Šta je prezbioparija? Kako se manifestuje i kako se leči ovo oboljenje očiju?

Prezbiopija je poremećaj vida koji se obično javlja nakon 40. godine, izazivajući progresivne poteškoće u izoštravanju slika koje su blizu. Iako ne postoji način da se spreči njen nastanak jer je to fiziološko stanje povezano sa starenjem, postoje načini da se prezbiopija ispravi, od upotrebe naočara do hirurške intervencije.

Hajde da produbimo ovu temu, da saznamo šta je prezbiopija, koji su uzroci, simptomi i kako se leči ovaj poremećaj vida.

PREZBIOPIJA: ŠTA JE I KOJI SU UZROCI NJENOG NASTANKA

Prezbiopija se sastoji od postepenih poteškoća oka u izoštravanju obližnjih objekata. To je poremećaj vida koji nastaje usled normalnog procesa starenja (dakle, nije bolest), a javlja se počev od 40. godine. Ovo stanje je uzrokovano gubitkom akomodativnog kapaciteta oka, odnosno elastičnosti sočiva.

Sočivo je providno i ima oblik diska, a nalazi se između šarenice (dužice) i staklastog tela. Zahvaljujući cilijarnom mišiću, ono je u stanju da promeni svoj oblik kada je potrebno da se izoštre objekti na različitim udaljenostima. Konkretno, cilijarni mišić se kontrahuje da bi video neki predmet u blizini i opušta se da bi video predmet koji je daleko.

Vremenom, međutim, ova sposobnost promene oblika se smanjuje zbog progresivnog stvrdnjavanja centralnog dela sočiva (nukleusa). Sa starenjem, u stvari, sočivo gubi vodu i postaje manje fleksibilno: posledica je nemogućnost izoštravanja slika koje se nalaze blizu, i koje će, stoga, izgledati mutne.

SIMPTOMI PREZBIOPIJE

Prezbiopija se javlja postepeno, a prvi simptomi se uglavnom prvi put javljaju nakon 40. godine života. Poremećaj može da nastavi da napreduje (pogoršava se) tokom vremena, dok se ne stabilizuje oko 65. godine. Tipični simptomi su:

• sklonost udaljavanja teksta, na primer prilikom čitanja knjiga ili novina, da bi reči mogle jasno da se pročitaju;
• zamagljen vid kada se tekst drži na normalnoj udaljenosti za čitanje;
• osećaj naprezanja očiju ili glavobolja nakon čitanja ili rada sa bliskim predmetima.

Osim toga, ovi simptomi mogu da se pogoršaju ako se osoba oseća umorno ili ako je prostorija slabo osvetljena.

KAKO SE ISPOLJAVA PREZBIOPIJA KOD OSOBA KOJE IMAJU MIOPIJU

Prezbiopija pogađa i kratkovide osobe. Međutim, oni koji imaju ovaj poremećaj će verovatno moći dobro da vide izbliza kada skinu naočare ili korektivna sočiva za miopiju. Kod dalekovidih ​​osoba, s druge strane, simptomi prezbiopije mogu da se pojave ranije nego što je normalno.

KAKO ISPRAVITI PREZBIOPIJU

Iako ne postoji način da se zaustavi proces starenja koji uzrokuje ovaj poremećaj vida, prezbiopija može da se ispravi različitim rešenjima kao što su korišćenje naočara, kontaktnih sočiva ili hirurški zahvat. Hajde da saznamo nešto više o ovim mogućnostima.

NAOČARE

Naočare predstavljaju najjednostavnije i najpoznatije rešenje za ispravljanje prezbiopije, a samim tim i za kompenzaciju nemogućnosti oka da izoštrava obližnje predmete. Danas postoje različite vrste dioptrijskih stakala koja mogu da se izaberu: specijalista će predložiti pacijentu najpogodnije rešenje za njegov slučaj. Takođe treba uzeti u obzir da će tokom vremena možda biti potrebno promeniti stakla jer prezbiopija, kao što je već napomenuto, ima tendenciju pogoršanja tokom godina.

Dostupne vrste dioptrijskih stakala su:

• monofokalna stakla: ovo je jednostavno rešenje, pogodno za one koji dobro vide na daljinu (za dalekovide osobe) i potrebna su im samo stakla koja im omogućavaju da dobro vide izbliza. Ove naočare moraju da se skinu kada osoba ne čita ili kada ne gleda nešto izbliza.
• Degresivna „kancelarijska“ stakla: ovo su naočare koje omogućavaju i dobar vid na blizinu i dobar vid za rad na računaru (naočare sa monofokalnim staklima treba skinuti da bi se radilo na računaru).
• Bifokalna stakla: ovo su naočare koje omogućavaju da se ispravi vid i na blizinu i na daljinu. U stvari, ova stakla imaju gornji deo, pogodan za vid na daljinu, i donji deo, pogodan za vid na blizinu. Ona su pogodno rešenje, na primer, za one sa miopijom i prezbiopijom.
• Progresivna (multifokalna) stakla: ona takođe ispravljaju vid i na blizinu i na daljinu. Omogućavaju da se dobro vidi čak i na srednjim rastojanjima i garantuju homogeniji vid od bifokalnih stakala.

