Kongestija je termin za prekomerno ili abnormalno nakupljanje i navalu krvi i/ili tečnosti unutar nekog organa ili njegovih krvnih sudova. Uobičajeni simptomi kongestije, koji utiču na probavni i crevni trakt, uključuju grčeve, povraćanje i hladan znoj.
Ova pojava se javlja kada se u organizam unese veoma hladna tečnost, ili često prilikom kupanja u vodi, bilo da je reč o moru, reci ili jezeru, kada osoba uđe u vodu odmah nakon konzumiranja hrane.
Ali da li zaista postoji veza između kongestije i utapanja? I iznad svega, šta se tačno podrazumeva pod kongestijom? U ovom članku ćemo pokušati da razjasnimo ovu temu, otkrićemo da li je kupanje posle jela zaista loše i šta se dešava sa našim telom kada uronimo u vodu.
DIGESTIVNA KONGESTIJA, DA LI ZAISTA POSTOJI?
Ono što smo upravo opisali u uvodu je termički šok. Iz kog razloga nastaje?
Nagla promena temperature između tela i tečnosti u koju se uranjamo ili između želuca i tečnosti koju unosimo izaziva reakciju u našem organizmu na neurološkom nivou. Krv teče iz perifernih delova ka grudnom košu, sa posledicama koje mogu da budu izuzetno ozbiljne po srce, a može doći i do tačke kolapsa, posebno ako je osoba sa navedenim problemom sklona takvim reakcijama. Kakvu ulogu u svemu tome igra varenje?
U stanju termičkog šoka, organizam reaguje pokušavajući da održi temperaturu konstantnom, a krv se kreće od perifernih delova ka grudima. Čak je i želuac, dakle, na neki način lišen protoka krvi koji je imao nekoliko minuta ranije, a ukoliko se to dogodi tokom varenja, nastaju grčevi i bol u stomaku. To se dešava i kada razlika između temperature tela i temperature vode nije toliko velika da izaziva opasne tegobe, već samo neprijatne smetnje, zbog čega je pre ulaska u vodu preporučljivo uvek konzumirati veoma lagan obrok.
Koje rizike sa sobom nosi digestivna kongestija?
Međutim, iako nije direktno povezan sa varenjem, toplotni šok može da dovede do smrti te je neophodno pružiti prvu pomoć osobi u ovakvom stanju. Brzi ulazak u veoma hladnu vodu može da dovede do onesvešćivanja i hipotermije. Stoga je potrebno biti veoma oprezan, posebno u planinskim jezerima, u posebno hladnim morima, ali i u svim slučajevima u kojima je organizam veoma zagrejan i razlika između dve temperature može da bude velika. Ovo je konkretan rizik i za sportiste: tuširanje hladnom vodom pre ulaska u vodu zaista pomaže organizmu da se „navikne“ na temperaturu vode. Slično je i pri ulasku u more: savet je da se postepeno kvasite, posebno nakon što ste proveli nekoliko sati pod suncem.
DA LI JE KUPANJE NAKON KONZUMIRANJA HRANE RIZIČNO?
Rašireno verovanje da je kupanje posle konzumiranja hrane rizično je zapravo mit. Ne postoje naučni dokazi koji podržavaju ovu tezu.
Međutim, važno je napomenuti da svaka osoba može drugačije da reaguje i da neki ljudi mogu da iskuse grčeve ili nelagodnost tokom naporne fizičke aktivnosti nakon obilnog jela. Kao što smo već objasnili, to je zbog činjenice da organizam usmerava protok krvi u digestivni sistem da bi olakšao varenje, dok fizička aktivnost zahteva veći dotok krvi u mišiće. Shodno tome, uvek je bolje dati prednost lakim obrocima pre kupanja, a u slučaju osećaja težine posle jela možda je bolje sačekati neko vreme pre kupanja ili bavljenja fizičkom aktivnošću. Sajt Focus.it, koji uređuje Mondadori, daje uputstva o vremenima zadržavanja određenih namirnica u želucu. Na primer:
- sirovo povrće: 30/40 min
- kuvano povrće: 45/50 min
- voće: 30 min
- voćni sokovi: 20 min
- ugljeni hidrati: 1 sat
- sveži sirevi: 1 sat
- goveđi biftek: 3/4 sata
- svinjski odrezak: 5 sati
- riba: 1 sat
Kao i uvek, preporučljivo je slušati svoj organizam i prilagođavati svoje navike na osnovu ličnog osećaja i konsultovati lekara za preciznija uputstva.
Briga svakog pojedinca o sopstvenom zdravlju i zdravlju njegovih najmilijih kroz ishranu, kako tokom leta – perioda u kome više temperature mogu da dovedu do pada pritiska, poremećaja cirkulacije, toplotnih udara – tako i tokom ostatka godine, jeste prvi korak ka boljem životu. Iz tog razloga, može da bude korisno znati da postoje polise DDOR dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja koja može da obuhvata i preglede i analize u vezi sa zdravljem srca i program prevencije kardiovaskularnih bolesti; pedijatrijske konsultacije, program prevencije gojaznosti kod dece i dnevni boravak u bolnici zbog povreda.
Izvori:
fondazioneveronesi.it
focus.it
clinsci.org
who.int
uppa.it
Pripremio: UniSalute, 3. jul 2023.
Izvor: https://blogunisalute.it/congestione-digestiva-sintomi/