Većina ljudi misli o stresu kao o nečemu potpuno negativnom. U stvari, obično govorimo o stresu kao o pojavi koja se odnosi na trenutke u kojima se osećamo napeto, nervozno, umorno na psihofizičkom nivou. Stres, međutim, takođe može da bude pozitivan, štaviše, igra suštinsku ulogu u mnogim trenucima života. Na koji način?
Hajde da pokušamo da bolje razumemo ulogu stresa, šta su eustres i distres, koja je razlika između njih i kako sprečiti „štetni“ stres.
ŠTA JE STRES?
Pre nego što se pozabavimo konceptima eustresa i distresa, pokušaćemo da preciznije utvrdimo šta je stres. Viši Institut za zdravlje (Istituto Superiore di Sanità) ga opisuje kao „psihološki i fiziološki odgovor koji organizam koristi u odnosu na zadatke, poteškoće ili životne događaje koji se procenjuju kao preterani ili opasni“. Dakle, stres je način na koji mozak reaguje na stimuluse koji izazivaju nesigurnost ili sa kojima pojedinac ne može da se nosi.
Situacije koje mogu da izazovu stres – takozvani “stresori” – mogu biti raznoliki, a neki od njih su:
- životni događaji, kako pozitivni, tako i negativni: brak, rođenje deteta, žalost zbog gubitka drage osobe, rastava/razvod;
- nepredviđeni događaji;
- posebne okolnosti na poslu, kao što su previše odgovornosti, prevelika količina zadataka za obavljanje, negativni odnosi sa kolegama;
- faktori životne sredine, na primer boravak na mestu koje je previše bučno, vruće ili hladno, ali i doživljavanje prirodnih katastrofa kao što je zemljotres;
- stanja kao što su bolesti i fizički nedostaci;
- događaji vezani za odnose sa drugim ljudima (svađe sa prijateljima i voljenima, upoznavanje novih ljudi);
- specifični strahovi koji u određenim trenucima izazivaju osećaj anksioznosti, na primer, strah od letenja ili govorenja u javnosti;
- okolnosti nad kojima nemamo kontrolu;
- traume, očekivanja i ružna sećanja.
EUSTRES I DISTRES: ŠTA SU I PO ČEMU SE RAZLIKUJU
Stres je sastavni deo života i, kako pojašnjava Viši Institut za zdravlje, sam po sebi nije ni pozitivan ni negativan jer nam omogućava da se prilagodimo stimulansima koje svakodnevno primamo. Polazeći od ove pretpostavke, međutim, moguće je razlikovati dve vrste stresa: pozitivan, koji se naziva eustres, i negativan, koji se naziva distres.
Ako je s jedne strane, zapravo, stres normalan odgovor organizma koji je neophodan za postizanje blagostanja, ukoliko se sa njim suočimo na pravi način, s druge strane, može da bude štetan, naročito kada postane hroničan.
Eustres: koje je njegovo značenje i zašto se smatra „pozitivnim“ stresom?
„Pozitivan“ stres se naziva eustres. Reč je o stanju koje često doživljavamo tokom života: to je, u stvari, stres koji čovek oseća kada se suoči sa izazovom, koji mu omogućava da bude motivisan i da postigne postavljene ciljeve.
Tipični primeri su stres pred sportsko takmičenje, na početku novog posla ili kada moramo da damo sve od sebe na nekom ispitu.
Prema rečima stručnjaka, ovaj oblik stresa je pozitivan jer podstiče osobu na ostvarenje novih ciljeva u ličnom i profesionalnom životu: iako može da izazove uzbuđenje i nervozu, on je, zapravo, koristan jer pruža pravu energiju za lični napredak, doživljavanje novih iskustava i rast.
Distres: kada možemo da govorimo o “negativnom” stresu
Kako objašnjavaju iz Višeg instituta za zdravlje, o „negativnom“ stresu je reč kada isti „potraje tokom vremena a da osoba ne može da se nosi sa situacijom koja ga je izazvala“.
Konkretno, distresom se naziva onaj oblik stresa u kojem se stresni događaj doživljava kao pretnja, a osoba se oseća preopterećeno jer nema resurse da se nosi sa njim. Eustres i distres su, dakle, dve strane iste medalje.
SVAKA OSOBA DRUGAČIJE DOŽIVLJAVA STRES
Ne smemo da zaboravimo da svaka osoba na različite načine doživljava stresni događaj: to znači da ista situacija može da bude percipirana kao problematičnija za jednu osobu, a manje problematična za drugu. Ove razlike zavise od raznih faktora, uključujući traume i doživljena iskustva koja, posledično, utiču na način na koji reagujemo na određene okolnosti. I ne samo to: stepen tolerancije na određeni stimulus može da varira tokom života.
Bez obzira na ovo, postoje neki događaji koji obično izazivaju negativan stres i drugi koji imaju tendenciju da stvaraju pozitivan stres. Prvi uključuju, na primer, smrt voljenih osoba, gubitak posla, razvod, bolest, probleme sa novcem. Među onima koji podstiču pozitivan stres, možemo da pomenemo unapređenje na poslu, brak, kupovinu kuće, rađanje deteta.
