Postporođajna depresija: Šta je i koje simptome ne treba zanemariti

Kada se rodi dete, rađa se i majka: tako počinje koliko lep, toliko delikatan trenutak u životu žene, bilo da je reč o prvom detetu ili drugom ili nekom narednom porođaju. Majčinstvo, zapravo, nosi sa sobom neizbežnu promenu ženskog identiteta, koja prolazi i kroz fizičke transformacije i kroz promenu njene uloge u društvenim odnosima. Takođe, u prvih nekoliko meseci nakon rođenja bebe, majka doživljava zavisnički odnos sa novorođenčetom i mora da razume kako da uđe u svoju novu ulogu majke.

Stoga treba razumeti da ova faza može da se doživi i sa naporom, tim pre jer se u postporođajnom periodu u ženskom telu dešavaju hormonske promene koje takođe mogu da utiču na raspoloženje. Nije iznenađujuće, stoga, da prema podacima Italijanskog udruženja za akušerstvo i ginekologiju (SIGO), oko 10-15% žena nakon porođaja ispoljava simptome takozvane „postporođajne depresije“, patološkog stanja koje može da se dogodi do 5. ili 6. meseca nakon rođenja bebe. Uopšteno govoreći, postporođajna depresija obično počinje kada je beba stara oko 3-4 nedelje, a može da se pogorša oko četvrtog ili petog meseca.

Ukoliko se prepozna i leči na vreme, ovaj problem može da se reši bez ikakvih posledica. Ukoliko se, umesto toga, poriče pa stoga nije moguće intervenisati na odgovarajući način i uz pravu podršku, situacija može da se pogorša, utičući ne samo na zdravlje žene, već i na dobrobit deteta.

Ali šta je tačno postporođajna depresija i kako može da se prepozna?

Danas ćemo produbiti ovu temu i otkriti kako možemo da pomognemo majci koja proživljava depresivnu fazu i koje aktivnosti i stručnjaci mogu da budu od pomoći.

ŠTA JE POST-POROĐAJNA DEPRESIJA?

Kao što je već pomenuto, postpartalna (ili postporođajna) depresija je patološko stanje koje se javlja kada postoje određeni simptomi koji traju tokom vremena. Često se javlja nakon rođenja prvog deteta, ali može da se javi i ako je žena u kasnijoj trudnoći.

Frančeska Mercagora, predsednica O.N.Da, Nacionalnog centra za praćenje ženskog zdravlja, u dokumentu čiji je cilj da pruži tačne informacije o ženskoj depresiji nakon porođaja, navodi da su „period trudnoće i postporođajni period trenuci u kojima je žena veoma ranjiva i može biti sklonija problemima sa depresijom. Već dugi niz godina lekari veruju da povećanje hormona u trudnoći štiti ženu od depresije i opšte je uverenje da je svaka trudnica srećna zbog nastanka novog života. Iz tog razloga, u ovim osetljivim trenucima u životu žene, prolazna ili trajna depresivna stanja se ne prepoznaju, ne dijagnostikuju i stoga ne leče na odgovarajući način. Iako su poremećaji raspoloženja u periodu nakon porođaja mnogo češći od gestoze, gestacijskog dijabetesa, prevremenog porođaja i među glavnim su uzrocima ženske usamljenosti, medicina ih ipak prečesto potcenjuje, a mediji i javno mnjenje ih ne uzimaju u obzir na pravi način”.

Stoga može da se zaključi da je zaista ključno prepoznati ovo stanje i posvetiti zdravlju porodilje svu pažnju koju zaslužuje: u nastavku ćemo pažljivije razmotriti koji su to znaci koji mogu da nagoveste depresivno stanje.

PREPOZNAVANJE POSTPOROĐAJNE DEPRESIJE: NA KOJE ZNAKE TREBA OBRATITI PAŽNJU?

Kako navodi SIGO, reč je o depresiji kada postoje istovremeno sledeći simptomi:

• nestabilnost i nagle promene raspoloženja
• čest plač
• manjak energije
• osećaj neadekvatnosti i pesimistične misli
• sumnje i strahovi u vezi sa sposobnošću da se žena brine o svom detetu
• osećaj krivice
• anksiozna stanja
• osećaj bezvrednosti
• poremećaji spavanja i ishrane
• strah, odbijanje spoljašnjih kontakata i zatvorenost za odnose
• gubitak interesovanja za seksualne odnose
• česte misli o smrti i samoubistvu.

