TREĆE DOBA
Leto je oduvek važilo za „lepo godišnje doba“, mameći ljude da izađu, budu na otvorenom, uživaju u prirodi i putuju kako bi istraživali lepote naše zemlje i šire. Ali za neke ljude leto krije mnoge zamke: visoke temperature i toplotni talasi mogu da predstavljaju ozbiljnu opasnost po zdravlje, posebno za osobe starije od 75 godina. Istina je da preterana vrućina nije dobra ni za koga, ali su starije osobe posebno podložne negativnim efektima visokih temperatura i više su podložne dehidrataciji: iz tog razloga, tokom letnje sezone neophodno je preduzeti neke mere predostrožnosti kako bismo ih zaštitili.
U ovom članku ćemo saynati koji su rizici vezani za starije osobe kada je reč o vrućini, kako prepoznati znake dehidratacije i toplotnog udara i, na kraju, koji su to korisni saveti za bezbedno suočavanje sa vrelim letnjim danima.
ZAŠTO VRUĆINA MOŽE DA BUDE OPASNA PO ZDRAVLJE STARIJIH OSOBA?
Poslednjih godina svedoci smo opšteg porasta globalnih temperatura. Prema podacima Kopernikusa, meteorološke službe Evropske unije, leto 2023. bilo je najtoplije ikada zabeleženo na globalnom nivou, a strahuje se da bi ovaj rekord moglo da obori leto 2024. godine.
Kao što je već napomenuto, previsoke temperature dovode u neprijatnu situaciju celokupnu populaciju, a posebno starije osobe. Iz kog razloga? Organizam zdrave osobe je u stanju da se suprotstavi efektima toplote tako što snižava temperaturu kože kroz proizvodnju znoja. Zbog vrućine je, dakle, moguće gubiti nekoliko litara vode dnevno, što mora da se nadoknadi uzimanjem mnogo tečnosti. Kod osoba koje spadaju u rizične grupe, kao što su ljudi stariji od 75 godina, regulacija temperature kože kroz proizvodnju znoja može da bude manje efikasna, ili unos vode može da bude neadekvatan. Nije neuobičajeno da stariji ljudi ne primećuju žeđ ili je samo slabo primećuju: posledično, čak i kada se mnogo znoje, ne piju dovoljno tečnosti. To znači da starije odrasle osobe mogu da imaju poteškoća sa odavanjem viška toplote, što dovodi do povećanog rizika od hipertermije ili teške dehidratacije. I ne samo to: ovo stanje može da pokrene začarani krug, pri čemu nedovoljni unos tečnosti znači malo znojenja, povećanje telesne temperature i pogoršanje dehidratacije.
Pored toga, neka hronična medicinska stanja uobičajena kod starijih osoba, kao što su kardiovaskularne bolesti, dijabetes i respiratorni poremećaji, mogu da se pogoršaju po vrućini. Naposletku, uzimanje lekova propisanih za lečenje ovih stanja često može da utiče na sposobnost organizma da ostane hidriran i reguliše temperaturu, pogoršavajući ukupnu zdravstvenu situaciju.
Toplotni talasi: kako utvrditi da li ste osoba koja pripada rizičnoj grupi?
Postoje ljudi koji se smatraju više izloženim riziku koji proizilazi iz toplotnog talasa, kao što je istaknuto i u brošuri koju je objavilo Ministarstvo zdravlja. U njoj se postavlja niz pitanja na koja se jednostavno odgovara sa „da“ ili „ne“ kako bi se utvrdio niz faktora rizika, kao što su:
- da li ste stariji od 75 godina
- da li imate srčano oboljenje
- da li imate demenciju
- da li imate bolest pluća
- da li imate poteškoća da samostalno hodate
- da li imate dekubitne rane
- da li imate poteškoća da se sami hranite
- da li bolujete od Parkinsonove bolesti
- da li imate psihijatrijsku bolest
- da li imate dijabetes i/ili otkazivanje bubrega
- da li uzimate više od 4 različite vrste lekova dnevno
- da li imate temperaturu
Ako odgovorite sa „da“ na bar jedno od ovih pitanja, smatra se da ste „podložni riziku“
KAKO PREPOZNATI ZNAKE DEHIDRATACIJE KOD STARIJIH OSOBA
Dehidratacija je čest i opasan rizik tokom letnjih meseci, posebno za starije osobe. Važno je prepoznati znake dehidratacije kako bi se odmah intervenisalo i smanjile posledice. Ali na koje znake treba obratiti pažnju?
- Suvoća sluzokože (usta, oči i jezik)
- Tamna mokraća i retko uriniranje, što može da ukazuje na nedostatak tečnosti
- Slabost i umor
- Zbunjenost i razdražljivost
- Vrtoglavica i nestabilnost
- Glavobolja
Do simptoma kao što su ubrzani rad srca, hipotenzija i gubitak svesti, koji predstavljaju znake teške dehidratacije.
