Zaštita očiju od ekrana računara i pametnih telefona mora da bude prioritet, posebno za one koji ove uređaje koriste za posao, mnogo sati dnevno. Digitalno naprezanje očiju (na engleskom DES – Digital Eye Strain), takođe poznato kao sindrom kompjuterskog vida (CSV – Computer Vision Syndrome), je prilično čest poremećaj koji se ispoljava akutnim simptomima, kao što je, na primer, glavobolja.
Ali da li DES može takođe da ima dugoročne posledice po naše zdravlje? O tome ćemo govoriti u ovom članku, da bismo razjasnili kako da sačuvate vid ispred računara zahvaljujući nizu saveta i trikova.
SINDROM KOMPJUTERSKOG VIDA ILI ZAMOR OČIJU: O ČEMU JE REČ?
Digitalno naprezanje očiju danas je češće nego ikada, zbog korišćenja jednog ili više ekrana u svakodnevnom životu. Iako ne provode svi mnogo vremena za računarom, većina ljudi svakako često koristi svoj pametni telefon. Poremećaj koji se naziva DES – Digital Eye Strain ili CSV – Computer Vision Syndrome podrazumeva, upravo, kombinaciju problema sa vidom povezanih sa upotrebom bilo kog uređaja koji ima ekran, uključujući desktop i laptop računare, kao i elektronske uređaje za čitanje.
Da li je plava svetlost zaista štetna?
Svi uređaji sa elektronskim ekranom emituju plavu svetlost, što bi prema nekim pretpostavkama mogao da bude jedan od glavnih uzroka sindroma kompjuterskog vida.
Da li je ova vrsta osvetljenja opasna za oči?
Možemo da odgovorimo na to pitanje tako što ćemo reći da rožnjača štiti naše oči od zračenja kratke talasne dužine, ali vidljivo plavo svetlo može lako da dopre do mrežnjače i utiče na razvoj senilne makularne degeneracije (bolesti uzrokovane starenjem centralnog dela mrežnjače, makule, što izaziva slepilo). Pored toga, ova vrsta svetlosti može da bude štetnija za decu nego za odrasle. Štaviše, izlaganje plavoj svetlosti je vrlo značajno za regulisanje cirkadijalnog ritma i ciklusa spavanja: nepravilno osvetljeno okruženje i upotreba digitalnih uređaja tokom noći mogu da utiču na kvalitet sna i raspoloženje.
Ekrani i premali fontovi
Kako podseća jedno istraživanje Državnog univerziteta Njujorka (State University of New York) od pre nekoliko godina, mnogi ljudi provode 10 ili više sati dnevno gledajući ove displeje, često bez adekvatnih pauza. Dugo čitanje na telefonu ili tabletu malih dimenzija takođe znači da se oni drže veoma blizu da bi se jasno videla slova. Ovo je još jedna štetna navika za naš vid.
Da li računar pogoršava nedostatke vida?
Miopija (kratkovidost), astigmatizam (stanje oka koje izaziva glavobolje i zamućen vid), hipermetropija (dalekovidost) i prezbiopija (staračka dalekovidost) se ne pogoršavaju upotrebom digitalnih ekrana. Međutim, ako ovi nedostaci nisu dobro dijagnostikovani i korigovani, mogu da pogoršaju zamor očiju.
KAKO SE ISPOLJAVA SINDROM KOMPJUTERSKOG VIDA
Kada se mnogo sati provodi ispred ekrana računara, mišići oka se nesvesno stimulišu više nego obično, što izaziva zamor očiju. Najčešći simptomi su:
- glavobolja
- zamagljen vid
- suvoća očiju
- crvenilo
Pored toga, mogu da se jave i bolovi u vratu i ramenima, uzrokovani napetošću mišićno-skeletnog sistema, što može da se dovede u vezu sa lošim držanjem tela kada se sedi za stolom i radi na računaru.
