Kako se prepoznaje kidanje mišića?

Povrede mišića su neprijatnost koja lako može da se javi tokom fizičke ili sportske aktivnosti. Ali ne samo tada, jer mogu da nastanu i u svakodnevnom životu, na primer, prilikom dizanja tereta ili posebnih napora u nedostatku adekvatne pripreme ili zagrevanja. Konkretno, pucanje tj. kidanje mišića predstavlja ozbiljniju povredu od kontrakture i istezanja, pojmova sa kojima može da se pomeša. Veoma je važno naučiti kako da se prepoznaju simptomi da bi se pravilno intervenisalo, kao i znati šta treba da se uradi da bi se sprečio nastanak ove povrede: hajde da saznamo, dakle, kako se ispoljava i kako izbeći pucanje/kidanje mišića.

PUCANJE/KIDANJE MIŠIĆA: ŠTA JE I ŠTA GA UZROKUJE?

Pucanje/kidanje mišića je povreda kod koje dolazi do pucanja određenih mišićnih vlakana. Može da zahvati sve skeletne mišiće (povezane sa kostima), ali su obično najviše pogođeni mišići nogu i ruku, dok su, u manjoj meri, pogođeni mišići leđa i stomaka.

Uzroci ove povrede mogu da budu:

• preterani napor
• nagli pokreti
• nedovoljna fizička priprema
• odsustvo zagrevanja pre vežbanja
• zamor mišića.

Nakon što smo videli šta je i šta ga uzrokuje, hajde da sada pokušamo da razumemo kako nastaje pucanje/kidanje mišića, stepen njegove ozbiljnosti i kako da ga razlikujemo od kontraktura i istezanja.

PUCANJE/KIDANJE, ISTEZANJE I KONTRAKTURA MIŠIĆA: RAZLIKE I SIMPTOMI

Kao što je već nagovešteno, kontraktura i istezanje predstavljaju povrede manje težine u odnosu na pucanje/kidanje mišića. Konkretno, kontrakture su uzrokovane prevelikim opterećenjem mišića i podrazumevaju nevoljne kontrakcije istog. One su manje ozbiljna vrsta povreda i obično ih karakterišu bol i ukočenost mišića, što se može osetiti palpacijom zahvaćenog područja. Važno je da se ne potcene jer bi, u suprotnom, mogle da dovedu do ozbiljnijih povreda: stoga treba prekinuti obavljanje aktivnosti, bez dodatnog naprezanja zahvaćenog dela, i obratiti se specijalisti da bi se dobio savet o tome kako da se najbolje leče. Uopšteno govoreći, potrebno je od jednog do deset dana da se mišić oporavi.

S druge strane, istezanje je “na pola puta” između kontrakture i kidanja mišića. Uopšteno uzevši, izaziva akutni lokalizovani bol tokom fizičke aktivnosti i uzrokovano je prekomernim istezanjem mišića. Neprijatnost koju izaziva je često podnošljiva, ali je ipak važno prekinuti vežbanje ili pokrete koji se prave kako se ne bi rizikovalo pogoršanje situacije i eventualno prouzrokovalo kidanje mišića. I u ovom slučaju je dobro da se konsultuje lekar koji će moći da ukaže na najprikladniju terapiju. Vreme oporavka od istezanja je otprilike 2-3 nedelje.

Kako se manifestuje pucanje/kidanje mišića na osnovu stepena težine ove povrede

Kao što je već napomenuto, kidanje mišića uključuje prekid mišićnih vlakana, povredu koja može da zahvata manje ili veće područje. U zavisnosti od broja vlakana koja su pogođena ovom povredom, postoje različiti stepeni povrede, a što je veća težina povrede, bol i simptomi će se više pogoršavati.

