Možda nije svima poznata, ali postoji patologija koja izaziva dupli vid (dvostruku sliku): zove se diplopija, stanje invalidnosti koje može da ima više uzroka. Okidači za njen nastanak ne moraju uvek da budu ozbiljni, ali u nekim slučajevima diplopija se javlja kao posledica nekog ozbiljnijeg problema. Evo zbog čega je važno više znati o ovoj bolesti i razlozima njenog nastanka: dakle, hajde da otkrijemo šta je diplopja, koji su njeni simptomi i mogući uzroci.
ŠTA JE DIPLOPIJA
Diplopija, inače poznata kao “dupli vid”, je stanje u kojem se, kao što to i samo ime govori, kada se posmatra neki predmet, percipiraju dve slike umesto jedne. Može da bude:
- monokularna: u ovom slučaju uzrok poremećaja je problem koji pogađa jedno oko. To podrazumeva da je i dalje prisutna dvostruka slika kada je zahvaćeno oko otvoreno dok je drugo prekriveno.
- Binokularna: u ovom slučaju diplopija je posledica nekonjugovanog pokreta očiju. Dupli vid se javlja kada su oba oka otvorena, dok nestaje kada se jedno oko prekrije.
Diplopija, koja može da se javi privremeno ili trajno, kao što ćemo videti, može da bude uzrokovana raznim faktorima, štaviše monokularni i binokularni oblik imaju različite uzroke. Prvi uzrokuju problemi vezani za samo oko, na primer astigmatizam, dok drugi može da se javi kao posledica višestrukih problema.
KOJI SU SIMPTOMI
Što se tiče vizuelnih simptoma, dupli vid može da se javi horizontalno, vertikalno ili dijagonalno. U prvom slučaju će se dve slike percipirati jedna pored druge, u drugom jedna iznad druge, dok je u trećem slučaju slika udvostručena ukoso. Pored dvostrukog vida, neke osobe imaju i dodatne simptome kao što su:
- glavobolja;
- spušteni kapci (ptoza);
- bol oko očiju;
- bol prilikom pokreta oka, jednog ili oba oka;
- mučnina;
- vrtoglavica.
Kada se javi problem duplog vida, čak i privremeni, ključno je javiti se lekaru što pre radi procene. U nekim slučajevima, kao što ćemo kasnije videti, diplopija može da bude i naznaka mnogo ozbiljnijeg problema. To je razlog zbog koga stručnjaci insistiraju da je neophodno obratiti se hitnoj pomoći, ukoliko ova smetnja ne nestane u roku od nekoliko sati ili je povezana sa drugim simptomima, kao što je na primer slabost, bol, problemi sa govorom ili vrtoglavica.
PeopleImages/gettyimages.it
UZROCI DIPLOPIJE: ŠTA MOŽE DA IZAZOVE DUPLI VID?
Diplopija može da bude posledica različitih stanja oftalmološke prirode (dakle, onih koja se odnose na samo oko), neuroloških ili stanja mišića. Upoznajmo ih bolje tako što ćemo izdvojiti moguće faktore koji leže u osnovi monokularne i binokularne forme.
Uzroci monokularne diplopije
Monokularna diplopija je posledica problema vezanih za samo oko i iz tog razloga je u nadležnosti oftalmologa, odnosno očnog lekara. Na primer, može da je uzrokuje:
- astigmatizam, poremećaj vida uzrokovan nepravilnom zakrivljenošću rožnjače.
- Keratokonus, hronična degenerativna bolest kod koje se rožnjača stanji i deformiše dobijajući oblik kupe. Ove promene obično dovode do problema sa vidom kao što su nepravilan astigmatizam, miopijai progresivno smanjenje oštrine vida.
- Katarakta, patologija koja dovodi do zamućenja sočiva u obliku diska koje se nalazi između dužice i staklastog tela.
- Sindrom suvog oka, poremećaj koji karakteriše kvalitativna ili kvantitativna promena suznog filma.
Uzroci binokularne diplopije
Binokularna diplopija, sa druge strane, može da se dovede u vezu sa više uzroka, kao na primer:
- problemi sa kranijalnim nervima: određeni kranijalni nervi povezuju mozak sa očnim mišićima, tako da do diplopije može da dođe usled oštećenja ili povrede istih. Bolesti koje mogu da utiču na nastanak ovog stanja su dijabetes, Guillain-Barré sindrom, koji oštećuje periferne nerve, mijastenija gravis, autoimuna bolest koja ugrožava komunikaciju između nerava i mišića, ali i multipla skleroza, na
- Problemi sa očnim mišićima: oni mogu da uključuju strabizam– stanje u kome oči nisu poravnate na pravilan način zbog nepravilnog funkcionisanja neuromišićnih mehanizama koji regulišu njihove pokrete – i Gravesovu bolest, autoimunu bolest štitne žlezde koja može da ima posledice i na oči.
- Cerebralni problemi: ukoliko su delovi mozga koji imaju funkciju obrade vizuelnih informacija, oštećeni usled trauma ili bolesti, diplopija može da se javi kao posledica. Neka stanja koja mogu da izazovu ovaj tip diplopije su cerebralne aneurizme, tumori na mozgu, moždani udar, na primer.
Dakle, kao što smo videli, dupli vid može da se javi kao rezultat raznih stanja, od kojih neka nisu zabrinjavajuća, a druga su prilično teška. Zbog toga je, kao što smo rekli, dobro što pre se obratiti lekaru, ne potcenjujući simptome, kako bi on ispitao situaciju i otkrio uzroke.
AnnaZhuk/gettyimages.it
DUPLI VID: KAKO SE DIJAGNOSTIKUJE I LEČI
U principu, prvi korak u dijagnostici diplopije se sastoji od detaljnog pregleda od strane lekara – prvenstveno koncentrisanog da utvrdi da li je dupli vid monokularni ili binokularni, da li je trajan ili prolazan, položaj dve slike koje se percipiraju, jedne u odnosu na drugu, prisustvo bilo kakvih udruženih simptoma – potom mogu da se obave dodatni testovi i analize kako bi se otkrio uzrok bolesti.
Nakon toga, lečenje će zavisiti od uzroka koji su prisutni. U zavisnosti od slučaja, može da uključuje upotrebu posebnih korektivnih sočiva, optičke terapije i, u najtežim slučajevima, hirurške intervencije. Ukoliko problem izazivaju komplikovaniji uzroci, kao što je prisustvo drugih bolesti, za lečenje ovih stanja, osim oftalmologa, biće potrebno uključivanje i lekara drugih specijalnosti.
Dobro je znati da je moguće ugovoriti polise DDOR Dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja koje obuhvataju i sistematski pregled u koji je moguće uključiti i pregled oftalmologa i tako na vreme dijagnostifikovati uzročnike prisustva bolesti koje mogu dovesti do invaliditeta kao što je ova.
Izvori:
grupposandonato.it
humanitas.it
my.clevelandclinic.org
aapos.org
msdmanuals.com
stanfordhealthcare.org
gvmnet.it
iapb.it
healthline.com
Autorka članka Mara D’Anđeli (Mara D’Angeli), 27. jul 2023.