Zdravlje srca je od suštinskog značaja za naše opšte blagostanje, međutim, postoje mnoga stanja koja mogu da ugroze zdravlje, kao što su visok krvni pritisak, ateroskleroza i bolesti srca. Jedan od najboljih načina da se doprinese pravilnom funkcionisanju srca – pored usvajanja zdravog načina života – jeste da se podvrgavamo redovnim kontrolnim pregledima, kako bi se eventualni problemi ustanovili u najranijoj fazi. U ovom članku ćemo saznati koje su glavne analize i pregledi za praćenje zdravlja srca, otkrićemo kako se izvode i šta mogu da otkriju. Takođe ćemo govoriti o važnosti prevencije nastanka srčanih bolesti i svim onim zdravim stilovima života koji mogu da nam pomognu da živimo bolje.
Među glavnim faktorima rizika za razvoj kardiovaskularnih bolesti su pušenje, fizička neaktivnost odnosno sedelački način života, gojaznost, hipertenzija, dijabetes i genetska predispozicija. Odgovarajuća prevencija i rana dijagnoza su od suštinskog značaja za smanjenje uticaja ovih bolesti na javno zdravlje. U ovom članku ćemo se detaljno baviti ovim aspektom i objasniti šta podrazumeva kompletan sistematski kardiološki pregled.
PREPORUČENI PREGLEDI ZA PROVERU ZDRAVLJA SRCA
Da bi se osiguralo dobro zdravlje srca, važno je odlaženje na redovne preglede kako bi se sprečio nastanak bolesti ili rano otkrila eventualna patologija. Postoje različite vrste kontrola koje treba izvršiti, kako za praćenje funkcije srca, tako i za utvrđivanje faktora rizika za oboljevanje od kardiovaskularnih bolesti.
U nastavku ćemo navesti najvažnije, ali treba naglasiti da analize i preglede uvek mora da indikuje lekar i da njihova učestalost zavisi od zdravstvenog stanja pojedinca.
Anamneza (medicinska istorija) i objektivni pregled pacijenta
Ovo je prva faza sveobuhvatnog kardiološkog pregleda i neophodna je za utvrđivanje eventualnih faktora rizika i simptoma srčanih problema.
Anamneza se sastoji od niza pitanja koja lekar postavlja pacijentu kako bi prikupio informacije o njegovom zdravlju i životnim navikama. Lekar može da pita, na primer, da li je osoba ikada imala srčano oboljenje ili da li je u porodici bilo srčanih oboljenja. Pored toga, pitanja mogu da se odnose na ishranu, fizičku aktivnost, pušenje i konzumiranje alkohola, jer ovi elementi mogu da utiču na rizik od razvoja kardioloških bolesti.
Morsa Images/gettyimages.it
Objektivni lekarski pregled (fizički pregled), s druge strane, uključuje niz radnji koje lekar izvodi kako bi procenio zdravstveno stanje pacijenta. Konkretno:
- sluša srce stetoskopom da bi pratio ritam, frekvenciju i abnormalne srčane tonove;
- meri krvni pritisak da bi procenio eventualno prisustvo hipertenzije;
- proverava disanje kako bi proverio da li postoje eventualni znaci srčane ili plućne insuficijencije;
- utvrđuje eventualno prisustvo otoka na nogama, što može da bude simptom srčane bolesti;
- proverava da li postoje deformiteti grudnog koša ili cijanoza (plava boja usana i prstiju), koji su obično znaci urođenih srčanih malformacija.
Na osnovu informacija prikupljenih tokom anamneze i objektivnog lekarskog pregleda, lekar može da odluči da li su potrebni dalji dijagnostički testovi.
Elektrokardiogram (EKG)
EKG je neinvazivna metorda koja meri električnu aktivnost srca i može da pruži važne informacije o funkcijama srčanog mišića, trendu srčanog ritma i prisustvu eventualnih anomalija.
Pacijent je povezan na elektrode koje beleže srčanu aktivnost i proizvode grafički zapis električnih talasa.
Elektrokardiogram (EKG) može da se koristi za uspostavljanje dijagnoze ili praćenje nekoliko srčanih stanja, uključujući aritmije, infarkt miokarda i ventrikularnu hipertrofiju. Nakon analize rezultata ovog testa, specijalista može da propiše dodatne detaljnije preglede, ukoliko smatra da su isti potrebni.
Ehokardiogram
Ehokardiogram je još jedan važan test koji se često uključuje u sveobuhvatni kardiološki pregled.
Za obavljanje ovog pregleda koristi se ultrazvuk, sa ciljem stvaranja slika srca u realnom vremenu. Tokom pregleda, lekar prislanja ultrazvučnu sondu na grudni koš pacijenta, koja emituje visokofrekventne zvučne talase koji se odbijaju o srčani mišić. Ovi talasi se zatim transformišu u trodimenzionalne slike organa, koje mogu da pruže detaljne informacije o njegovoj strukturi, veličini, funkciji i protoku krvi.
Ehokardiogram se koristi za dijagnostikovanje sledećih problema:
- Valvulopatije: provera zalistaka i njihovog pravilnog funkcionisanja.
- Srčana insuficijencija: procena sposobnosti pumpanja krvi po organizmu.
- Kardiomiopatije: praćenje veličine i strukture organa, da bi se utvrdilo eventualno slabljenje srca i smanjenje njegove sposobnosti da obezbedi dovoljan protok krvi.
- Tromb / ugrušak: otkrivanje prisustva tromba / ugrušaka, koji povećavaju rizik od moždanog udara ili embolije.
