Još od drevnih vremena se smatralo da suze imaju “pročišćavajuću” moć, a i danas je rasprostranjeno mišljenje da plač može da pomogne da damo sebi oduška i da se osećamo bolje. Ali šta o tome kažu naučna istraživanja? U ovom članku pokušaćemo da objasnimo dobrobiti plača, da shvatimo da li zaista može da ima oslobađajući efekat i videćemo koje su, prema naučnim istraživanjima, njegove glavne funkcije.
ZAŠTO PLAČEMO?
Plač je sastavni deo našeg života još od neonatalnog uzrasta: on predstavlja oblik komunikacije kojom dete izražava svoje potrebe i nastavlja da nas prati tokom razvoja, pa sve do zrelog doba. U odraslom dobu do plača dolazi kada se proživljavaju jake emocije, kao što su tuga i bes ili, nasuprot tome, sreća i iznenađenje.
Kao što ćemo otkriti u ovom članku, više naučnika je pokušavalo da shvati čemu zaista služi ova reakcija i da li postoje dokazi koji potvrđuju njegov umirujući i oslobađajući efekat. Međutim, pre nego što saznamo nešto više o obavljenim istraživanjima, može da bude korisno da izdvojimo takozvane “emocionalne suze” od ostalih vrsta.
Vrste suza: bazalne, refleksne, emocionalne
Prema istraživačima, suze mogu da se podele na:
- bazalne: to su one koje omogućavaju da oko bude stalno podmazano;
- refleksne: suze koje nastaju onda kada je potrebno da se oči očiste od iritirajućih supstanci ili elemenata, kao što su na primer prašina, vetar, dim (ili kada ljuštimo luk);
- emocionalne: to su one koje se javljaju kao odgovor na jake emocije koje uzrokuju plač.
Interesantna je takođe podela suza na više vrsta pošto, na osnovu istraživanja, emocionalne suze sadrže drugačije supstance u odnosu na druge, poput hormona stresa.
S vremenom, kako starimo, susrećemo se sa mnogo situacija koje mogu da budu okidač za emocionalna plač. To se može desiti zbog nekog fizičkog bola, razdvajanja, žalosti, trenutaka malodušnosti ili razočarenja, ali može da se plače i zbog sreće, euforije i uzbuđenja, na primer prilikom rođenja deteta, tokom venčanja ili kada se postigne važan lični cilj u životu.
Nemaju svi istu predispoziciju za plač. Na primer, na osnovu studija, žene češće plaču od muškaraca. Prema hipotezama, to se dešava ne samo zbog mogućih hormonalnih faktora, već i zbog činjenice da se plač često (pogrešno) posmatra kao simptom “slabosti”, koju mnogi muškarci nastoje da potisnu još od ranog detinjstva.
KOJE SU DOBROBITI PLAČA? DA LI ZAISTA IMA OSLOBAĐAJUĆI EFEKAT?
Ako je svima jasno da plač izazivaju određene emocije, nije baš najjasniji razlog zašto se to dešava: zašto naš organizam aktivira taj odgovor? Koje su njegove dobrobiti? Aktuelna istraživanja u vezi sa ovim nisu u potpunosti saglasna i dolazi se do različitih rezultata.
Sprovedene studije su se fokusirale kako na “intrapersonalne” funkcije plača – dakle na posledice na samu osobu – tako i na “interpersonalne” funkcije, tačnije na efekte na druge pojedince. Baš u ovom drugom pravcu su se pojavili do sada najubedljiviji rezultati: na osnovu istraživanja, u stvari, izgleda da je plač jedna vrsta neverbalne komunikacije koja zahteva utehu i podršku društva.
Što se tiče direktnog uticaja na osobu – dakle u pogledu efekta plača na samoumirivanje i poboljšanje raspoloženja – zapažanja izgledaju kontradiktornija.
U svakom slučaju, kako prenosi Harvard Health Publishing, uopšteno govoreći, današnje stanovište psihologa je saglasno sa činjenicom da plač može da koristi zdravlju, da je oslobađajući i da doprinosi eliminaciji stresa i emocionalnog bola. Ovo važi ukoliko se desi u pravom kontekstu, dakle u okruženju u kojem se osećamo bezbedno, u prisustvu osoba od poverenja kao što su naš partner ili bliski prijatelji. Stoga hajde da sumiramo koje su glavne moguće dobrobiti koje su proizašle iz studija, prema mišljenju stručnjaka:
- smanjenje stresa: plač bi aktivirao parasimpatički sistem koji doprinosi smirenosti i opuštanju.
- smanjenje bola: polazeći od hipoteze da mentalno stanje može da utiče na percepciju bola, plač bi oslobodio endorfine, doprinoseći na taj način ublažavanju lošeg fizičkog i emocionalnog stanja.
- poboljšanje odnosa: ova poslednja tačka se vezuje za interpersonalne efekte plača. Kada plačemo kao odrasla osoba u odgovarajućem kontekstu, to može da nam pomogne da se povežemo sa drugim osobama. U vezi sa tim, neke studije tvrde da je plač imao važnu ulogu u evoluciji čoveka, podstičući veze unutar zajednice.
Ovima treba dodati i druge hipoteze, kao što je, na primer, teorija prema kojoj emocionalne suze navodno imaju ulogu “detoksikacije” i pomažu organizmu da eliminiše hormone stresa i druge toksine.
urbazon/gettyimages.it
OSLOBAĐAJUĆI PLAČ: KADA BI BILO KORISNO OBRATITI SE NEKOM SPECIJALISTI
Dakle, kao što smo videli, još uvek ima mnogo toga da se otkrije u vezi sa plačem i njegovom ulogom u našem zdravom psihofizičkom stanju. Međutim, izgleda da je najveći broj psihologa saglasan sa činjenicom da može da nam pomogne da se osećamo bolje. Međutim, mada je reč o nečemu što je prirodno, postoje i osobe koje, čak i da to žele, nisu u stanju da izraze ono što osećaju kroz plač; ili, nasuprot tome, da plaču često i bez ikakvog razloga, toliko da im to ometa svakodnevne aktivnosti. U ovim slučajevima možda bi bilo neophodno popričati sa nekim specijalistom kako bi se otkrili uzroci problema i kako bi se takve osobe suočile sa situacijom na najbolji način i povratile vedrinu.
Voditi računa o svom mentalnom zdravlju je od suštinskog značaja, jer naše dobro opšte stanje ne proizilazi samo iz fizičkog zdravlja, već i iz psihičkog. Spoznaja strategija koje treba primenjivati da bi nam bilo bolje sa ove tačke gledišta nam omogućava da postignemo veći balans, koji se potom reflektuje u svim oblastima života.
Istovremeno ne smemo da zaboravimo ulogu prevencije u promovisanju sopstvenog dobrog sveopšteg stanja. U tom smislu bi moglo da bude korisno zaključiti jednu od polisa DDOR Dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja i opcija za Individualne polise sa čitavim nizom mogućnosti dopunsikih pokrića koje su mogu biti prilagođene svakom ponaosob.
Izvor: https://blogunisalute.it/pianto-liberatorio/
Izvori:
apa.org
psychologytoday.com
health.clevelandclinic.org
health.harvard.edu
psiche.santagostino.it
healthline.com
Autorka članka: Mara D’Anđeli (Di Mara D’Angeli), 16. januar 2023.