Svetski dan dobrovoljnog davanja krvi slavi se svake godine u junu kao prilika da se podigne svest o važnosti ovog nesebičnog čina koji spašava živote širom sveta. Davanje krvi je jedan od najplemenitijih načina na koji pojedinac može direktno uticati na dobrobit drugih ljudi, a sam akt dobrovoljnog davanja nosi sa sobom veliku simboliku solidarnosti i humanosti.
Ko može da da krv?
Davalac krvi može biti svaka zdrava, odrasla osoba starosti od 18 do 65 godina koja zadovoljava sledeće kriterijume: dobrog opšteg stanja zdravlja, težina preko 50 kg, telesna temperatura manja od 37°C, puls između 50 i 100 u minutu, krvni pritisak između 13,3/8,66 i 24/14 kPa, normalna veličina limfnih žlezda vrata, pazuha, jetre i slezine, kao i odgovarajući nivo hemoglobina: iznad 135 g/L za muškarce i iznad 125 g/L za žene. Interval između davanja krvi je 3 meseca za muškarce i 4 meseca za žene. U Srbiji, prosečni davalac krvi ima 38 godina, stalno je zaposlen i ima porodicu. Muškarci čine većinu dobrovoljnih davalaca krvi (73,5%), dok žene čine manji procenat (26,5%), što je tipično i za druge zemlje.
U jednom običnom danu, u bolnicama i zdravstvenim ustanovama širom sveta, desetine hiljada ljudi se oslanjaju na dragocenu krv donora kako bi preživeli operacije, saobraćajne nesreće, bolesti ili komplikacija koje nas mogu zadesiti. U tim trenucima, dobrovoljni davaoci krvi postaju heroji svakog pojedinca kojima su njihova nesebičnost i hrabrost dali drugu šansu za život.
Iako je davanje krvi čin koji zahteva malo vremena i truda od samog davaoca, njegova vrednost je neprocenjiva. To je univerzalni jezik solidarnosti koji premošćuje sve razlike. Kada dobrovoljno dajete krv, dajete ne samo deo sebe, već i pružate nadu i olakšanje nekome ko se možda suočava sa najtežim trenucima svog života.
Dakle, dok slavimo Svetski dan dobrovoljnog davanja krvi, pozvani smo da se setimo važnosti ovog čina i da ohrabrimo sve oko sebe da razmisle o tome da se pridruže zajednici dobrovoljnih davalaca. Svako malo može napraviti veliku razliku, a može i potencijalno spasiti život. Neka naše delanje bude odraz naše sposobnosti da se brinemo jedni o drugima, da budemo podrška i da gradimo bolji svet zajedno, kap po kap, jedna dobrovoljna donacija krvi u istom pravcu.
Konačno, prevenirajte sve što vas može zadesiti – sklapanje polise Dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja u DDOR-u je dobra odluka koju bi trebalo da uvrstite na svoju listu jer vaše zdravlje nema cenuSvetski dan dobrovoljnog davanja krvi slavi se svake godine u junu kao prilika da se podigne svest o važnosti ovog nesebičnog čina koji spašava živote širom sveta. Davanje krvi je jedan od najplemenitijih načina na koji pojedinac može direktno uticati na dobrobit drugih ljudi, a sam akt dobrovoljnog davanja nosi sa sobom veliku simboliku solidarnosti i humanosti.
Ko može da da krv?
Davalac krvi može biti svaka zdrava, odrasla osoba starosti od 18 do 65 godina koja zadovoljava sledeće kriterijume: dobrog opšteg stanja zdravlja, težina preko 50 kg, telesna temperatura manja od 37°C, puls između 50 i 100 u minutu, krvni pritisak između 13,3/8,66 i 24/14 kPa, normalna veličina limfnih žlezda vrata, pazuha, jetre i slezine, kao i odgovarajući nivo hemoglobina: iznad 135 g/L za muškarce i iznad 125 g/L za žene. Interval između davanja krvi je 3 meseca za muškarce i 4 meseca za žene. U Srbiji, prosečni davalac krvi ima 38 godina, stalno je zaposlen i ima porodicu. Muškarci čine većinu dobrovoljnih davalaca krvi (73,5%), dok žene čine manji procenat (26,5%), što je tipično i za druge zemlje.
U jednom običnom danu, u bolnicama i zdravstvenim ustanovama širom sveta, desetine hiljada ljudi se oslanjaju na dragocenu krv donora kako bi preživeli operacije, saobraćajne nesreće, bolesti ili komplikacija koje nas mogu zadesiti. U tim trenucima, dobrovoljni davaoci krvi postaju heroji svakog pojedinca kojima su njihova nesebičnost i hrabrost dali drugu šansu za život.
Iako je davanje krvi čin koji zahteva malo vremena i truda od samog davaoca, njegova vrednost je neprocenjiva. To je univerzalni jezik solidarnosti koji premošćuje sve razlike. Kada dobrovoljno dajete krv, dajete ne samo deo sebe, već i pružate nadu i olakšanje nekome ko se možda suočava sa najtežim trenucima svog života.
Dakle, dok slavimo Svetski dan dobrovoljnog davanja krvi, pozvani smo da se setimo važnosti ovog čina i da ohrabrimo sve oko sebe da razmisle o tome da se pridruže zajednici dobrovoljnih davalaca. Svako malo može napraviti veliku razliku, a može i potencijalno spasiti život. Neka naše delanje bude odraz naše sposobnosti da se brinemo jedni o drugima, da budemo podrška i da gradimo bolji svet zajedno, kap po kap, jedna dobrovoljna donacija krvi u istom pravcu.
Konačno, prevenirajte sve što vas može zadesiti – sklapanje polise Dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja u DDOR-u je dobra odluka koju bi trebalo da uvrstite na svoju listu jer vaše zdravlje nema cenu.