Svetska nestabilnost, rastući uticaj veštačke inteligencije i upitna održivost planetarnih resursa postavljaju kompanije, ali i pojedince, pred nove izazove. Pitanja sežu od toga kako se prilagoditi promenama do toga da li postojeći ESG principi mogu adekvatno odgovoriti na te izazove. Ključno je razumevanje potencijalnih rizika prilikom implementacije ESG strategija, kako bi se osiguralo da poslovanje bude održivo i odgovorno prema planeti, ljudima i biznisu.
Obzirom na klimatske promene koje su nam pokazale „svoje surovo lice“, postavlja se pitanje – Da li planeta uzvraća udarac? Upravo je ovo bilo ključno pitanje u okviru open talk sesije na petoj regionalnoj konferenciji „Rizici novog doba: Nova era održivosti“ na kojoj je učestvovao direktor Direkcije za održivi razvoj u DDOR osiguranju, Leo Pandžić.
Tom prilikom, Pandžić je istakao da osiguranje, iako tradicionalna industrija, prilagođava se novim uslovima života usled promene klime jer je neminovno da ekstremni vremenski događaji postaju sve češći, utičući na povećan broj šteta.
„Ova realnost zahteva konstantno ažuriranje praksi osiguranja i modela procene rizika. Povećane štete rezultiraju i povećanjem cena, čineći osiguranje manje pristupačnim. Za jačanje otpornosti, industrija osiguranja se oslanja na bolje upravljanje rizicima, diverzifikaciju portfelja, inovacije i saradnju privatnog i javnog sektora. Značajan deo šteta ostaje neosiguran, opterećujući države i građane, što ukazuje na potrebu za unapređenjem kulture upravljanja rizikom. Promena paradigme u vezi sa posledicama ekstremnih vremenskih događaja zahteva aktivno uključivanje osiguravajućih društava u razvoj mera za sprečavanje šteta“, rekao je Pandžić, osvrnuvši se i na Unipolov projekat ADA, alat razvijen u cilju povećanja otpornosti poljoprivrednog sektora na klimatske promene, a koji će korišćenjem algoritama ukazati na trenutne i buduće rizike, kao i svaku moguću radnju koja se može osmisliti i primeniti u cilju njihovog rešavanja i ograničavanja izloženosti poljoprivrednika.
Upitan da li u Srbiji odustajanje od osiguranja zagađivača znači i ozbiljan gubitak premije, obzirom na činjenicu da je sve više osiguravača koji prestaju da osiguravaju zagađivače, Leo Pandžić je rekao:
„Odluka o isključenju zagađivača prirodne sredine i kršitelja ljudskih i radnih prava iz osiguranja postaje sve značajnija tema. Analize su pokazale da se blizu 40% korporativnih klijenata podvrgava ESG kriterijumima, a manje od 0,5% njih biva isključeno iz obuhvata osiguranja. Usled specifičnosti tržišta osiguranja u Srbiji, reakcije nekih osiguravača su usporene. Iako osiguravajuće kompanije direktno ne zagađuju okolinu, rizici koje preuzimaju mogu imati negativne ekološke posledice. Unipol Grupa aktivno se bori za zaštitu životne sredine, s ciljem smanjenja emisije CO2 za 50% do 2030. godine i kreiranja najmanje 30% proizvoda sa E ili S komponentom u neživotnom osiguranju do kraja 2024. godine. Ova praksa pokazuje angažovanje u osiguranju koje je usklađeno s ciljevima održivosti“.
Pandžić se osvrnuo i na to da su osiguravači suočeni sa sve učestalijim i skupljim štetama koje proizilaze iz klimatskih promena, postavljajući pitanje da li će odustati od pružanja osiguravajućeg pokrića. Primeri poput povlačenja StateFarm-a i AllState-a iz ponude novih osiguranja za domaćinstva u Kaliforniji, zbog sve češćih i razornih prirodnih katastrofa, ukazuju na rastući trend. Slične korake mogu slediti i druge osiguravajuće kuće, što bi dovelo do rasta cena osiguranja i povezanih problema u ekonomiji. U Srbiji, portfelj osiguranja useva već godinama beleži gubitke usled klimatskih promena, postavljajući pitanje kada će ovi efekti postati norma. Osiguravači primenjuju različite strategije za zaštitu od klimatskih rizika, uključujući diversifikaciju portfelja i korišćenje naprednih tehnologija i podataka za predviđanje rizika. Potrebno je razviti sofisticiranije modele predviđanja kako bismo adekvatno reagovali na nove scenarije verovatnoće. Kompanije poput DDOR-a i Unipol-a intenzivno rade na razvoju takvih alata kako bi se efikasnije nosili sa izazovima budućnosti.