Breskva je jedna od najukusnijih i najzastupljenijih letnjih voćki. Slatke i sočne, breskve se obično konzumiraju sirove, ali mogu i da se termički obrađuju i koriste za pripremu slatkih i slanih jela. Međutim, nisu samo ukusne: breskve imaju niz korisnih svojstava po zdravlje zahvaljujući svojim karakteristikama i visokom sadržaju minerala i vitamina. Hajde da onda vidimo koje su nutritivne karakteristike ovog voća i kako ga je najbolje konzumirati kako bi se u najvećoj meri ta pozitivna svojstva iskoristila.
BRESKVE: SVOJSTVA I KORISTI VOĆA BOGATOG VLAKNIMA
Breskva je plod drveta koje pripada porodici Rosaceae, drvo breskve (Prunus persica) poreklom je iz Kine. Postoji mnogo sorti, od bele breskve do nektarine, od pljosnate breskve do italijanske sorte Percoca (žuta breskva čiji je plod izuzetno sladak). Ovo voće može da se konzumira leti, u periodu od juna do avgusta, ali ima i kasnijih vrsta poput breskve Leonforte PGI, koja se još naziva „septembarska breskva“, zbog perioda u kome stiže.
Kao što smo pomenuli, breskva je veoma cenjeno voće, ne samo zbog toga što je sočna i ukusna, već i zbog brojnih blagodeti za organizam. Hajde da vidimo o kojim pozitivnim svojstvima je reč, počevši od nutritivnih vrednosti.
Nutritivna vrednost breskve
Kalorijski sadržaj breskve je oko 45 kcal na 100 g ploda, u zavisnosti od sorte i stepena zrelosti. Nutritivno, breskve sadrže oko 10 g ugljenih hidrata i velike količine vitamina i minerala kao što su:
- vitamin C
- vitamin A
- kalijum
- magnezijum
- fosfor
- mangan
- cink
- bakar
- gvožđe.
Gvožđe i bakar sadržani u breskvi pozitivno utiču na blagostanje organizma: prvi mineral učestvuje u transportu kiseonika i formiranju crvenih krvnih zrnaca u krvi, drugi u stvaranju kolagena i hemoglobina.
Breskve su takođe odličan izvor dijetetskih vlakana: jedna voćka pokriva od 5% do 9% preporučenih dnevnih potreba za odrasle. Međutim, da bi organizam imao koristi od ove hranljive materije, ovo voće mora da se konzumira sa ljuskom, jer se upravo u njoj nalazi većina vlakana. Saveznik organizmu u borbi protiv zatvora, ishrana bogata vlaknima ne samo da pozitivno utiče na gastrointestinalni sistem, doprinoseći u tom smislu smanjenju rizika od raka debelog creva, već je korisna i u prevenciji kardiovaskularnih bolesti, kontroli dijabetesa tipa 2 i regulisanju apetita.
FamVeld/gettyimages.it
Breskve su korisne za varenje
Zahvaljujući sadržaju vlakana, ovo letnje voće doprinosi dobrom varenju i pomaže organizmu da kontroliše nivo šećera u krvi. Breskve takođe sadrže prebiotike (koje ne treba mešati sa probioticima), koji hrane korisne bakterije u crevima, povezane sa antiinflamatornim (protivupalnim) odgovorom, imunološkim odgovorom i raspoloženjem.
Voće – prijatelj kože
Breskve obezbeđuju u proseku preko 15% dnevnih potreba za vitaminom C, koji je ključan za rad imunih ćelija, ali i za zdravlje kože, zajedno sa beta karotenom, prekursorom vitamina A, koji nas štiti od oštećenja koja nastaju usled sunčevog zračenja. Beta karoten doprinosi bržem tamnjenju i poboljšava elastičnost kožnih tkiva.
Breskve štite oči
Lutein i zeaksantin, dva pigmenta koja se nalaze u breskvi, su moćni antioksidansi i pomažu u zaštiti mrežnjače i sočiva, čime doprinose da naše oči budu zdrave, štiteći ih od bolesti kao što su makularna degeneracija i katarakta. Vitamin A je takođe prijatelj vida: iako veoma retko, njegov nedostatak, u stvari, može da dovede do stanja zvanog kseroftalmija, koje može da ošteti oči i izazove noćno slepilo.
ČUVANJE I KONZUMIRANJE BRESKVI
Da bi se što bolje iskoristila vlakna, vitamini i minerali prisutni u breskvi, ovo voće treba jesti kada je dobro zrelo, sa ljuskom. Naravno, uvek je bolje izabrati breskve iz organskog uzgoja, da bi se imale veće garancije po pitanju konzumiranja celog ploda.
Što se tiče čuvanja, breskve mogu da se drže nekoliko dana u frižideru ili mogu i da se zamrznu, isečene na četvrtine i poprskane limunovim sokom. U ovom slučaju, međutim, poželjno je da se konzumiraju termički obrađene, na primer u torti ili krostati (italijanska pita, prim. prev.), jer je voće veoma vodenasto i kada se zamrzne, obično ima kašastu konzistenciju.
Meison/gettyimages.it
KONTRAINDIKACIJE ZA KONZUMIRANJE I ALERGIJE NA BRESKVE
Breskva je namirnica koja nema posebne kontraindikacije, ali može da izazove alergijske reakcije zbog određenih proteina koje sadrži.
Konkretno, ljudi koji pate od alergija na polen, kao što je, na primer, brezin, treba da vode računa prilikom konzumiranaja sirove breskve, koja sadrži više alergena. Ponekad alergijska reakcija može da bude sporadična epizoda, ali je uvek najbolje konsultovati se sa svojim lekarom ili, eventualno, specijalistom za ishranu.
Kao što znamo, zdravlje u velikoj meri zavisi od toga šta jedemo. Prirodna, jednostavna i lagano obrađena hrana je osnova zdrave i uravnotežene ishrane, u kojoj su prisutne sve neophodne hranljive materije za ljudski organizam. Briga o ishrani i fizičkoj aktivnosti, zajedno sa periodičnim kontrolama, omogućava nam da nikada ne izgubimo iz vida svoje blagostanje. U tom smislu, polise DDOR Dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja su osmišljeni da zadovolje zdravstvene i preventivne potrebe pojedinca ili čitave porodice i uključuju ciljane preglede i kontrole koji se obavljaju u zdravstvenim ustanovama koje su pristupile ovom programu.
Autorka članka: Di Michela Del Zoppo (Di Mikela De Copo)
Izvor: https://blogunisalute.it/pesche-proprieta/