KONTAKTNA SOČIVA

Kontaktna sočiva takođe mogu da se koriste za korekciju prezbiopije. Među različitim modelima na tržištu nalazimo, na primer, bifokalna i multifokalna, dizajnirana da ispravljaju vid na svim udaljenostima. Kao i kod naočara, potrebna je podrška i savet stručnjaka kako bi se pronašao tip koji najbolje odgovara svačijim individualnim potrebama.

HIRURGIJA

Druga mogućnost za ispravljanje prezbiopije je hirurška intervencija. Među glavnim rešenjima ove vrste su laserska refraktivna hirurgija, koja se takođe pominje u našem članku o laserskim intervencijama na oku, i zamena prirodnog sočiva veštačkim intraokularnim sočivom. Podrazumeva se da će specijalista proceniti da li je pacijentovo stanje za operaciju i uputiti ga na onu hiruršku inervenciju koja najviše odgovara njegovim potrebama.

Osim toga, kako objašnjava Američka akademija za oftalmologiju (American Academy of Ophthalmology), još jedna moguća opcija lečenja u budućnosti bi mogle da budu specifične kapi za oči.

KAKO SPREČITI NASTANAK PREZBIOPIJE: FAKTORI RIZIKA I DOBRA PRAKSA

Starost je glavni faktor rizika za ovaj poremećaj vida. Kao što je već napomenuto, skoro svi ljudi su predodređeni da dožive određeni nivo prezbiopije nakon 40. godine života i ne postoji način da se to spreči.

Međutim, postoje faktori koji mogu da pogoduju nastanku prevremene prezbiopije, odnosno one koja se javlja pre 40. godine. Među njima su, na primer:

• dijabetes;
• multipla skleroza;
• upotreba nekih antidepresiva, antihistaminika i diuretika.

I osobe koje obavljaju vizuelni rad izbliza, kao što je rad na računaru ili intenzivno čitanje, mogu ranije da razviju ovaj poremećaj.

Preporučljivo je potražiti savet od lekara kad god se pojavi zamagljeni vid, jer, iako nema štetnih posledica ukoliko se odlaže lečenje prezbiopije, ovaj simptom može da bude posledica drugih problema sa očima ili drugih zdravstvenih problema. I manifestacije kao što su duple slike, bol u očima, pojava crnih tačkica ili svetlećih iskrica pred očima, crnih mrlja ili treperenja svetla takođe zahteva hitno obraćanje lekaru.

BRIGA O VIDU: NEKE NAJBOLJE PRAKSE

Iako se nastanak prezbiopije ne može sprečiti jer nije reč o patologiji već o fiziološkom stanju, neophodno je periodično se podvrgavati oftalmološkom pregledu kako bi zdravlje očiju bilo pod kontrolom. Američka akademija za oftalmologiju takođe predlaže sprovođenje kompletnog pregleda očiju sa učestalošću u rasponu od:

• 2 do 4 godine između 40 i 54 godine;
• 1 do 3 godine između 55 i 64 godine;
• 1 do 2 godine ukoliko osoba ima 65 i više godina.

Naravno, osobe koje imaju faktore rizika za razvijanje očnih bolesti ili moraju da nose naočare ili kontaktna sočiva, možda će morati češće da se podvrgavaju pregledima oftalmologa. Specijalista koji nas prati će predložiti koliko često treba obavljati preglede na osnovu specifične situacije svake osobe.

Osim što treba kontrolisati vid putem različitih analiza, podsećamo i na sledeće:

• Pacijenti sa dijabetesom ili hipertenzijom treba da drže ove bolesti pod kontrolom kako bi sprečili da iste utiču na vid;
• Važno je zaštititi oči od ultraljubičastih zraka korišćenjem naočara za sunce;
• Važno je imati zdravu, uravnoteženu ishranu, bogatu voćem, povrćem i zelenim lisnatim povrćem, jer su to namirnice bogate antioksidansima, vitaminom A i beta-karotenom, supstancama koje povoljno utiču na održavanje zdravog vida.

Kao što smo videli, dakle, od 65. godine pa nadalje, učestalost očnih pregleda treba da se poveća kako bi zdravlje očiju bilo pod kontrolom. Starenje je, u stvari, delikatna faza za vid i može da dovede do pojave raznih bolesti kao što su katarakta ili glaukom.

U ovom periodu života briga o svom zdravlju i blagostanju znači i osloniti se na posebne usluge pomoći koje omogućavaju da se zdravlje osoba adekvatno prati, na primer nakon hospitalizacije zbog povrede ili veće hirurške intervencije. Kako bi lakše dijagnostifikovali i pratili ovu vrstu zdravstvenih problema, preporučujemo ugovaranje polise Dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja sa dopunskim pokrićem oftalmologije. Na ovaj način dostupne su vam brojne zdravstvene ustanove sa najsavremenijom oftalmološkom medicinskom opremom, kao i eminentni stučnjaci čije znanje i iskustvo će pomoći da rešite ili ublažite probleme nastale brojnim očnim bolestima.

Izvor: https://blogunisalute.it/presbiopia-cos-e/