OSTEOPOROZA: SIMPTOMI, DIJAGNOZA I LEČENJE. INTERVJU SA PROF. SARDANELIJEM

Osteoporoza je sistemska bolest skeleta, koju karakterišu smanjenje mineralne mase kostiju i kvalitativne promene koje dovode do povećanja rizika od preloma. Prema procenama, u Italiji od ove bolesti pati oko 3,5 miliona žena i milion muškaraca. Nažalost, ovi brojevi će neminovno rasti, a razlog tome je progresivno starenje stanovništva.

Reč je o bolesti sa epidemiološkim karakteristikama sa velikim socijalnim uticajem i sa prevalencijom kod osoba koje imaju više od 80 godina. Postoje dva primarna oblika, postmenopauzalna osteoporoza kod žena i starosna koja je povezana sa prirodnim procesom starenja, a uobičajena je za oba pola. Postoje i sekundarni oblici osteoporoze koji su izazvani brojnim patologijama ili upotrebom lekova.

Da bismo produbili temu osteoporoze, simptoma i dijagnoze, ali i lečenja i prevencije, intervjuisali smo prof. Frančeska Sardanelija, šefa Službe za dijagnostičko snimanje pri IRCCS Policlinico San Donato u Milanu, redovnog profesora radiologije i direktora Škole za specijalizaciju u oblasti radiodijagnostike pri Univerzitetu u Milanu.

KOJI FAKTORI UTIČU NA POJAVU OSTEOPOROZE

Razvoj osteoporoze uzima u obzir kombinaciju faktora koji utiču na čvrstoću kostiju: pre svega starost odnosno životnu dob, ali i genetsko-porodične predispozicije. „Višestruke epizode ​​preloma kostiju kod članova porodice mogu da predstavljaju određeno upozorenje“, objašnjava Sardaneli. Takođe je važno uzeti u obzir prethodne i sadašnje farmakološke terapije, naročito one koje se zasnivaju na kortizonu.

ZAŠTO OSTEOPOROZA UGLAVNOM POGAĐA ŽENE?

Sada je već poznato da od osteoporoze obolevaju i muškarci, na koje otpada oko 20% svih preloma glave (vrata) butne kosti (poznatijeg kao prelom kuka) čiji je uzrok upravo osteoporoza. Međutim, većina osoba koje pate od ove bolesti, kao što smo videli iz prethodnih podataka, su ženskog pola.

„Da bismo razumeli razlog veće prevalencije među ženama, moramo da krenemo od koncepta „maksimalne koštane mase“. Mineralna gustina kostiju svakog pojedinca dostiže maksimalnu vrednost na vrhuncu telesnog razvoja (oko 30. godine), nakon čega se dešava fiziološko progresivno smanjenje od oko 0,5-1% na godišnjem nivou. Kod žena je gubitak mineralne gustine veći zbog hormonalnih promena povezanih sa menopauzom, što rezultira većom učestalošću i ranijim javljanjem bolesti kod žena“.

Menopauza je zbog toga naročito osetljiv period za kosti. „U fazi koja prethodi i koja traje približno 5 godina, kod žena se zaštitni efekat koji estrogen vrši na koštano tkivo progresivno smanjuje. To dovodi do ubrzanog gubitka stope gustine kostiju, koja može da dostigne i 1-2% godišnje“, nastavlja naš sagovornik. „Ovaj proces može da dovede do javljanja osteoporoze, posebno u slučajevima kada u mladom dobu nije postignuta adekvatna maksimalna stopa gustine koštane mase“.

OSTEOPOROZA: SIMPTOMI I POSTAVLJANJE DIJAGNOZE OVE BOLESTI

Osteoporoza je tiha, asimptomatska bolest. „Gubitak koštane mase je spor i postepen, a organizam ga ne percipira. Nažalost, nema alarma za uzbunu“, objašnjava profesor. Međutim, krhke kosti mogu da prouzrokuju bolove u leđima, smanjenje visine i pogrbljeno držanje.

