorne za brojne procese u našem organizmu, posebno one koji su povezani sa metabolizmom. Nažalost, nisu retke razne bolesti štitaste žlezde, od kojih su neke autoimunog porekla, poput Hašimotovog tireoiditisa. O tome ćemo govoriti u ovom članku zajedno sa dr Joanom Soranom Savulesku, šefom Službe za endokrinologiju i dijabetologiju Zdravstvenog instituta grada Pavije, grupe San Donato.
ŠTA SU TIREOIDITISI?
Termin „autoimuni tireoiditis“ često se odnosi na Hašimotov tireoiditis, ali, u stvari, postoji nekoliko bolesti ove vrste koje se manifestuju poremećajima u ovoj žlezdi. Kako ističe doktorka, „tireoiditis je zapaljenje štitaste žlezde, heterogena grupa akutnih stanja, u kojima pacijent možda neće pokazivati simptome sve dok ne dođe do promene funkcije štitne žlezde“.
Shidlovski/gettyimages.it
Autoimuni tireoiditisi se dele na hipertrofični i atrofični oblik. „Prvi je klasični autoimuni tireoiditis koji je otkrio dr Hakan Hašimoto, kod kojeg je praktično povećana infiltracija leukocita (tj. belih krvnih zrnaca) u parenhimu štitaste žlezde (prim. prev. specifično tkivo nekog organa) i dolazi do pojave tzv. strume odnosno gušavosti”, koja se ogleda u povećanju zapremine štitaste žlezde.
Nasuprot tome, atrofični oblik karakteriše fibroza parenhima štitaste žlezde: „postoji, dakle, volumetrijsko smanjenje žlezde, bez gušavosti. Javlja se kod tihog i postporođajnog tireoiditisa, koji pogađa 10% žena u 6/12 meseci nakon trudnoće“. U atrofične oblike takođe spadaju tireoiditis izazvan lekovima kao što je amiodaron, koji se koristi u kardiologiji, ili kao interferon i interleukin, i Ridelov fibrozni tireoiditis.
U svim slučajevima, pojašnjava doktorka, „sa napredovanjem bolesti dolazi do smanjenja funkcije štitaste žlezde, a posledično i do stanja hipotireoidizma“.
HAŠIMOTOV TIREOIDITIS: ŠTA JE I KOD KOGA SE JAVLJA
Poznata i kao Hašimotova bolest, upala je česta i, kao i svi tireoiditisi i autoimune bolesti, pretežno se javlja kod žena. „Među pokretačima tireoiditisa su, pored stresa, variranje nivoa hormona, posebno u slučaju trudnoće i post menopauze. Prevalencija se povećava sa godinama, a takođe je potvrđena genetska predispozicija. Da bismo bolje razumeli: nije reč o pravoj naslednoj bolesti, već postoji veća podložnost razvoju patologije kod osoba čiji članovi porodice, naročito prvog stepena, pate ne samo od tireoiditisa već i od drugih autoimunih bolesti“.
dmphoto/gettyimages.it
ULOGA TSH HORMONA
Aktivnošću štitaste žlezde upravlja druga žlezda, hipofiza, smeštena u osnovi mozga, koja proizvodi TSH, takođe nazvan hormon štitne žlezde. Njegova uloga je ključna za pravilno funkcionisanje štitaste žlezde i, shodno tome, za mnoge funkcije našeg organizma. TSH podstiče apsorpciju joda i reguliše oslobađanje drugih hormona koje luči štitasta žlezda, poput trijodotironina (T3) i tiroksina (T4). Merenje nivoa ova tri elementa analizom krvi, stoga, služi da bi se utvrdilo da li su uslovi aktivnosti žlezde normalni. Kod hipertireoidizma nivo TSH je nizak, a nivo T3 i T4 visok, dok je kod hipotireoidizma TSH visok, a druga dva hormona su niska.