Ne mora da znači da moraju da se manifestuju svi ovi elementi: depresija se javlja kada je većina njih prisutna istovremeno, ali je bitno naglasiti da dijagnozu postpartalne depresije može da postavi samo specijalista, stručnjak za ovu oblast.

Međutim, od primarnog je značaja da žena i osobe koje su joj bliske budu svesne da prisustvo ovih elemenata može da bude pokazatelj depresivnog stanja. Upravo iz tog razloga je moguće uraditi test pod nazivom „Edinburška skala“, koji pomaže ženi da oceni poteškoće i nelagodnost koje doživljava. Test se može naći u ovom dokumentu (link u tekstu na italijanskom, prim. prev.)  koji je objavilo Italijansko društvo za ginekologiju i akušerstvo, i može biti prvi značajni saveznik za mamu koja se suočava s poteškoćama.

Prepoznavanje prisustva problema je u stvari prvi korak ka rešavanju istog: kao što ćemo kasnije videti, suočavanje sa postporođajnom depresijom i potpuni oporavak je zapravo moguć, naročito ako se simptomi leče na vreme, i ako se oko žene koja se suočava sa ovim stanjem stvori atmosfera razumevanja, brige i spremnosti da joj se pruži pomoć.

RAZLIKA IZMEĐU POSTPOROĐAJNE DEPRESIJE I POSTPOROĐAJNE TUGE ILI BABY-BLUES-A

Da bi se pravilno prepoznala postporođajna depresija, važno je znati da postoji i blaži oblik stanja nelagodnosti koje može da se javi kod porodilja.

Reč je o postporođajnoj tuzi ili baby blues-u, prelaznom periodu koji se javlja nakon rođenja deteta, i izaziva osećaj rasprostranjene tuge, napade plača, reakcije i naglašene poteškoće koje mogu da traju oko 7-10 dana do tri nedelje, ali ne ugrožavaju svakodnevne aktivnosti žene.

Iako je teško napraviti tačne procene, jer se porodilje ustručavaju da podele ono što osećaju, pretpostavlja se da oko 70-80% žena, nakon porođaja, doživi epizode ​​bejbi bluza.

Ključno je znati da u 20% slučajeva simptomi bejbi bluza evoluiraju u pravu depresiju: ​​iz tog razloga ne treba potcenjivati ​​nijedan od signala.

POSLEDICE MAJČINE DEPRESIJE NA BLAGOSTANJE DETETA

Važan aspekt koji treba uzeti u obzir je uticaj koji postporođajna depresija može da ima na ravnotežu i spokoj bebe: studija koja se pojavila u časopisu Jama Psychiatry je pokazala da u slučajevima kada je majka patila od postporođajne depresije, dete je izloženo emocionalnim i relacionim poremećajima i sa drugim odraslim osobama, osim sa roditeljima. Konkretno, studija takođe naglašava da, kako bi se pomoglo deci da pronađu ravnotežu u prvim godinama života, može da bude korisno obratiti se odgovarajućim ustanovama koje su u stanju da prepoznaju i leče sve probleme koji se javljaju u tom smislu.

U slučajevima kada se poremećaji koji se javljaju kod deteta adekvatno leče, moguće je ponovo uspostaviti psihičku i relacionu ravnotežu.

MOGUĆE POSLEDICE NELEČENE DEPRESIJE: POSTPARTALNA PSIHOZA

Nažalost, depresija koja nije pravilno dijagnostikovana i lečena može da preraste u veoma ozbiljne psihotične epizode, koje izazivaju stanje jake agitacije (mentalna ekscitacija sa nesvrsishodnom motornom aktivnošću), halucinacije, ekstremne dezorganizacije i samodestruktivne impulse, nasilje prema detetu i čedomorstvo.

Ukoliko se ispolji ovo stanje, neophodno je hitno psihijatrijsko lečenje kako bi se porodilja što pre oporavila i ozdravila i povratila odnos sa bebom.

Neophodno je naglasiti da se, pre nego što dođe do epizoda postporođajne psihoze, ispoljavaju simptomi depresije: zato ponovo apelujemo da se ne potcenjuje nijedan od znakova upozorenja i pozivamo porodilje i njima bliske osobe da pažljivo posmatraju i prate ono što bi moglo da predstavlja stanje poteškoća i da zatraže pomoć od iskusnih stručnjaka.

POSTROĐAJNA DEPRESIJA: ŠTA MOŽE DA JE PROUZROKUJE?