KAKO OČUVATI VID UKOLIKO SE DOSTA VREMENA PROVODI PRED RAČUNAROM?
Približno 40% odraslih i do 80% adolescenata oseća umor, ima crvenilo i suvoću očiju, kako tokom korišćenja ekrana, tako i neposredno nakon toga. Dakle, to nije problem koji se tiče samo odrasle populacije. Takođe se pokazalo da digitalno naprezanje očiju ima značajan uticaj na produktivnost rada. Iz ovih razloga neophodno je intervenisati, pre svega na nivou prevencije.
Evo nekoliko saveta za zaštitu zdravlja očiju kada se koriste elektronski ekrani.
Važno je voditi računa o osvetljenju u prostoriji
Kancelarije i okruženja u kojima se radi za računarom ne bi trebalo da budu previše svetla, jer bi to izazvalo naprezanje očiju. Prirodno svetlo ne bi trebalo da bude iza leđa osobe koja sedi ili iza računara. Bolje je da prozori budu na strani na kojoj je radni sto, sa navučenim zavesama kada je sunce najjače. Što se veštačkih izvora tiče, trebalo bi dati prednost podnim lampama ili lampama koje osvetljavaju radno mesto indirektno i uvek je bolje koristiti sijalice niskog napona.
Posebnu pažnju treba obratiti na odsjaj i osvetljenost
Odsjaj sa ekrana ili drugih elemenata koji reflektuju svetlost može da izazove naprezanje očiju. Zato je dobro da monitor (ili laptop) imaju antirefleks zaštitu (zaštitu protiv odsjaja), a takva treba da budu i stakla naočara, za one koji nose naočare za vid.
Za sve ekrane, a posebno za pametne telefone, mora se imati na umu da postoji mogućnost podešavanja kontrasta, osvetljenosti i veličine karaktera: na taj način možemo da budemo sigurni da naš uređaj uvek nudi najbolje uslove za gledanje u ekran. Funkcija „noćni režim“ takođe prilagođava podešavanja na osnovu doba dana, smanjujući osvetljenost ekrana kada je noć ili se nalazimo u mračnom okruženju. U svakom slučaju, pre spavanja ne bi trebalo da se koriste uređaji sa ekranima, tj. trebalo bi da se prestane s gledanjem u ekran i svim drugim aktivnostima povezanim s korišćenjem digitalnih uređaja s ekranom najmanje tri sata pre odlaska u krevet.
sapozhnik/gettyimages.it
Kako se suočiti s problemom suvoće očiju
Kada čitamo određeni tekst na ekranu telefona ili radimo na računaru, imamo tendenciju da trepćemo ređe nego inače, što može da izazove suvoću očiju. Iz tog razloga bi trebalo da se trudimo da često zatvaramo oči.
Još jedna pomoć u tom smislu su veštačke suze, efikasno sredstvo za održavanje očiju podmazanim.
PREGLED OFTALMOLOGA, NAJBOLJE SREDSTVO PREVENCIJE
Redovni pregledi kod specijaliste oftalmologa pomažu u održanju zdravlja očiju i omogućavaju da se blagovremeno identifikuju eventualni problemi. Ovo je odlična prilika za razmenu informacija, tj. da se sa stručnjakom razgovara o sopstvenim navikama i zdravlju očiju i dobiju personalizovani, ali i pouzdani, saveti i uputstva o tome kako treba brinuti o zdravlju očiju.
U tom smislu, moglo bi da bude korisno podsetiti na mogućnost ugovaranja dopunskih pokrića u okviru DDOR Dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja kojima se dodatno brine o svom vidu. Takođe, postoje i posebne – kolektivne polise namenjene zaposlenima u malim i srednjim preduzećima, koje uključuju veoma širok spektar usluga među kojima i proveru vida u okviru Sistematskog pregleda. Reč je o konkretnoj podršci zaposlenima i njihovim porodicama.
Autorka članka: Erika Di Čilo (Erica Di Cillo)