U 2020. godini, u svetu dijagnostifikovano je 2.260.000 novih slučajeva raka dojke. To je, naime, najrasprostranjeniji tip raka među ženskom populacijom koji pogađa žene svih uzrasta na gotovo transverzalan način. Tokom života svaka osma žena ima konkretni rizik da budete pogođena ovom bolešću.
Iako je to najčešći karcinom, u razvijenim zemljama se smanjuje smrtnost od ove vrste raka. Prema rečima lekara, za to je zaslužno širenje prakse prevencije za žene i obraćanje veće pažnje ka ranom postavljanju dijagnoze.
Da vidimo koji su faktori rizika i kako konkretno delovati u smislu prevencije raka dojke.
RAK DOJKE: FAKTORI RIZIKA
Glavni faktor rizika za razvoj ovog oblika raka je starosna dob. U stvari, kriva incidencije raste eksponencijalno do starosne dobi u kojoj se javlja menopauza, između 50. i 55. godine, a zatim se usporava da bi ponovo porasla nakon 60. godine. Veza između starenja i raka dojke može da bude rezultat progresivnog propadanja DNK koje se pridodaje individualnom endokrinološkom statusu žene, odnosno količini hormonskih stimulusa koji deluju na tkivo dojke.
Starosna dob nije jedini faktor koji može da utiče na nastanak raka dojke. Naime, sklonost i nasledni faktor su dva podjednako ključna elementa, i sa preventivnog stanovišta, tako da žena koja je svesna drugih slučajeva raka jajnika ili dojke u porodici treba redovno da prati stanje svog zdravlja još od mladosti.
Ostali faktori rizika su:
- preuranjena prva menstruacija
- nulliparnost (žene koje nisu rađale, odnosno nisu rodile živo dete, prim. prev.)
- prva trudnoća okončana nakon 30. godine života
- izostanak dojenja
- slaba fizička aktivnost
- preterano konzumiranje alkohola i životinjskih masti
- nedovoljni unos biljnih vlakana
- gojaznost
- metabolički sindrom
PREVENCIJA NASTANKA RAKA DOJKE
Prema najnovijim dostupnim podacima, 692.000 žena u Italiji boluje od raka dojke. Da bi se sprečilo da ovaj broj eksponencijalno raste i, pre svega, da bi se produžio životni vek nakon postavljanja dijagnoze, neophodno je promovisati strategiju prevencije raka dojke koja počinje od svakodnevnog života.
Shodno tome, važno je slediti neke dobre prakse koje se ne tiču samo nas samih, već i naše dece. Na primer, poželjno je izbegavati nepotrebne radiološke preglede u najranijem uzrastu kod devojčica, konkretno se to odnosi na kičmeni stub, dok u menopauzi efikasna preventivna strategija podrazumeva nisku dozu i kratak period primene hormonskih tretmana.
ZDRAV NAČIN ŽIVOTA
Prevencija raka dojke takođe zavisi od načina života. Eto zbog čega, dakle, postaje ključno stalno praktikovati fizičku aktivnost, imati uravnoteženu ishranu sa malo šećera, masti i alkoholnih pića i izbegavati pušenje (ili prestati sa pušenjem). Neki lekari predlažu, na primer, da se žene pridržavaju tradicionalne mediteranske ishrane i da upražnjavaju fizičku aktivnost, čak i laganu, 30 minuta dnevno najmanje pet puta nedeljno. Drugim rečima, za prevenciju nije potrebno da postanemo profesionalni sportisti, već da usvojimo određene zdravstvene navike koje predstavljaju kamen temeljac zdravog života.
KAKO FUNKCIONIŠE SAMOPREGLED?
Samopregled palpacijom, oblik pregleda koji svaka žena može redovno da obavlja kod kuće od 20. godine, ključan je u pogledu prevencije raka dojke. Sastoji se od dve faze:
- posmatranje, koje omogućava uočavanje promena u obliku grudi, bradavica i dojki;
- prava palpacija (prepipavanje) putem koje se mogu uočiti čvorovi ili druge nevidljive promene.
Samopregled palpacijom je neophodan jer omogućava da se odmah uoče sve promene koje mogu da zahtevaju konsultaciju sa lekarom i detaljne preglede i analize. Radi veće sigurnosti, lekari i istraživači preporučuju da se ova operacija ponovi jednom mesečno, između sedmog i četrnaestog dana ciklusa, kako nas ne bi prevario uticaj hormonskih promena.
Nakon menopauze i, uopšteno govoreći, počev od 40. godine, samopregled palpacijom je suštinsko sredstvo za prevenciju raka dojke i mora se stalno ponavljati, imajući pritom na umu da nije dovoljan da bi se na vreme identifikovao eventualni rak. Pre svega, počev od 45/50 godine je takođe potrebno uključiti redovne onkološke skrining preglede, kao i redovne preglede lekara specijaliste.
