Alergija na kikiriki je čest problem koji pogađa mnoge ljude, i decu i odrasle. Ovo stanje može da varira od blagog do teškog, sa simptomima u rasponu od jednostavnog svraba do reakcije opasne po život, nazvane anafilaksa / anafilaktički šok. Ali kako da znamo da li smo alergični na kikiriki? I kako da postupimo ukoliko se ispostavi da jesmo? U ovom članku ćemo odgovoriti na ova pitanja i pružiti korisne informacije koje će Vam pomoći da držite pod kontrolon ovu alergiju.
ŠTA JE KIKIRIKI I ZAŠTO SE JAVLJA ALERGIJA NA OVU NAMIRNICU
Kikiriki, takođe poznat kao američki badem, jestivo je seme koje raste u tropskim i suptropskim regionima širom sveta. Iako većina ljudi veruje da je iz iste porodice kao i orasi, kikiriki je, zapravo, mahunarka, bliski srodnik pasulja i graška.
Kikiriki je odličan izvor proteina i hranljivih materija. Međutim, kod nekih osoba, sadržaj proteina u ovoj hrani može da izazove alergijsku reakciju. U ovim slučajevima, imuni sistem pogrešno tumači prisustvo proteina kao pretnju, baš kao što to čini sa travama, izazivajući preterani imuni odgovor.
Reakcija koja se javlja može da bude različitog intenziteta, od blage do teške, i ispoljava se kroz specifične simptome koje ćemo istražiti u narednim paragrafima.
Zašto je kikiriki jedan od najrasprostranjenijih i najpoznatijih alergena
Proteini koji mogu da izazovu imunološku reakciju kod osoba koje su alergične su veoma otporni na toplotu i varenje, što znači da mogu da izazovu alergijsku reakciju čak i nakon što se termički obrade ili delimično svare.
Drugo, kikiriki je široko rasprostranjen u mnogim vrstama namirnica. U stvari, može da se konzumira samostalno, koristi u dezertima i grickalicama ili kao sastojak u sosevima i marinadama.
Stefan Tomic/gettyimages.it
SIMPTOMI ALERGIJE NA KIKIKIRIKI
Neželjene reakcije koje izaziva ova alergija uveliko variraju od osobe do osobe, a mogu čak i da budu različite težine od jedne epizode do druge, kod istog subjekta. Uopšteno govoreći, oni koji žive sa ovim stanjem obično doživljavaju simptome u roku od nekoliko minuta do dva sata nakon konzumiranja kikirikija ili proizvoda na bazi kikirikija.
Najčešći simptomi alergije na kikiriki uključuju kožne reakcije, kao što su svrab, crveni osip na koži poznatiji i kao koprivnjača, ili otok oko usta ili drugih delova lica (edem). Neki ljudi takođe osećaju veoma intenzivan svrab ili grebanje u usnoj duplji ili grlu.
Drugi česti simptomi se javljaju na gastrointestinalnom nivou i uključuju mučninu, povraćanje, dijareju i grčeve u stomaku. Naposletku, ova vrsta alergije često dovodi do otežanog disanja, curenja iz nosa, kijanja i ozbiljnijih tegoba, kao što su nedostatak daha, zvučno disanje (šištanje) ili osećaj stezanja u grlu, sve do potencijalnoe anafilakse, odnosno anafilaktičkog šoka, koji predstavlja posledicu alergijske reakcije koja značajno otežava ili potpuno onemogućava disanje.
Kako se dijagnostikuje alergija na kikiriki?
Ukoliko postoji sumnja na alergiju ove vrste, važno je da se osoba odmah konsultuje sa lekarom ili alergologom, koji će moći da prepiše najprikladnije preglede kako bi se potvrdilo prisustvo ovog stanja.
Postavljanje dijagnoze alergije na kikiriki može da uključuje kožni test (alergološku kožnu probu), u kojem se male doze različitih vrsta alergena nanose na kožu blagim ubodom iglom. Područja kože koja postanu crvena i svrbe ukazuju na alergijski odgovor. Pored toga, može da se uradi i analiza krvi da bi se izmerio broj antitela u krvi – odnosno ćelija imunog odgovora. Abnormalna količina određenih vrsta antitela je jedan od pokazatelja za potvrdu prisustva alergije.
ŠTA TREBA RADITI UKOLIKO SE DOBIJE DIJAGNOZA ALERGIJE NA KIKIKIRIKI
Potvrda dijagnoze alergije na kikiriki u početku može da bude zabrinjavajuća, posebno imajući u vidu da je ova sićušna namirnica u velikoj meri prisutna u našoj ostavi, čak i ako toga nismo svesni. Međutim, saznanje da je osoba podložna ovom stanju je samo prvi osnovni korak u efikasnom upravljanju ovom vrstom alergije.