Konkretno, pucanje/kidanje mišića se klasifikuje na sledeći način (njegove manifestacije su):

• I stepen: u ovom slučaju je zahvaćeno samo nekoliko vlakana, bol nije jak i, uopšteno govoreći, pokreti nisu ugroženi.
• II stepen: veći broj oštećenih vlakana, bol je intenzivniji i akutniji i generalno se pogoršava pri kontrakciji mišića; ponekad može da dođe do pojave hematoma.
• III stepen: ovo je najteži scenario, u kojem dolazi do kidanja skoro svih mišićnih vlakana: bol je izuzetno jak i intenzivan, hematom je veći, a funkcionalnost mišića je ozbiljno ugrožena. Dodirivanjem zahvaćenog područja je obično moguće osetiti i neku vrstu udubljenja zbog pucanja mišića.

LEČENJE POKIDANOG MIŠIĆA I VREME OPORAVKA

Kada dođe do kidanja mišića, čak i ako je u pitanju povreda nižeg stepena, neophodno je odmah prekinuti fizičku aktivnost koja se upražnjava. U slučaju kidanja mišića veće ozbiljnosti, podrazumeva se da će sam bol onemogućiti nastavak vežbanja, ali u slučaju lakšeg kidanja (a samim tim i manje bolnog), potrebno je prestati sa fizičkom aktivnošću da ne bi došlo do pogoršanja.

Nakon povrede, dobro je obratiti pažnju na sledeće:

• ne opterećivati zahvaćeni ekstremitet;
• pogođeni deo treba da miruje, u podignutom položaju;
• naneti na mišić hladnu oblogu, kao što je kesa sa ledom;
• izbegavati korišćenje toplih obloga, a osim leda, treba koristiti i kompresioni zavoj koji deluje na upalu i hematom.

Nakon toga, potrebno je obratiti se specijalisti kako bi se osoba podvrgla analizama koje omogućavaju da se razume stepen oštećenja i primeni najprikladniji način lečenja.

Ako kidanje mišića zahvata malo područje, obično su dovoljne jedna ili dve nedelje za oporavak, tokom kojih lekar može da prepiše, pored odmora, antiinflamatorne lekove i mišićne relaksante (ovi drugi imaju sposobnost da opuste mišiće). Nasuprot tome, biće potrebno od dve nedelje do mesec dana da se osoba oporavi od kidanja mišića drugog stepena, a više vremena za ovu povredu trećeg stepena.

Pre ponovnog praktikovanja sportskih aktivnosti, pacijent mora da se podvrgne rehabilitaciji i fizikalnoj terapiji. Štaviše, kidanje mišića trećeg stepena može da zahteva i hirurški zahvat.

PUCANJE/KIDANJE MIŠIĆA: KAKO SPREČITI DA DO NJEGA DOĐE?

Prevencija pucanja/kidanja mišića uključuje niz dobrih navika koje treba poštovati pre bavljenja sportom ili fizičkog napora. Naročito je važno:

• adekvatno zagrevanje pre početka vežbanja;
• izvoditi vežbe istezanja koje odgovaraju vrsti aktivnosti koja se obavlja (istezanje je veoma korisno, ali je dobro znati razlikovati statičko od dinamičkog);
• izbegavati pokrete za koje osoba nije pripremljena niti ima odgovarajuće fizičke preduslove;
• oblačiti se u skladu sa uslovima sredine u kojoj se vežba i birati udobnu i funkcionalnu odeću;
• ne zanemariti tipične simptome kontrakture, istezanja ili blagog kidanja mišića kako se ne bi rizikovalo pogoršanje situacije.

Nažalost, čak i ako se obrati naročita pažnja, može da se desi da se osoba povredi dok se bavi sportom. Za saniranje ovakvih zdravstvenih problema neophodno je ugovoriti fizikalnu terapiju kao dopunsko pokriće uz bilo koji paket Dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja DDOR-a. Ovo je, dakle, dragoceno sredstvo za one koji vole fizičku aktivnost i koje im omogućava da se spokojnije suoče sa eventualnim povredama.

 

Izvor: https://blogunisalute.it/strappo-muscolare/

Izvori:

ospedaleniguarda.it
health.harvard.edu
medicalfacts.it
salute.gazzetta.it