„Bolest se manifestuje iznenada, prelomom, obično pršljenova kičmenog stuba, glave butne kosti (kuka), gornjeg dela nadlaktične kosti ili ručnog zgloba. Prelomi butne kosti (kuka) su najozbiljnija komplikacija, jer neizbežno dovode do hospitalizacije“. Vreme oporavka u ovim slučajevima može da bude dugo i pacijentima bi mogla da bude potrebna kućna nega / pomoć u kući neko vreme. Štaviše, u nekim slučajevima, posebno kada je osoba u poodmaklom trećem dobu, postoji rizik da nakon ove povrede ne bude više u stanju da hoda. „Prelomi kičmenih pršljenova su takođe opasni“, naglašava naš sagovornik, „iako ponekad daju malo simptoma ili ih uopšte nema. Međutim, oni mogu da pokrenu tzv. „kaskadu preloma“, tj. da budu prva epizoda čitave serije preloma sa vrlo ozbiljnim posledicama po pacijenta“.

Kada lekar posumnja da osoba pati od osteoporoze, propisaće određene analize neophodne za postavljanje dijagnoze, o kojima ćemo detaljnije govoriti u narednim paragrafima.

POSTAVLJANJE DIJAGNOZE OSTEOPOROZE

Za postavljanje dijagnoze osteoporoze koriste se kako instrumentalna ispitivanja, tako i analize krvi. „Analize krvi se nazivaju „prvim nivoom“: analiziraju se koncentracija kalcijuma i fosfora u krvi ili količina kalcijuma koja se izlučuje urinom“, objašnjava Sardaneli. „Ako su vrednosti normalne, većina sekundarnih osteoporoza se može isključiti, tj. onih koje su prouzrokovane prisutnim patologijama, a ne fiziološkim starenjem ili menopauzom“.

Da bi se dobila detaljnija slika situacije, potrebno je pribeći analizama „drugog nivoa“ ili „instrumentalnim ispitivanjima koja omogućavaju da se proceni stanje koštane mase, kao što je kompjuterska koštana mineralometrija ili denzitometrija kostiju (MOC), ili dijagnostikuju prelomi. U slučaju preloma, standardni radiološki pregledi omogućavaju, na primer, da se identifikuju prelomi kičmenih pršljenova, čak i oni asimptomatski“.

OSTEOPOROZA: KOMPJUTERSKA KOŠTANA MINERALOMETRIJA (MOC) I NJENA PRIMENA

Profesor Sardaneli objašnjava da je kompjuterska koštana mineralometrija (MOC) najbolja tehnika za procenu mineralne gustine kostiju, zbog svojih brojnih prednosti:

• visoke preciznosti;
• odlične tolerancije kod pacijenata;
• niske cene;
• zanemarljive doze zračenja.

„MOC je analiza koja može da se obavi za nekoliko minuta, ali je ne treba smatrati „jednostavnom“. Da bi se dobili pouzdani rezultati, pravila se moraju striktno poštovati, kako u fazi vršenja analize, tako i u fazi naknadne obrade podataka. MOC se obično izvodi na nivou kuka i lumbalne kičme. Nema kontraindikacija, osim trudnoće, s obzirom na ograničenu izloženost rendgenskim zracima“.

MOC se ne smatra skrining testom stanovništva. Lekar zajedno sa pacijentom odlučuje da li je potrebno da se osoba podvrgne pregledu, na osnovu prisustva faktora rizika i prethodnih i trenutnih kliničkih stanja.

KOJI SU RIZICI ZA OSOBE KOJE PATE OD OSTEOPOROZE?

Kao što smo videli, najveći rizik koji sa sobom nosi osteoporoza su prelomi i njihove komplikacije. Kada naprsnuće zahvati jedan ili više kičmenih pršljenova, to može da prouzrokuje progresivni deformitet kičme, „kao što je torakalna kifoza, koja u težim slučajevima može da dovede i do respiratornih bolesti, kao i do smanjene pokretljivosti. Prelomi butne kosti (kuka) u petini slučajeva dovode do smanjenja nivoa sposobnosti brige o samom sebi, tj. samostalnosti i utiču negativno na život pojedinaca koji su pogođeni ovim stanjem i njihovih porodica, uz rizik od dugotrajnog boravka u specijalizovanim ustanovama. Dramatičan je podatak da je godinu dana nakon preloma kuka stopa smrtnosti oko 15%“, objašnjava Sardaneli. „Poređenje je tužno, ali mogli bismo da kažemo da je prosečno kratkotrajno preživljavanje (1–5 godina) nakon preloma kuka niže od onog nakon rane dijagnoze i lečenja raka dojke“.