Nije neuobičajeno da se žena koja pati od postporođajne depresije i njoj bliske osobe, kao što su njen partner i porodica, pitaju zašto se ovo stanje javlja. Nisu poznati tačni uzroci, ali je identifikovano više faktora rizika koji mogu da doprinesu ispoljavanju depresivnih stanja.

Hajde da zajedno vidimo koji su glavni faktori rizika za nastanak postporođajne depresije:

• depresija tokom trudnoće
• postporođajna ili trudnička depresija tokom prethodne trudnoće i postporođajnog perioda
• prethodne epizode tuge ili depresije i prisustvo depresivnih stanja u porodičnoj istoriji
• problemi u vezi sa trudnoćom, kao što su trudnoća visokog rizika, prevremeni porođaj, urođene mane, hronične bolesti koje su 9 meseci učinile napornim i stresnim
• stresne situacije u porodici, teškoće u odnosima sa partnerom
• nedostatak podrške partnera ili drugih članova porodice
• neželjena trudnoća i teškoće u prihvatanju bebinog dolaska
• težak ili porođaj sa komplikacijama
• odvajanje od novorođenčeta, na primer iz zdravstvenih razloga bebe ili majke
• problemi u vezi sa dojenjem
• drugi zdravstveni problemi žene ili deteta.

Ukoliko se jedna ili više ovih situacija desi tokom trudnoće, tokom porođaja ili u postpartalnom periodu, savet je da se porodilji pristupa pažljivo i delikatno, kako bi se izbeglo – koliko god je to moguće – da eventualno stanje nelagodnosti i poteškoća pređe u depresiju i da joj se pomogne da se nosi sa simptomima depresije, ukoliko su već očigledni.

POSTPARTALNA DEPRESIJA: SAVETI ZA PORODILJU I ZA OSOBE U NJENOJ BLIZINI

Lečenje postporođajne depresije je moguće, a moguće je i da se porodilja potpuno oporavi. Međutim, da bi se to desilo, ključno je da žena i njoj bliske osobe dobro znaju koje postupke i stavove treba da sprovedu, kao i koji su referentni zdravstveni radnici kojima se treba obratiti u slučaju potrebe. Hajde da zajedno pogledamo glavna uputstva, preuzeta iz smernica koje je izradio SIGO i iz projekta Postporođajna depresija Fondacije O.N.Da, uvek imajući na umu da način lečenja može da se razlikuje od žene do žene i da uvek mora da se bira i usklađuje prema specifičnim individualnim potrebama svake osobe.

SUOČAVANJE SA POSTPOROĐAJNOM DEPRESIJOM: SAVETI ZA MAMU

Šta može da uradi žena koja shvati da nakon porođaja ima poteškoće? Evo nekoliko saveta koji  treba da se primene u praksi:

• pre svega, važno je da žena pokuša da otvoreno razgovara sa svojim partnerom, drugim članovima porodice, drugim majkama, zdravstvenim radnicima koji se bave ovim problemima, sa terapeutom i tako dalje. Traženje mišljenja i imenovanje sopstvene slabosti je ključni korak ka izlečenju.
• Zatražite pomoć, a samim tim i dozvolite da vam se pomogne, kako na emocionalnom, tako i na praktičnom nivou, tako što ćete na druge preneti brigu o kući i svakodnevnim aktivnostima, i tražiti pomoć i podršku u vezi sa brigom o detetu kada je to potrebno.
• Čim osetite da vaše stanje postaje naporno i počnu da se javljaju poteškoće, savet je da se obratite stručnom licu ili specijalizovanoj ustanovi, koji će moći da pruže zdravstvenu i psihološku pomoć i po potrebi dopune psihoterapiju farmakološkom podrškom.
• Provodite prijatno vreme sa bebom, ostanite u kontaktu sa njom, gledajući je u oči i osmehujući joj se.
• Stvorite prostor  za sebe i bez deteta, u skladu sa svojim potrebama i sklonostima: to može da bude vreme za toplu kupku, šetnju, čitanje knjige ili ćaskanje sa prijateljicom. Svaka žena ima specifične potrebe i važno je da se – čak i u malim “dozama” – zadrži vreme za brigu o sebi.
• Bavite se fizičkom aktivnošću, makar i umerenom: u zavisnosti od fizičkog stanja nakon rođenja bebe, svakako je veoma dobro da porodilja ponovo počne da se kreće. Idealne su umerene aktivnosti kao što su joga, pilates, sportsko hodanje ili vodeni sportovi, poput aerobika u vodi. Uopšteno govoreći, mama može da nastavi da se bavi sportskim aktivnostima koje voli i koje je upražnjavala i ranije, pre trudnoće, na način i u vreme koje je odredio lekar ili iskusna babica.
• Pokušajte da se odmarate što je više moguće, u skladu sa bebinim ritmom spavanja/buđenja.
• Pridržavajte se uravnotežene ishrane bogate hranljivim materijama.
• Postavite sebi jednostavne i ostvarive ciljeve za svaki dan: dobar savet može da bude da postavljate jedan po jedan cilj i da pokušate da ih ostvarujete bez stresa.
• Vodite dnevnik u kome ćete beležiti misli, emocije i strahove, kako biste se oslobodili napetosti.