KAKO PREPOZNATI ZNAKE TOPLOTNOG UDARA
Hipertermija je ozbiljno zdravstveno stanje koje zahteva hitnu intervenciju. Reč je o povećanju telesne temperature iznad normalnih vrednosti, do nivoa koji se smatra kritičnim. Toplotni udar je, stoga, oblik hipertermije. Toplotni udar može da nastane kada je organizam dugo izložen vrućoj i vlažnoj sredini ili usled preteranog fizičkog napora. Prepoznavanje znakova toplotnog udara kod starijih odraslih osoba je ključno za sprečavanje potencijalno fatalnih posledica. Evo o kojim znacima je reč:
- visoka telesna temperatura, iznad 40°C
- vruća i crvena koža
- nedostatak znojenja
- mučnina i povraćanje
- tahikardija
- intenzivna glavobolja
- zbunjenost i dezorijentacija
- nesvestica
Ukoliko postoji sumnja na toplotni udar, neophodno je odmah reagovati. Uvek se treba obratiti lekaru i dok ne dođe do lekarske intervencije, obolelu osobu treba postaviti da legne na zemlju sa podignutim nogama, na hladnom, provetrenom mestu. Poželjno je i pokušati sa snižavanjem telesne temperature koristeći hladne obloge na čelu, pazuhu i preponama.
SAVETI ZA ZAŠTITU STARIJIH OSOBA OD VRUĆINE
Nakon što smo videli sa kakvim rizicima se suočavaju stariji ljudi tokom leta, hajde da vidimo kako da se brinemo o njima i zaštitimo ih od dehidratacije i toplotnog udara. Evo nekoliko korisnih saveta!
Održavanje odgovarajuće hidratacije
Prva stvar je obezbediti da starija osoba redovno unosi dovoljnu količinu tečnosti, čak i ako nije žedna. Neophodno je podstaći je da pije dovoljno, možda usvajanjem neke strategije, na primer, sugerisanjem da pije i hladan čaj ili biljne čajeve sa dodatkom nane i limuna, smutije i voćne sokove (bez dodatka šećera). Starije osobe treba da izbegavaju alkoholna, preterano zašećerena pića i pića na bazi kofeina koja mogu da izazovu dehidrataciju. Još jedan savet za uzimanje vode bez pijenja je konzumiranje hrane sa visokim sadržajem vode: voće i povrće, kao što su lubenica, krastavci i pomorandže, pomažu u održavanju dobre hidratacije.
Održavanje optimalne temperature životnog prostora
Okruženje u kojem živite treba da bude što je moguće svežije i prijatnije. Zbog toga je preporučljivo koristiti ventilatore i klima-uređaje, takođe vodeći računa o zatvaranju kapaka ili spuštanju roletni u najtoplijim satima dana. Uveče, međutim, ili u ranim jutarnjim satima, bilo bi dobro otvoriti prozore kako bi se prostorije provetrile.
Prikladno oblačenje
Odeća takođe igra osnovnu ulogu u regulisanju telesne temperature. Savet je da se nosi lagana i prozračna odeća, po mogućstvu od prirodnih tkanina kao što su pamuk ili lan, koji omogućavaju bolju prozračnost i pomažu da organizam zadrži normalnu temperaturu. Kada se izlazi iz kuće, neophodno je da se koriste šeširi sa širokim obodom i naočare za sunce da bi se zaštitili od UV zraka.
Izbegavanje izlazaka napolje tokom najtoplijih sati
Deluje trivijalno, ali to je jedan od najvažnijih saveta. Za osobe koje su u realnoj opasnosti, neophodno je ograničiti aktivnosti na otvorenom tokom najtoplijih sati u danu, od 11 do 18 časova. Stoga je preporučljivo planirati aktivnosti na otvorenom u ranim jutarnjim ili večernjim satima, kada su temperature niže. Čak i u ovom slučaju, dobro je voditi računa da starije osobe prave česte pauze i pronalaze mesta u hladu gde mogu da se odmore kada izađu.
Osvežavanje tela
Nelagodnost izazvanu visokim temperaturama moguće je ublažiti osvežavanjem delova tela direktno svežom vodom – nikako hladnom – ili oblogama. Na primer, vlaženje lica i ruku (naročito zglobova) može da pruži brzo olakšanje. Takođe su veoma korisne vlažne krpe, najbolje pamučne, koje, ukoliko se stave na čelo, vrat ili zglobove mogu da smanje osećaj toplote.
Praćenje zdravstvenog stanja
Naposletku, veoma je važno da se kod starijih osoba redovno obavljaju zdravstveni pregledi, obraćajući pažnju na simptome dehidratacije ili toplotnog udara i telesnu temperaturu. U slučaju sumnjivih simptoma, potrebno je obratiti se lekaru bez odlaganja.
Suočavanje sa visokim letnjim temperaturama može da bude izazov, posebno za starije osobe. Uz odgovarajuću negu i mere predostrožnosti, moguće je značajno smanjiti rizike povezane sa toplotom i obezbediti blagostanje i sigurnost starijim osobama.
Na kraju, prevenirajte sve što vas može zadesiti – sklapanje polise Dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja u DDOR-u je dobra odluka koju bi trebalo da uvrstite na svoju listu jer vaše zdravlje nema cenu.
Izvori: https://blogunisalute.it/anziani-e-caldo-consigli/