Kada govorimo o Kovidu-19, odmah pomislimo na akutnu infekciju i komplikacije koje ona može odmah da izazove. Postoje slučajevi u kojima, međutim, čak i kada se obolela osoba oporavi, nakon nekoliko meseci, kovid ostavlja za sobom više simptoma, ponekad i veoma onesposobljavajućih, kao što su hronični umor, mentalna konfuzija, bol u mišićima, da navedemo samo neke. Ovo stanje se obično naziva „dugi kovid (Long Covid)“ i sve više privlači pažnju naučne zajednice: do danas, zapravo, još nije jasno šta ga uzrokuje.
Stoga ćemo u ovom članku pokušati da saznamo nešto više o ovom problemu, simptomima koje izaziva i mogućim mehanizmima koji ga pokreću.
ŠTA JE DUGI KOVID I KOLIKO LJUDI PATI OD NJEGA
Termin „dugi kovid“ odnosi se na niz simptoma i kliničkih manifestacija koje i dalje traju kod nekih osoba, čak i dugo vremena, nakon infekcije Kovid-19. Dakle, to je stanje koje pogađa pacijente koji su se oporavili od koronavirusa i kod kojih su molekularni brisevi dali negativne rezultate koji pokazuju odsustvo virusa. Iako se većina ljudi pogođenih Kovidom-19 potpuno oporavlja, u nekim slučajevima jedan određeni procenat nastavlja da pati od raznih vrsta poremećaja, kako fizičkih, tako i mentalnih.
Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, koja je nedavno objavila prvu definiciju dugog kovida (koju SZO naziva „post kovid“), to je „stanje koje se javlja kod osoba sa istorijom verovatne ili potvrđene infekcije virusom SARS-CoV-2, obično 3 meseca od početka Kovida-19 sa simptomima koji traju najmanje 2 meseca i koji se ne mogu objasniti alternativnom dijagnozom. Takođe, prema ovoj definiciji, poremećaji mogu da:
- ponovo nastanu, nakon oporavka od akutne infekcije Kovid-19
- budu prisutni od početka bolesti, ili
- imaju fluktuirajući trend tokom vremena.
DjelicS/gettyimages.it
Sama SZO ističe da je reč o privremenoj definiciji, koja bi mogla da bude podložna promenama kako se istraživanja budu nastavljala, jer se o ovom pitanju još ne zna mnogo, kao što ne postoje pouzdani podaci o broju obolelih od dugog kovida nakon akutne infekcije virusom SARS-CoV-2. Iako su ove informacije za sada nepoznate, kako objašnjavaju iz Svetske zdravstvene organizacije, objavljeni izveštaji ukazuju da je oko 10-20% pacijenata iskusilo ovu simptomatologiju.
TIPIČNI SIMPTOMI DUGOG KOVIDA
Dugi kovid obuhvata širok spektar poremećaja koji u nekim slučajevima mogu da imaju odlučujući uticaj na kvalitet života pacijenta, sprečavajući ga ponekad da obavlja svakodnevne aktivnosti, poput posla, koje je prethodno obavljao bez problema.
Obično oni koji su pogođeni dugim kovidom imaju različite kombinacije sledećih simptoma:
- umor i zamor
- nedostatak daha ili otežano disanje
- bol u grudima ili osećaj stezanja
- bol u zglobovima ili mišićima
- kašalj
- glavobolju
- poteškoće sa pamćenjem i koncentracijom
- probleme sa spavanjem
- lupanje srca
- dijareju ili bolove u stomaku;
- gubitak čula ukusa i mirisa
- groznicu
- simptome koji se pogoršavaju nakon obavljanja fizičke ili mentalne aktivnosti
- depresiju i anksioznost
- vrtoglavicu kada osoba stoji
- žmarce
- osip na koži
KOLIKO DUGO TRAJU SIMPTOMI DUGOG KOVIDA?
U nekim slučajevima, objašnjava Fondacija Veronezi, simptomi dugog kovida mogu da traju i do šest meseci. Kako objašnjava Viši Institut za zdravlje (Istituto Superiore di Sanità), ukoliko neki od gore navedenih poremećaja traju i dva meseca nakon prolaska infekcije Kovid-19, treba se obratiti svom lekaru opšte prakse jer bi to mogao da bude dugi kovid.
DUGI KOVID: KOGA POGAĐA?
Izgleda da poremećaji o kojima smo govorili mogu da utiču i na one koji su imali blagi oblik bolesti. U stvari, pod rizikom od dugog kovida, ne bi bili samo oni koji su imali težu infekciju koronavirusom.
Uopšteno govoreći, žene mlađe od 60 godina navodno imaju dvostruko veće šanse da ispolje dugi kovid u odnosu na muškarce, a osim ove starosne grupe, nivo rizika bi bio sličan. Starost i prekomerna telesna masa su druga dva predisponirajuća faktora, podatak je Višeg Instituta za zdravlje.