Korisno sredstvo za porodilje koje se suočavaju sa ovim trenutkom je brošura „Osmeh za mame: praktični saveti o postporođajnoj depresiji (u tekstu na italijanskom je dat link na kome se može konsultovati pomenuta brošura, prim. prev)“.

UPUTSTVA ZA PARTNERA I ČLANOVE PORODICE

Osobe koje su bliske porodilji mogu mnogo da učine za nju. Konkretno, ističemo da može da bude naročito važno:

• pomoći joj da se ne optereti porodičnim, kućnim i radnim obavezema;
• ne potceniti i ne umanjivati ispoljene manifestacije stanja postporođajne depresije;
• obraćati se porodilji na ljubazan, susretljiv način, pun razumevanja, saosećajući sa njom i postavljajući pitanja o njenom opštem stanju;
• stvoriti atmosferu saosećanja i intimnosti, naročito u prvim danima kod kuće nakon porođaja;
• olakšati porodilji trenutke meditacije i brige o sebi, u skladu sa njenim specifičnim potrebama;
• promovisati ideju o traženju pomoći od stručnog lica ili specijalizovane ustanove.

KOJIM STRUČNIM LICIMA SE TREBA OBRATITI ZA POMOĆ U POSTPARTALNOM PERIODU?

Profesionalci koji mogu da pruže pomoć ženi nakon porođaja su različiti i njihova uloga zaista može da bude presudna u održavanju blagostanja i ravnoteže ili pronalaženju rešenja za povratak u takvo stanje. Među njima su:

• babica, vrlo značajna zdravstvena figura koja je, prema definiciji Međunarodne konfederacije babica, „profesionalac koji, u saradnji sa ženama, radi na pružanju neophodne podrške, nege i saveta tokom trudnoće, porođaja i postporođajnog perioda (…). Babica ima važnu ulogu u zdravstvenom savetovanju i obrazovanju, ne samo za žene, već i unutar porodice i zajednice“. Babica, stoga, može da pruži podršku u suočavanju sa fizičkim poteškoćama nakon porođaja, da prati majku u procesu dojenja i da nadgleda opšte zdravstveno stanje, upućivanjem mame na medicinske stručnjake i druge terapeute kad god je to potrebno;
• ginekolog i lekar opšte prakse;
• psihoterapeut ili, ako je potrebno, psihijatar;
• savetnik ili facilitator za lična, porodična i partnerska pitanja.

Osim toga, kao što smo već spomenuli, može biti važno obratiti se specijalisti za ishranu, koji može da pruži podršku majci u izboru najpogodnijeg režima ishrane, i sportskim stručnjacima, kao što su lični treneri ili specijalisti u određenim disciplinama, koji mogu da pruže podršku u pogledu  fizičke aktivnosti, uzimajući u obzir opšte zdravstveno stanje žene.

Kao što smo videli, iako je reč o teškom stanju, postporođajna depresija se može izlečiti, a najbolji način da se to uradi je da se podstakne dijalog i osluškivanje porodilje, kao i da se zna kojim stručnim licima se obratiti u slučaju potrebe, uz puno poštovanje potreba i sklonosti svake porodilje.

Jedan od načina da sebi olakšate prevazilaženje problema sa postporođajnom depresijom ili pak da ih na vreme identifikujete je svakako moguće ako ste koristik polise Dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja. Naime, DDOR je jedina osiguravajuća kuća na našem tržištu koja u okviru paketa vanbolničkog i bolničkog lečenja omogućava lečenje posledica postporođajne depresije. Na ovaj način dostupni su vam brojni eminentni stručnjaci iz ove oblasti, kao i najsavremenije metode koje se praktikuju za lečenje pomenutog problema.

Izvor: https://blogunisalute.it/depressione-post-partum/