SIMPTOMI HAŠIMOTOVOG TIREOIDITISA
Hašimotov tireoiditis se obično otkrije slučajno, tako što pacijent uradi jednostavni samopregled vrata. „Na početku bolesti funkcionalnost štitaste žlezde je očuvana, pa će simptomi biti minimalni, atipični, nejasni. Kako oštećenje parenhima štitaste žlezde napreduje, razvija se stanje hipotireoidizma i simptomi će biti povezani sa težinom i brzinom njegovog razvoja“, objašnjava doktorka.
Pacijenti pre svega imaju nesrazmerni zamor u poređenju sa svakodnevnim životnim navikama. Kasnije se mogu pojaviti sledeći simptomi:
- pospanost
- bezvoljnost
- promene visine glasa koji postaje hrapaviji.
„Koža će postati hladnija i suva, a osoba koja pati od ovog oblika tireoiditisa može da pati od zatvora i da postepeno dobija na telesnoj masi. U naprednim stadijumima preovladavaju neurološki simptomi. Počinju stanjem anksioznosti i napadima panike, potom dolazi do gubitka pamćenja, da bi se naposletku došlo do pravog depresivnog sindroma“.
DIJAGNOZA I LEČENJE HAŠIMOTOVOG TIREOIDITISA
Dijagnoza Hašimotovog tireoiditisa zasniva se na biohemijskoj analizi krvi, odnosno određivanju tiroidnih hormona u krvi i detektovanjem antitiroidnih antitela. „Na osnovu ovoga, imaćemo pozitivnost antitela na anti-TG i anti-TPO. Primetiće se i postepeno pogoršanje funkcije štitaste žlezde, sa slikom eutireoidizma, subkliničkog hipotireoidizma, potpuno razvijenog hipotireoidizma ili početnog prolaznog hipertireoidizma“.
jarun011/gettyimages.it
Lekarka dalje navodi da je ultrazvuk štitaste žlezde korisna metoda za kompletiranje analiza, „on će pokazati neujednačenost parenhima štitaste žlezde: u početku se naziva leopardovom kožom, a kako patologija bude napredovala, žlezda će biti sve više zahvaćena, pa će doći do onoga što se naziva tamna žlezda (Dark gland) – štitasta žlezda će praktično na ultrazvuku biti crne boje“.
Sa stanovišta lečenja, deluje se na hipotireoidizam izazvan autoimunim procesom. „Daje se sintetički hormon štitaste žlezde, dok se u prošlosti koristio ekstrakt štitaste žlezde goveda ili svinja. Levotiroksin koji se trenutno nalazi na tržištu uzima se svakodnevno ujutru na prazan stomak i zamenjuje onaj koji naša štitasta žlezda nije više u stanju da obezbedi našem organizmu“.
#DOKTORODGOVARA: DOKTORKA SAVULESKU ODGOVARA NA PITANJA NAŠIH ČITALACA
Doktorka Savulesku je nakon intervjua odgovarala na brojna pitanja koja su postavljena na Facebook stranici UniSalute-a. Ovde ih objavljujemo u korist svih čitalaca.
PROMENLJIVE VREDNOSTI TSH
Prva čitateljka Lidija kaže da često ima fluktuirajuće vrednosti TSH, ponekad normalne, ponekad veće od 8. Pita da li je, po mišljenju doktorke, neophodno uzimati lek Eutiroks.
„Smernice u vezi sa primenom Levotiroksina kod odraslih, kako u Italiji tako i u Evropskoj uniji, predviđaju njegovu upotrebu za vrednosti TSH koje su veće od 10 jedinica po litru“, odgovara naša sagovornica. „Za srednje vrednosti, između normalne vrednosti 4 i one koja ide do 9,9, primena će se vršiti samo u prisustvu važnih simptoma hipotireoidizma, dislipidemije (prim. prev. visok nivo lipida u krvi), kardiovaskularnih komplikacija ili u slučaju očiglednog prisustva guše (gušavosti), posebno ako je nodularna“, nastavlja doktorka.