ONKOLOŠKA PREVENCIJA I DIJAGNOSTIKA: KOJE PREGLEDE TREBA OBAVITI?
Prevencija, u stvari, takođe znači da se redovno obraćamo stručnjacima koji znaju kako da intervenišu i pomognu nam da održimo svoj organizam zdravim. Konkretno, najkorisniji instrumenti koji su nam na raspolaganju su pregled dojki, neke instrumentalne analize i genetski testovi. Hajde da vidimo kako konkretno funkcionišu i koja je svrha svakog od njih.
PREGLED GRUDI
Prilikom pregleda dojki lekar specijalista vrši kompletno posmatranje i analizu dojki, polazeći od anamneze, odnosno istorije bolesti pacijenta. Cilj je prikupiti sve informacije koje bi mogle da budu značajne za postavljanje efektivne dijagnoze: potom se razgovara o mogućem prisustvu raka dojke u porodici, uzrastu u kome je došlo do prvog menstrualnog ciklusa i menopauze, trudnoći, ishrani i načinu života, hormonskim terapijama (oralnim kontraceptivima, terapijama zamene hormona u menopauzi, itd).
Senolog (specijalista za bolesti koje utiču na grudi) nastavlja pregled palpacijom dojki i otkrivanjem eventualnih problema: u prisustvu opipljivih simptoma, pregled dojki palpacijom omogućava da se dođe do dijagnoze sa tačnošću koja je oko 95/98%. Ako su, pak, lezije minimalne, ova vrsta procene nije dovoljna da se isključi tumor, pa će lekar, na osnovu istorije bolesti, proceniti potrebu da se pregled dopuni nekim specifičnim analizama.
INSTRUMENTALNE ANALIZE
Najefikasnije analize za otkrivanje raka dojke su:
- Mamografija: „zlatni standard“ za otkrivanje raka dojke jer je reč o jednostavnoj i brzoj analizi, visoko osetljivoj i specifičnoj. Između 50. i 69. godine, svaka žena treba da se podvrgne ovom pregledu na svake dve godine, ali u nekim delovima Evrope, mamografija je predviđena počev od 45. godine na godišnjem nivou, upravo zbog efikasnosti ovog pregleda za postavljanje dijagnoze raka dojke.
- Mamografija sa tomosintezom: zahvaljujući ovoj visokotehnološkoj analizi, moguće je rekonstruisati i pregledati dobijene slike u 3D verziji kako bi se detaljnije analizirao ishod.
- Ehografija: ova dijagnostička analiza koristi ultrazvuk za identifikaciju eventualnog raka dojke. Konkretno, smatra se da je reč o komplementarnoj analizi mamografiji i preporučuje se mladim ženama ispod 40 godina koje su, zahvaljujući samopregledu palpacijom, otkrile sumnjive čvorove ili lezije.
- Galaktografija: ovo je radiološki pregled dojki radi proučavanja mlečnih kanala kroz koje izlazi mleko. Preporučuje se ako se primeti sumnjivi iscedak.
- Naposletku, magnetna rezonanca se uvek preporučuje zajedno sa mamografijom za one žene koje imaju nasledni faktor.
GENETSKO TESTIRANJE
Da bi se utvrdila predispozicija za nastanak raka dojke, napravljeni su neki specifični genetski testovi koji omogućavaju da se sazna da li je veća verovatnoća da će žena razviti rak dojke ili ne. U stvari, naučno je dokazano da prisustvo BRCA1 i BRCA2 gena ukazuje na sklonost ka ovoj vrsti raka. Rezultat genetskog testa može da se zaključi iz rezultata specifičnih analiza krvi i, ako je pozitivan, biće neophodno pratiti ženu još od rane mladosti.
Prevencija raka dojke, dakle, podrazumeva zdrav način života, naviku samopregleda palpacijom i instrumentalne analize, kao i preglede specijalista, posebno sa starenjem i u slučaju postojanja naslednog faktora.
Uzimajući u obzir kompleksnost pregleda, dijagnostike i laboratorisjkih analiza neophodnih za preventivno delovanje protiv karcinoma dojke, idealno bi bilo zaključivanje nekog od paketa Dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja, sa vanbolničkim ili vanbolničkim i bolničkim lečenjem. Naime, ovi paketi omogućavaju korišćenje svih zdravstvenih kapaciteta na teritoriji naše zemlje i dostupnost vrhunskih lekara i najsavremenije medicinske opreme, pre svega u mreži privatnih zdravstvenih ustanova. Korisnicama Dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja je omogućeno da u najkraćem vremenskom roku zakažu i realizuju sve neophodne medicinske usluge, kako bi se otklonila sumnja na postojanje ili odredili protokoli lečenja karcinoma dojke. U slučaju ugovaranja pojedinih dopunskih pokrića, poput lekova, na raspolaganju su i najsavremenije medikamentozne terapije koje su višestruko bitne za saniranje daljih posledica izazvanih ovom opakom bolešću.
Izvori: