ZDRAVI ZA TRPEZOM
ZDRAVA ISHRANA
Zimska hladnoća dovodi do porasta sindroma gripa i predstavlja rizik po zdravlje, posebno kod najosetljivijih osoba, odnosno dece i novorođenčadi, starijih i hronično bolesnih, kao i, naravno, onih koji rade na otvorenom i siromašnih koji su prinuđeni da žive na ulici.
Za rešavanje zdravstvenih problema vezanih za niske temperature i izuzetno oštre zimske klimatske uslove, Ministarstvo zdravlja je pripremilo odgovarajuće mere nadzora za najosetljivije slojeve stanovništva, što uključuje i ishranu uz savet da se uzimaju topli obroci i napici i da se izbegavaju alkoholna pića pošto ne pomažu zaštiti od hladnoće, već, naprotiv, podstiču gubljenje toplote koju telo stvara. I zaista, u ovom periodu su nam više nego ikad potrebni određeni vitamini i minerali koji služe kao dodaci zimskoj ishrani. Uz pomoć doktorke Debore Gvere (Debora Guerra), biologa i nutricioniste u Medicinskim Centrima UniSalute, pogledajmo o kojim vitaminima i mineralima je reč.
DODACI ZIMSKOJ ISHRANI: KOJU HRANU TREBA KONZUMIRATI?
Prevencija sindroma gripa obuhvata niz aktivnosti i radnji koje nam pomažu da ojačamo imuni sistem koji ima zadatak da nas zaštiti od napada virusa i bakterija. Potrebno je dovoljno spavati, izbegavati nagomilavanje previše stresa, adekvatno se oblačiti i kontrolisati mikroklimu prostorija provetravanjem, izbegavajući kako vlagu tako i previše suv vazduh.
Osim toga, kako objašnjava doktorka Guera: “pravilan unos hrane pomaže da se zadovolje metaboličke potrebe organizma koje se povećavaju tokom zime zbog uvećane proizvodnje unutrašnje toplote”. Dakle, hrana i topli napici kao i mere predostrožnosti koje mogu da uključuju i eventualno uzimanje dodataka ishrani, a to uvek treba sprovoditi pod nadzorom zdravstvenih radnika ili lekara primarne zdravstvene zaštite.
Vitamini i minerali – saveznici imunog sistema
Šargarepa i cvekla
“Zimska ishrana mora da bude zasnovana na sezonskom voću i povrću koje sadrži vitamine i mineralne soli, veoma korisne za odbranu od hladnoće”, precizira sagovornica. Ovo se posebno odnosi na:
- vitamin E
- vitamin A (i beta-karoten, njegov prekursor)
- vitamin C
- vitamin D
- cink
- gvožđe
Nutricionista navodi da: “vitamin D, koji apsorbujemo preko sunčeve svetlosti, ali koji možemo da integrišemo i konzumirajući jaja i ribu, pomaže nam da sprečimo prehladu, dok vitamin C, koji se nalazi, na primer, u bundevi, citrusima i u kiviju, štiti kompletan organizam, delujući kao prirodni antioksidans i pomaže u održavanju zdravog imunog sistema”.
Ministarstvo zdravlja sugeriše da su beta-karoten kao prekursor vitamina A i vitamin E, s druge strane, neophodni su za stimulisanje imunološke odbrane. S tim u vezi, možda bi bilo korisno zapamtiti da su namirnice koje sadrže najviše karotenoida:
- šargarepa
- cvekla
- karfiol
- brokoli
- artičoke
dok su među onima koje sadrže vitamin E suvo voće i devičansko maslinovo ulje.
Doktorka Gvera nas takođe podseća da je među dodacima zimskoj ishrani “gvožđe koje se nalazi u artičokama i čičokama, ali i u ribi i mahunarkama, od suštinskog značaja za sprečavanje nastanka anemije, koja slabi i smanjuje našu odbranu, čineći nas ranjivijim na napade patogena. S druge strane, cink pomaže pravilnoj odbrani organizma i možemo ga naći u orašastim plodovima, mahunarkama i integralnim žitaricama”.
Sagovornica takođe podseća da je za pravilnu ishranu zimi potrebno konzumirati mnogo povrća bogatog vlaknima, koja su od suštinskog značaja za zdravlje debelog creva i za njegovu zaštitu od spoljnih uticaja. “Od ovog povrća posebno je korisno odabrati zeleno povrće poput spanaća, rukole, karfiola, prokelja, blitve i kupusa koji jačaju organizam”.
JEDNOSTAVNA PRAVILA KAKO DA SE NOSIMO SA HLADNOĆOM I ZAŠTITIMO NAŠ ORGANIZAM
U pravilniku Ministarstva zdravlja “ Kako se zaštititi od velike hladnoće ”, preporučuje se uzimanje najmanje 2 litra po mogućstvu tople tečnosti dnevno, osim ako lekar drugačije ne preporučuje. Pored ove, među ostalim merama prevencije su i sledeće:
- Na početku sezone epidemija, konsultovati se sa svojim lekarom da li primiti vakcinu ili ne; vakcinacija protiv gripa se prvenstveno preporučuje osobama starijim od 65 godina, onima koji pate od hroničnih bolesti i ženama u drugom ili trećem trimestru trudnoće.
- Podesiti temperaturu prostorija u kojima se boravi tako da bude u skladu sa standardima preporučenim za zimske temperature (obično oko 18 ÷ 22°C).
- Proveriti mikroklimu. Obratiti pažnju na nivo vlažnosti: previše suv vazduh može da izazovati iritaciju disajnih puteva, naročito ukoliko bolujete od astme ili respiratornih oboljenja; mogu da se koriste ovlaživači vazduha. S druge strane, prekomerna vlažnost može da izazove kondenzaciju i podstakne nastanak buđi. Adekvatno oblačiti decu.
- Važno je pravilno provetravati prostorije, naročito ukoliko u njima borave bolesne osobe. Dovoljno je na par minuta otvoriti prozor kako bi se izbacio ustajali vazduh iz prostorije.
- Obratiti pažnju na temperaturne razlike pri prelasku iz toplije u hladniju sredinu i obratno.
- Posebnu pažnju obratiti na veoma malu decu i starije osobe koje nisu samostalne, vodoti računa da su adekvatno obučeni i periodično kontrolisati njihovu telesnu temperaturu.
- Prilikom izlaska uvek nositi šal, rukavice, kapu i toplu jaknu; po ledu nositi obuću koja se ne kliza; ukoliko idete na put automobilom, ne zaboravite da ponesete ćebad i tople napitke, a automobil opremite lancima i zimskim gumama.
Pored konzumiranja odgovarajućih namirnica, koje deluju kao dodaci zimskoj ishrani, korisno je uvek imati na umu da zdravlje, u svakom delu godine zavisi od prevencije, odnosno od dobre navike da se zdravo hranimo, da imamo redovnu fizičku aktivnost i kretanje i da periodično odlazimo na kontrolne preglede.
Zbog svega ovoga, naročito kada je reč o najosetljivijim osobama, dobra praksa može da bude i sklapanje polise zdravstvenog osiguranja poput one koju promoviše DDOR Dobrovoljno zdravstveno osiguranje.
Autorka članka: Elena Rico Nervo (Elena Rizzo Nervo)
- decembar 2023. godine.
Izvor: https://blogunisalute.it/integratori-per-inverno-cosa-mangiare/