„Stoga Lidiji možemo da kažemo da će jednostavno morati na svakih šest meseci da proverava vrednosti tiroidnih hormona TSH i FT4 ili da pre toga konsultuje endokrinologa ukoliko su prisutni bilo kakvi poremećaji ili komorbiditeti poput onih koje sam upravo navela. Cilj eventualne supstitucione terapije Levotiroksinom će biti održavanje TSH u rasponu između 1 i 2 / 2,5 ukoliko je Lidija mladi pacijent. Umesto toga, u slučaju starije dobi, prihvatiće se nešto viši interval vrednosti TSH koji će biti između 4 i 7 jedinica po litru”.
PREPORUČENA ISHRANA ZA OSOBE KOJE PATE OD HAŠIMOTOVOG TIREOIDITISA
Kristina, Anđela, Ticijana, Anjeze i Margerita traže informacije o ishrani odnosno režimu ishrane za one koji pate od Hašimotovog tireoiditisa.
„Hormon štitaste žlezde je veoma važan: on učestvuje u mnogim procesima, od mozga, srca, kostiju do metabolizma. Terapija koju preporučujem svojim pacijentima je lek Levotiroksin, kada je hipotireoidizam očigledan“.
HAŠIMOTOV TIREOIDITIS I REUMATOIDNI ARTRITIS: DA LI POSTOJI POVEZANOST?
Danijela, koja pati od reumatoidnog artritisa, pita doktorku za mišljenje o slučaju njene ćerke koja ima 37 godina i već 17 godina pati od Hašimotovog tireoiditisa, a uzima Eutiroks na osnovu vrednosti analiza. Pročitala je da su često pacijenti sa ovom vrstom tireoiditisa skloniji reumatoidnom artritisu i želela bi da zna da li je zaista tako.
„Hašimotov tireoiditis je jedna od autoimunih bolesti i kao takva je povezana sa čitavim nizom drugih patologija čije je polazište proizvodnja antitela protiv samog organizma. Postoje slučajevi reumatoloških oblika, poput onog na koji nam je ukazala čitateljka i oni mogu da se povežu sa tireoiditisom, ali tu spadaju i bolesti kao što je dijabetes melitus tipa 1. Oko 25% osoba sa autoimunom bolešću može da razvije još jedan oblik tokom života: stoga je važno tražiti moguću autoimunu etiologiju kod takvih osoba u slučaju pojave simptoma ili poremećaja“.
GORUŠICA NAKON EUTIROKSA
Na kraju, Lučija kaže da je uvek imala gorušicu nakon uzimanja Eutiroksa. Pita, dakle, da li je neophodno uzimati ovaj lek na prazan stomak.
„Nažalost, prazan želudac je važan u slučaju uzimanja ovih tableta“, odgovara lekarka, „pošto moraju da se rastvore u želudačnoj tečnosti, jer se aktivacija tirozina i njegova apsorpcija odvijaju u crevima, zahvaljujući želudačnoj kiselosti. Savet bi mogao da bude da se Eutiroks zameni trenutno novijim formulacijama, poput onih tečnih, koje s jedne strane omogućavaju nezavisnost od želudačne kiseline, jer su već tečne i već lipofilne, tako da imaju odličnu i bržu apsorpciju na nivou dvanaestopalačnog creva (duodenuma), a istovremeno oslobađaju pacijenta bilo kakvih neželjenih efekata zbog pomoćnih supstanci koje su prisutne u tabletama.
Poslednja preporuka svima od naše sagovornice je da se obrati posebna pažnja na probleme povezane sa štitastom žlezdom za koju smo videli da je veoma važna za naš organizam. „U ovom trenutku dolazi do evolucije dijagnostičkih tehnika, kao i terapije“, zaključuje doktorka, „zbog kojih danas ove patologije prouzrokuju manje problema i manje poremećaja nego u prošlosti“.
Izvor:
https://blogunisalute.it/tiroidite-di-hashimoto/