Čini se da čak i deca i adolescenti mogu da razviju Long Covid, iako u manjem procentu u poređenju sa odraslima (između dečaka i devojčica nema razlike u sklonosti ka zarazi).
PixelsEffect/gettyimages.it
KOJI SU UZROCI DUGOG KOVIDA?
Još uvek se sa sigurnošću ne zna šta uzrokuje Long Covid, a naučna zajednica radi na razumevanju uzroka ovog stanja. Među hipotezama je i činjenica da je dugi kovid posledica direktnog oštećenja organa poput pluća, srca i mozga izazvanog virusom i da bolest može da pokrene autoimunu reakciju. Stručnjaci pretpostavljaju da zapravo virus SARS-CoV-2 izaziva poremećaj imunog sistema koji, da bi uništio patogen, greškom napada organe i tkiva organizma.
Kako objašnjava naučnica Rejčel Evans u multidisciplinarnom naučnom časopisu Priroda (Nature), druga mogućnost je da fragmenti virusa mogu da opstanu u organizmu i da su oni ti koji izazivaju simptome, iako se čini da je to malo verovatno. Međutim, još nije moguće dati sigurne i konačne odgovore, a većina istraživača sumnja da postoji više mehanizama koji određuju ovo stanje, toliko da dugi kovid može da se razlikuje od osobe do osobe.
Pored toga, kako piše na sajtu Centra za kontrolu i prevenciju bolesti Sjedinjenih Američkih Država (Centers for Disease Control and Prevention), stručnjaci takođe uzimaju u obzir činjenicu da hospitalizacija i teške bolesti pluća, uopšteno uzevši, mogu da izazovu simptome slične dugom kovidu tokom perioda oporavka, kao što je ozbiljna slabost. Boravak na intenzivnoj nezi, na primer, može da dovede do ozbiljnog umora, poteškoća u razmišljanju, posttraumatskog stresnog poremećaja. U multidisciplinarnom naučnom časopisu Priroda (Nature) se takođe precizira da nije neuobičajeno da infekcija izazove dugotrajne simptome kao što je intenzivni umor, ali bi se dugi kovid razlikovao, na primer, po tome što se kratak dah češće javlja.
Serhii Sobolevskyi/gettyimages.it
KAKO SE LEČI DUGI KOVID?
Nesumnjivo je da će razumevanje pokretača dugog kovida biti od suštinskog značaja za pronalaženje efikasnih tretmana lečenja. Do danas, nažalost, ne postoji specifična terapija protiv dugog kovida upravo zato što se malo zna o ovom poremećaju. Simptomi povezani sa ovim stanjem tretiraju se pojedinačno, lekari pokušavaju da razumeju šta ih uzrokuje i pronalaze najprikladnije rešenje za svakog pacijenta.
Uopšteno govoreći, čini se da se stručnjaci slažu da mora da se primenjuje multidisciplinarni pristup upravo zato što problem ima tendenciju da zahvati različite delove organizma. Zbog toga može da bude neophodna primena fizikalne medicine i rehabilitacije, pomoć dijetologa za one koji su izgubili mnogo kilograma i mišićne mase, ali i psihološka podrška osobama sa PTSP-om (posttraumatskim stresnim poremećajem). Kada je reò o vakcini protiv Kovida-19, potrebna su dalja istraživanja i studije kako bi se razumeli njeni efekti na dugi kovid.
Svakako je ključna stvar da lekar stalno prati osobe koje su se oporavile od Kovida-19 kako bi bio upoznat sa njihovim psihičkim i fizičkim stanjem i blagovremeno predložio testove za proveru respiratornog kapaciteta ili funkcionisanja srca. S obzirom na to da dugoročni efekti još nisu dobro poznati, u iščekivanju da se pronađu adekvatne terapije za dugi kovid, trebalo bi da ne potcenjujemo ovu bolest i da preduzmemo sve dostupne mere da sprečimo njeno širenje, uključujući i vakcinu protiv Kovida-19. Takođe, DDOR osiguranje je za prvih 100 ugovarača osiguranja Srebrnog i Zlatnog paketa, Dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja, bez dodatnih troškova, obezbedilo mogućnost odabira post-KOVID laboratorijskih analiza koje podrazumevaju analize krvi, brzi antigenski test ili proveru IgM ili IgG antitela. Ove analize su, kao što znamo, od suštinskog značaja za zaštitu sopstvenog i zdravlja svojih najmilijih.
Da li ste znali šta je dugi kovid (Long Covid) i koje smetnje može da izazove?
Izvori: issalute.it
cdc.gov
mayoclinic.org
who.int
nature.com
Izvor: https://blogunisalute.it/long-covid-sintomi/