Dobrobit i zdravlje dece su glavni ciljevi roditelja i društva u celini. Ali ko se, konkretno i svakodnevno, brine o ovim aspektima? Institut zdravlja UniSalute-a je zajedno sa Nomisma-om (kompanija koja se bavi istraživanjem tržišta i konsaltingom, obraćajući se preduzećima, udruženjima i javnim institucijama, prim. prev). istraživao ovu temu, analizirajući mišljenje reprezentativnog uzorka od 1.200 ljudi iz nacionalne populacije. Evo šta se ispostavilo.
ZDRAVLJE DECE: GOTOVO ISKLJUČIVO ODGOVORNOST MAJKI
U većini slučajeva, majka je jedina negovateljica (caregiver), danas, kao i u prošlosti. U stvari, skoro sve majke (tačnije, 91 %) sa kojima je UniSalute razgovarao kažu da aktivno vode računa o zdravlju svoje dece, na primer, tako što kontaktiraju pedijatra i planiraju kontrolne zdravstvene preglede. One to rade same ili zajedno sa svojim partnerom, ali su uvek prisutne. I danas je potvrđena figura oca kao hranioca (breadwinner), odnosno on je odgovoran pre svega za izdržavanje, dok su aspekti koji se odnose na zdravlje prerogativ majke negovateljice. Rezultati UniSalute-a nalaze uporište i u drugim izvorima o porodici i blagostanju, koji potvrđuju da samo 45 % očeva potvrđuje da brine o zdravlju svoje dece u porodičnom životu.
Kako ističe i Međunarodni institut za inkluziju i socijalnu koheziju, Italija je još uvek daleko od realnosti drugih zemalja, poput Francuske koja predviđa 4 nedelje, ili Španije koja je uspostavila 16 nedelja od kojih je 6 obaveznih. Podatak od samo 35 % porodica u kojima ovu odgovornost dele oba roditelja pokazuje jasan rodni disparitet koji ovaj zadatak postavlja pre svega pred žene.
PEDIJATAR: KOGA POZVATI KADA DETETU NIJE DOBRO
Izabrani pedijatar ostaje referentna tačka za većinu porodica (56 %) kada je detetu loše: 30 % ispitanika mu se uvek obraća, a 26 % često. Međutim, otprilike jedna od tri porodice (32 %) se bar ponekad konsultuje sa pedijatrom koji radi u privatnoj praksi. Zašto porodice biraju ovu vrstu zdravstvene usluge? Zato što žele pregled u najkraćem roku, ukoliko je moguće, bez stresa zbog putovanja.
Prema istraživanju, u suštini postoje tri faktora koji “teraju” porodice da se obrate privatnom specijalisti radi zdravlja svoje dece: 34 % to čini zbog kraćeg čekanja u zdravstvenoj ustanovi, 32 % zbog lakšeg kontakta sa lekarom kada je detetu loše i konačno u 31 % slučajeva zbog mogućnosti obavljanja kućnih poseta.
Nedovoljna dostupnost za obavljanje kućnih poseta je glavni ograničavjući faktor sa kojim se porodice susreću u odnosu sa izabranim pedijatrom (ovaj uzrok je navelo 54 % ispitanika), praćen nedostatkom mogućnosti za obavljanje poseta vikendom (51 %) i teškoćama u kontaktiranju pedijatra i zakazivanja pregleda (36 %). Podaci koji su u suprotnosti sa onim što je navela Nacionalna zdravstvena služba o pedijatrima koji bi trebalo da obezbede dostupnost pregleda i u domu deteta.
I dalje na temu zdravlja dece, prema istraživanju, mnoge porodice biraju i privatnu zdravstvenu zaštitu za neke specijalističke preglede: u poslednjih godinu dana, na primer, samo svaka peta porodica (20 %) odvela je dete na pregled kog oftalmologa u javnu zdravstvenu ustanovu. Mogućnost oslanjanja na različite vidove privatnog zdravstvenog osiguranja može da predstavlja način da se sveobuhvatno brine o dobrobiti dece i cele porodice, gde javni sistem nije u mogućnosti da pruži adekvatne odgovore.
Konačno, prevenirajte sve što vas može zadesiti – sklapanje polise Dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja u DDOR-u je dobra odluka koju bi trebalo da uvrstite na svoju listu jer vaše zdravlje nema cenu.
Izvori: https://blogunisalute.it/salute-dei-bambini/