Test opterećenja
Tokom testa opterećenja, pacijent hoda ili trči na traci za trčanje ili vozi bicikl za vežbanje dok lekar prati broj otkucaja srca, krvni pritisak i EKG.
Ova vrsta testa se koristi za procenu funkcije srca i sposobnosti pojedinca da obavlja fizičku aktivnost. Takođe je koristan za dijagnostikovanje ili praćenje različitih srčanih stanja, uključujući ishemijsku bolest srca i aritmije.
fcafotodigital/gettyimages.it
Holter
Holter je dijagnostička metoda koja omogućava da se snimi električna aktivnost srca tokom normalnih svakodnevnih aktivnosti pacijenta, za razliku od EKG-a koji se radi u stanju mirovanja. Za snimanje srca ovom metodom potrebno je nositi mali uređaj, u vremenskom opsegu koji se obično kreće od 24 do 48 sati, tokom kojeg uređaj snima srčanu aktivnost.
Magnetna rezonanca srca (CMR)
Magnetna rezonanca srca je dijagnostička metoda koja koristi magnetne talase za kreiranje detaljnih slika srca. To je neinvazivna metoda koja ne uključuje upotrebu jonizujućeg zračenja i omogućava dobijanje dragocenih informacija o strukturi i funkciji srca. Magnetna rezonanca se koristi za dijagnostikovanje različitih patologija, uključujući bolest srčanih zalistaka, kardiomiopatiju, ishemiju i urođene srčane probleme.
Koronarna angiografija
Ova metoda, koja se često „meša“ sa koronarografijom – sličnom tehnikom, ali češćom i manje preciznom – koristi se za vizuelizaciju koronarnih arterija srca i utvrđivanje eventualnih opstrukcija ili stenoza. Koronarna angiografija se izvodi u operacionoj sali pod lokalnom anestezijom i podrazumeva umetanje katetera u femoralnu ili radijalnu arteriju i njime se dopire do koronarnih arterija.
Nakon toga se primenjuje kontrastno sredstvo koje omogućava precizno utvrđivanje gore navedenih prepreka. Ova metoda je zlatni standard za dijagnostikovanje koronarne arterijske bolesti i može da se koristi i za izvođenje angioplastike ili operacije ugradnje aortokoronarnog bajpasa.
Ultrazvuk srca sa kolor doplerom
Ultrazvuk srca sa kolor doplerom se radi uz primenu visokofrekventnih ultrazvučnih talasa da bi se proizvele slike srca i protoka krvi kroz njegove zaliske i komore. Ova vrsta pregleda otkriva strukturne probleme sa srcem, kao što su defekti srčanih zalistaka, i funkcionalne probleme, kao što je srčana insuficijencija (slabost srca).
Pored toga, ultrazvuk srca sa kolor doplerom takođe može da se koristi za procenu protoka krvi kroz karotidne arterije na vratu: u ovom slučaju, test se zove kolor dopler karotida ili kolor dopler krvnih sudova vrata.
pixelfit/gettyimages.it
DOBRE NAVIKE ZA ZDRAVO SRCE
Održavanje srca zdravim je proces koji zahteva stalnu, neprestanu posvećenost. Uravnotežena ishrana bogata voćem, povrćem, mahunarkama, ribom i integralnim žitaricama, u kombinaciji sa smanjenjem konzumiranja soli i zasićenih masti, smanjuje rizik od nastanka kardiovaskularnih bolesti. Redovna fizička aktivnost je takođe važan faktor: stalno umereno vežbanje može da smanji šanse za razvoj srčanih oboljenja za 30-40%.
Održavanje normalne telesne mase je takođe ključno za zdravlje srca. Prekomerna telesna masa i gojaznost su, zapravo, povezani sa povećanim rizikom od razvoja kardioloških problema, jer mogu da povise krvni pritisak, nivo holesterola i triglicerida u krvi i prouzrokuju insulinsku rezistenciju.
Naposletku, važno je izbegavati pušenje i alkohol, jer mogu da izazovu ozbiljnu štetu organizmu. Pušenje povećava krvni pritisak i broj otkucaja srca, sužava arterije i pogoršava rizik od nastanka masnih plakova na zidovima arterija. Alkohol, s druge strane, ukoliko se konzumira u velikim količinama, može negativno da utiče na krvni pritisak i izazove srčanu insuficijenciju. Alkohol takođe podiže nivo triglicerida, doprinoseći tako stvaranju arterijskih plakova.
Međutim, uprkos praktikovanju dobrih navika, nije uvek moguće izbeći srčana oboljenja, zbog čega je svakako važno podvrgavati se rutinskim kontrolnim pregledima i analizama koje preporuči lekar, kako bi se problemi rano identifikovali i kako bi se blagovremeno intervenisalo.
Zaključivanjem jednog od paketa DDOR Dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja dobijate pristup uslugama poput sistematskog pregleda, pregleda lekara specijaliste kao i mogućnosti obavljanja različitih analiza koje mogu pružiti informacije o stanju vašeg srca. Takođe, uz ugovaranje Bolničkog lečenja, u slučaju potrebe, na raspolaganju su i smeštaj u bolničkim ustanovama kao i hirurški zahvati. Osiguranici su zaštićeni u slučaju hospitalizacije i imaju 24-časovnu pomoć.
Članak napisan u saradnji sa Kjarom Jakvintom (Chiara Iaquinta)
3. mart 2023., autorka: Martina Melgaci (Martina Melgazzi)
Izvor: https://blogunisalute.it/esami-per-il-cuore-screening-cardiologico/