Pre svega, jasno je da je važno u potpunosti izbegavati konzumaciju kikirikija i proizvoda na bazi ovog sastojka. Možda izgleda očigledno, ali kikiriki može da “se krije” u raznovrsnim namirnicama gde se to ne očekuje, kao što su sosevi, dezerti, žitarice, pa čak i u nekim vrstama nacionalnih kuhinja, kao što su tajlandska ili vijetnamska. Zbog toga je neophodno pažljivo čitati etikete na hrani i tražiti informacije o sastojcima ukoliko se hrana konzumira van kuće.
Takođe, važno je obavestiti članove porodice, prijatelje, kolege i, u slučaju dece, školsko osoblje i vaspitače o alergiji. Ovo je mera predostrožnosti koja može da pomogne u sprečavanju slučajnog izlaganja kikirikiju kojom se omogućava da ljudi oko Vas znaju kako da reaguju u hitnim slučajevima.
Naposletku, za one koji su već iskusili teške alergijske reakcije na ovaj alergen, preporučljivo je da uvek imaju pri ruci auto-injektor epinefrina, poznat i kao adrenalin, i kod kuće i napolju: hormon koji igra ključnu ulogu u životno ugrožavajućim situacijama, povećavajući broj otkucaja srca, podižući krvni pritisak i ubrzavajući metabolizam, te se koristi u lečenju hitnih medicinskih stanja kao što je anafilaksa. Ono što zaista može da napravi razliku jeste da znate kako da ga koristite i da Vaše bliske osobe takođe znaju kako da ga ubrizgaju kada je potrebno.
Za osobe koje imaju istoriju blagih alergijskih reakcija na kikiriki, možda neće biti potrebno imati uvek kod sebe auto-injektor, ali ovo je odluka koju treba doneti u konsultaciji sa svojim lekarom ili alergologom.
Stefan Tomic/gettyimages.it
PREVENCIJA I LEČENJE ALERGIJE NA KIKIRIKI
Prevencija alergije na kikiriki treba da počne već u prvim danima života. Uvođenje namirnica koje sadrže kikiriki u malim količinama tokom detinjstva, u fazi odvikavanja od majčinog mleka, zapravo može da smanji rizik od razvoja alergije u godinama koje dolaze. Međutim, ovu odluku treba doneti uz konsultaciju sa lekarom ili alergologom, posebno ukoliko je Vaše dete već pokazalo znake alergije na drugu hranu ili je razvilo ekcem, upalu kože koja, prema nekim studijama, povećava šanse za razvoj alergije kod mališana.
Trenutno još uvek ne postoji vakcina za alergiju na kikiriki, za razliku od drugih, kao što su alergija na mačke ili grinje. Međutim, istraživanja su u toku i postoje neki obećavajući tretmani u fazi razvoja.
Iako ne postoji odgovarajući tretman za lečenje ovog stanja, svako ko dobije dijagnozu dobro zna da inteligentno i pažljivo upravljanje alergijama postaje pravi način da se nosi sa tim i vodi spokojan život bez preteranih briga.
Pored potpunog izbegavanja kikirikija, može da bude neophodna i upotreba lekova za ublažavanje simptoma alergijskih reakcija: ovo se odnosi na antihistaminike za ublažavanje blagih simptoma i kortikosteroide za smanjenje upale ukoliko su alergijske reakcije upornije.
U nekim situacijama može da se preporuči terapija desenzibilizacije, tretman koji može da pomogne u smanjenju težine alergijskih reakcija. Ova metoda, poznata i kao oralna imunoterapija, podrazumeva uzimanje malih količina kikirikija pod nadzorom lekara, sa ciljem da se vremenom poveća tolerancija.
Iako upravljanje alergijom može da izgleda kao izazov, uz prave informacije i odgovarajuće mere predostrožnosti moguće je živeti ispunjen i zdrav život. Zdravlje je ono što nam je najvažnije, a da bismo ga bolje zaštitili, bitno je da ga periodično proveravamo što je dostupno ugovaranjem DDOR Dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja sa sistematskim pregledom, kao i uslugama savetovanja sa nutricionistom odnosno alergologom.
Izvori:
mayoclinic.org
nhs.uk
clevelandclinic.org
Autorka članka Martina Melgaci (Martina Melgazzi), 31. jul 2023.