Ima ljudi koji ujutro ne izlaze iz kuće bez doručka, a ima i onih koji bi u novi dan bez problema mogli da krenu praznog stomaka. Ipak, svi već neko vreme znamo da je hrana koju konzumiramo nakon buđenja naročito korisna za naše telo. Preskakanje doručka nije zdrava odluka, ali da li je bolji sladak ili slani doručak? U ovom članku ćemo pokušati da razjasnimo ovu temu.
DORUČAK ZA NAJBOLJE OTPOČINJANJE DANA
Našem telu je potrebna energija da bi mogao da funkcioniše. Ujutru, nakon noćnog odmora, iza nas je najmanje 10-12 sati gladovanja, odnosno toliko je prošlo od trenutka kada smo večerali i moramo da organizmu damo hranljive materije. Prema dokumentu u vezi sa doručkom koji su zajedno potpisali Društvo za ljudsku ishranu Italije i Društvo za nauku o hrani Italije, odgovarajući doručak treba da obezbedi udeo energije između 15 i 25% ukupnog dnevnog unosa.
Unošenje hrane ubrzo nakon buđenja omogućava nam da započnemo dan “desnom nogom”, pre svega izbegavajući rizik od hipoglikemijske krize, odnosno stanja u kojem je u krvi malo glukoze i stoga osećamo slabost. Ali doručak je takođe važan jer pomaže u sprečavanju nastanka metaboličkog sindroma, koji je izuzetno opasan za one koji pate od njega, jer ih izlaže brojnim patologijama, poput kardiovaskularnih bolesti i dijabetesa tipa 2.
SLADAK ILI SLANI DORUČAK: KOJI JE BOLJI?
Pristup doručku je izuzetno raznolik, u odnosu na različitost tradicija i vrsta ishrane dostupnih u različitim zemljama, ali se može reći da u Evropi postoje dve krajnosti. Slatki doručak, koji se posebno u Italiji danas svodi na brioš i kafu ili kapućino, i onaj koji je tipičan za anglosaksonske i severnoevropske zemlje, koji uključuje razna slana jela poput slanine, jaja, pasulja, hleba sa maslacem, sireva. Između je pravi pravcati univerzum: jogurt, mleko, žitarice i biskviti, torte, proteinski šejkovi, sveže voće, ali i svež hleb ili sveže pecivo sa suhomesnatim proizvodima, peciva bez dodataka itd.
juefraphoto/gettyimages.it
Ali koji doručak je najzdraviji izbor? Da bismo pronašli odgovor, pre svega moramo da uzmemo u obzir činjenicu da nam dobar doručak ne omogućava samo da damo sve od sebe u raznim aktivnostima koje obavljamo, već i da kontrolišemo svoju telesnu masu na duge staze. Prvi pokazatelj se, dakle, odnosi na vlakna koja nikada ne bi smela da se izostave jer učestvuju u telesnim funkcijama, kao što su varenje i crevni tranzit, i imaju visoku moć da zasite: stoga, u ishrani treba da bude zastupljeno voće i povrće, kao i integralne žitarice.
Izbalansirani doručak, međutim, mora da sadrži i odgovarajuću količinu protein i masti, poželjno bi bilo biljnog porekla.
REZULTATI ISTRAŽIVANJA SLATKOG DORUČKA SA VIŠE ILI MANJE ŠEĆERA
Istraživanje objavljeno 2020. godine proučavalo je efekte doručka sa visokim sadržajem šećera u opdnosu na onaj koji ih sadrži manje. Studija koja je sprovedena na ukupno 29 zdravih odraslih osoba merila je rezultate u vezi s apetitom, zdravljem i telesnom masom tokom 3 nedelje konzumiranja doručka sa prosečno 32 g šećera, u poređenju sa doručkom na bazi kaše bez dodatog šećera (sa oko 8 g šećera ukupno) .
Učesnici koji su jeli zaslađeni doručak prijavili su smanjenje želje za slatkišima odmah nakon obroka, za razliku od ostalih, ali nije bilo uticaja na dnevnu količinu unetih slatkiša. Sve u svemu, nije bilo nikakvog uticaja na glad ili unos kalorija između “normalnog” i zaslađenog doručka. Međutim, ovo je kratkoročna studija koju je potrebno dodatno istražiti.
SLANI DORUČAK: ŠTA TREBA IZBEGAVATI?
Ako prevelika količina šećera nanosi štetu organizmu, i ljubitelji slanog doručka moraju da obrate pažnju na proizvode koje stavljaju na sto. Životinjske masti sadržane u suhomesnatim proizvodima ili maslacu, u stvari, mogu da povećaju rizik od razvoja hiperholesterolemije i kardiovaskularnih bolesti. I so, koje ima u izobilju u kobasicama i prerađevinama, dovodi do povećanja krvnog pritiska: dugoročno gledano, konzumacija ovakve hrane može da dovede do prekomerne telesne mase i gojaznosti, hipertenzije i problema sa srcem.
Uopšteno govoreći, dobro bi bilo ograničiti konzumiranje preterano prerađene i masne hrane, dajući prednost manje masnoj hrani, koja se priprema na zdraviji način.
Arx0nt/gettyimages.it
SLADAK ILI SLANI DORUČAK ZA DECU?
Deci je takođe potreban hranljivi doručak kako bi mogla da što bolje savladaju sve aktivnosti tokom dana, kako intelektualne, tako i fizičke. Njihov doručak mora da bude raznovrstan i izbalansiran, mora da obezbedi ravnotežu između svih hranljivih materija, dakle, mora da sadrži:
- masti
- proteine
- složene ugljene hidrate
- vitamine
- minerale
- vlakna.
Koju, onda, hranu izabrati? Možete da se odlučite za sladak ili slain doručak, konzumirate naizmenično jogurt, integralni hleb, žitarice ili integralne dvopeke, slatke ili slane domaće torte po receptima u kojima nema previse “teških” sastojaka. Sveže voće je veoma važno, kako za decu, tako i za odrasle, treba birati sezonsko. Još jedan aspekt koji uvek treba i mati na umu je količina šećera, posebno pri kupovini proizvoda koji su već industrijski prerađeni: pakovane grickalice moguda se konzumiraju s vremena na vreme, vodeći računa da to budu one koje imaju malo masti i prehrambenih aditiva.
OBROK KOJI POZITIVNO UTIČE NA NAŠE BLAGOSTANJE
Sladak ili slan, kada se izbalansiraju sve hranljive materije koje su nam potrebne, doručak je zdrava navika zbog koje se fizički osećamo bolje i koja nam omogućava da se suočimo sa celim danom s odgovarajućom količinom energije. Ali ne samo to, jer, kao što smo videli, dugoročno dolazi do posledica sa stanovišta zdravlja: pravilni doručak od ranog uzrasta predstavlja dragoceni factor prevencije prekomerne telesne mase i gojaznosti, kao i povezanih bolesti.
Zato, ukoliko želite da partite stanje svog zdravlja i naučite kako da poboljšate svoj način života, možete da razmislite o zdravstvenom osiguranju kroz polisu Bronzanog paketa koja podrazumeva sistematske i preglede lekara ošte prakse i lekara specijalista. Na taj način dobićete kvalitetene informacije o tome da li je potrebno da unesete neke korekcije u svoje navike i ponašanje i još važnije predupredite rezavoj nekih težih oblika oboljenja.