OSTEOPOROZA MOŽE DA POGAĐA I MLADE OSOBE: U KOJIM SLUČAJEVIMA?

Iako sa mnogo nižom učestalošću nego kod starijih, osteoporoza može da se javi i kod mladih ljudi. „U ovim slučajevima reč je o sekundarnim oblicima koji su povezani sa određenim patološkim stanjima, kao što su crevna malapsorpciona bolest (na primer, celijakija), prekomerna upotreba demineralizovanih lekova (na primer kortizona) ili određena genetska stanja koja uzrokuju nepravilnu mineralizaciju kostiju, kao što je “osteogenesis imperfecta – bolest krhkih kostiju“.

Neki lekovi za hemioterapiju mogu da izazovu „stanja farmakološke menopauze koja negativno utiču na kosti, poput fiziološke menopauze. Pored toga, onkološki pacijenti se često podvrgavaju kombinovanim tretmanima koji utiču na hormonalni status, često sa „osteopenizujućim“ efektom, koji smanjuje gustinu kostiju“.

 PREVENCIJA I LEČENJE OSTEOPOROZE

Da bi se sprečio nastanak osteoporoze, neophodno je sprečiti ili usporiti pojavu bolesti, kako kroz ishranu koja garantuje dovoljan unos kalcijuma i vitamina D, tako i kroz fizičku aktivnost koja je važan element za održavanje zdravih kostiju. Takođe je korisno eliminisati faktore rizika kao što su pušenje i preterana konzumacija alkohola, ne zanemarujući činjenicu da je nastanak osteoporoze takođe povezan sa procesom starenja, a kod žena i sa menopauzom.

Kada je bolest već u toku, veoma je važno preduzeti mere kako bi se smanjio rizik od pada, a istovremeno i jačati kosti. „Postoje različite vrste lekova koji deluju na procese preoblikovanja kostiju, podstiču sintezu ili inhibiraju resorpciju, u zavisnosti od kliničke slike“, objašnjava profesor. „Najčešće korišćeni lekovi tzv. prvog izbora su bisfosfonati, koji deluju tako što ograničavaju aktivnost osteoklasta“.

KOJI STIL ŽIVOTA SE PREPORUČUJE OSOBAMA KOJE PATE OD OSTEOPOROZE?

Nakon postavljanja dijagnoze osteoporoze, zdrav način života je osnovni preduslov za život sa ovom bolešću. „Fizička aktivnost je posebno važna, a ona se uglavnom sastoji od vežbi za jačanje mišića i aktivnosti koje se rade pod opterećenjem, poput hodanja ili drugih sportova za starije osobe: na ovaj način se smanjuje gubitak koštane mase i mogućnost preloma. Ishrana je još jedna ključna stvar: adekvatan unos vitamina D utiče pozitivno na koštani sistem, a proteini sprečavaju sarkopeniju, odnosno progresivni gubitak mišićne mase, smanjuju rizik od komplikacija čak i nakon osteoporotskog preloma“, zaključuje Sardaneli.

Osteoporoza je bolest koja dugo može da ostane neotkrivena jer ne daje rane simptome, ali se gotovo uvek manifestuje prelomom butne kosti u kuku ili kičmenog pršljena, usled smanjenja gustine kostiju. Reč je o situaciji koja može da ima ozbiljne posledice, naročito kada su u pitanju stariji ljudi, koji mogu da imaju više poteškoća tokom oporavka i povratka samostalnom životu. Iz tog razloga, prevencija i ispravan način života su presudni, kao i uvek.

Izvor:

https://blogunisalute.it/osteoporosi-sintomi-e-diagnosi/