RAZLIKA IZMEĐU AKUTNOG I HRONIČNOG STRESA
Takođe treba precizirati da postoje dve vrste stresa. Prvi je akutni stres: javlja se kada imamo trenutnu reakciju na stresni događaj i ima tendenciju da traje kratko. Može da se ispolji nakon doživljenog straha, intenzivne emocije ili kada moramo da uradimo nešto novo ili opasno. Kao što smo videli, može da bude pozitivan kada stimuliše i motiviše osobu.
Stresni događaj izaziva trenutne efekte na organizam, kroz oslobađanje hormona koji izazivaju fizičke i emocionalne reakcije korisne za suočavanje sa situacijom, na primer ubrzani rad srca i disanje, povećana pažnja, ukočenost mišića i smanjenje nekih funkcija koje se smatraju manje važnim kako bi se osoba suočila sa trenutkom „opasnosti“, kao što je varenje. Kod akutnog stresa, situacija se obično vraća u prvobitno stanje kada se stresna epizoda završi i nivoi hormona se vrate u normalu.
Nasuprot tome, govorimo o hroničnom stresu kada ovo stanje traje tokom vremena: nivoi hormona stresa su, dakle, stalno visoki i to može da dovede do niza negativnih posledica.
brizmaker/gettyimages.it
Kakvi su efekti hroničnog stresa na organizam?
Uzroci hroničnog stresa mogu da budu različiti, na primer, finansijski problemi, nesrećan brak, porodični problemi i poteškoće na poslu (misli se na sindrom sagorevanja – burnout), dugotrajne bolesti. Prema mišljenju stručnjaka, kontinuirano prisustvo visokog nivoa hormona stresa može da dovede do brojnih fizičkih i emocionalnih problema, kao što su:
- nesanica i pospanost;
- smanjenje nivoa energije;
- hronična glavobolja;
- bolovi u mišićima;
- promene apetita i poremećaji u ishrani.
Štaviše, stanje hroničnog stresa može da oslabi imuni sistem i pogoduje razvoju različitih poremećaja i problema, uključujući infektivne i autoimune bolesti, tumore, psihijatrijske probleme, metaboličke patologije, hipertenziju, srčana oboljenja, a može i da izazove zavisnost od alkohola i droga.
KAKO UPRAVLJATI DISTRESOM, TJ. ŠTETNIM STRESOM
Kao što smo videli, hronični stres može da bude veoma štetan po zdravlje. Nažalost, posebno u savremenom društvu, nije uvek moguće izbeći stimuluse koji nepovoljno utiču na naše blagostanje. Stoga je važno usvojiti određene navike koje su korisne za smanjenje hroničnog stresa i upravljanje istim.
Kako nam je objasnio psiholog Rolando Čofi u intervjuu posvećenom tome kako se boriti protiv stresa, pored zdrave i uravnotežene ishrane i i dovoljno sna, može da bude korisno i sledeće:
- postanite svesni sopstvenih granica, naučite da kažete “ne” kada je to potrebno;
- poboljšajte okruženje u kojem se nalazite, ako je to uzrok stresa;
- izbegavajte da budete perfekcionisti;
- delegirajte zadatke i odgovornosti kada ih je previše;
- redovno upražnjavajte fizičku aktivnost koja doprinosi da se osećate dobro i u harmoniji, po principima fitfulness–a;
- izbegavajte preterivanje s alkoholom ili drugim supstancama koje mogu da dovedu do zavisnosti;
- naučite da praktikujete tehnike opuštanja kako biste smanjili fizički stres;
- pokušajte da opustite um, na primer, vežbanjem meditacije.
Pored ovih saveta, moglo bi da bude korisno obratiti se psihologu kako bi se osoba suočila sa hroničnim stresnim stanjem i razumela kako se najbolje nositi sa stresnim događajima. U stvari, specijalista će pomoći osobi da razume uzroke ovog stanja, bolje razume sebe i svoju ličnost i efikasnije se nosi sa stresom.
Za fizičko i mentalno blagostanje je od suštinskog značaja znati kako razlikovati eustres od distresa i shvatiti kako se najbolje nositi sa ovim drugim.
Istovremeno, da bismo se brinuli o sebi i sopstvenom blagostanju na sveobuhvatan način, važno je i pribegavanje rešenjima koja nam omogućavaju da pratimo zdravstveno stanje i sprečimo moguće probleme i tegobe. Jedan od ovih alata mogu da budu polise DDOR dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja za pojedince i porodice sa nizom opcija prilagođenih različitim potrebama i svim uzrastima. Zahvaljujući ovakvim rešenjeima moguće je pronaći najpogodnije zdravstveno osiguranje za svačije potrebe.
Izvori:
issalute.it
who.int
healthline.com
stress.org
yalemedicine.org
medlineplus.gov
Autorka članka: Di Mara D’Anđeli (Di Mara D’Angeli), 19. decembar 2022.