Dvodnevna konferencija „Deset godina posle poplava 2014“ u organizaciji UNPD-a I uz podršku Evropske Unije, održana je 22. i 23. oktobra u Beogradu. Konferencija je okupila predstavnike i predstavnice vlada, razvojnih i međunarodnih partnera, kao i donosioce odluka u oblasti finansiranja rizika od katastrofa sa Zapadnog Balkana, da bi se ojačala regionalna saradnja u izgradnji otpornosti na katastrofe, i to posebno u kontekstu evrointegracija zemalja regiona.
Gospodin Frančesko Maši, predsednik Izvršnog odbora DDOR-a, učestvovao je na panelu „Razvoj pristupa za finansiranje rizika od katastrofa u Zapadnom Balkanu“, održanom drugog dana konferencije. Ukazao je na glavne inicijative upravljanja rizicima uzrokovanim efektima klimatskih promena, integrisane u osnovni biznis DDOR-a, kao i na glavne stubove implementirane u strategiju Grupe. Gospodin Maši je objasnio kako industrija osiguranja doprinosi ciljevima održivog razvoja UN Agende 2030 u svoja tri glavna pravca delovanja (preuzimanje rizika, finansijske investicije i aktivnosti u vezi sa nekretninama), i priprema se za suočavanje sa rizicima u vezi sa klimatskim promenama ali i koristi prilike u istoj meri.
U nastavku panela, gospodin Maši govorio je i o tome kako DDOR integriše održivost i upravljanje klimatskim rizicima u proizvode i usluge kompanije (s obzirom na to da su to najveći rizici u osnovi strategije Grupe, kao i akcije koje se preduzimaju na nivou grupe, da bi se uhvatili u koštac sa njima i ublažili ih). Naglasio je i da sektor osiguranja može da omogući da se namenskim merama doprinosi sigurnijem i ekonomičnijem okruženju, uključujući korišćenje tehnoloških rešenja i dostupnih podataka kako bi se interes zajednice stavio na prvo mesto.
“Klimatske promene ostaju centralni deo strategije Grupe, usvajanjem holističkog pristupa okrenutog ka budućnosti, a koji je u potpunosti podržan Grupinim okvirom za upravljanje rizicima u nastajanju. Identifikovano je 10 najvećih rizika u nastajanju, uključujući i klimatske promene, a njihova međusobna povezanost procenjuje se zajedno sa njihovim uticajem i akcijama koje je Grupa preduzela da ih reši i ublaži. Što se tiče proizvoda i usluga koje se nude, vredi pomenuti:
• rešenja napravljena da podrže ublažavanje ili prilagođavanje klimatskim promenama,
• kreiranje modela određivanja cena klimatskih rizika,
• kontinuirana proizvodnja alata iz Leitha-e, naučno-tehničkog generatora Grupe, koja razvija rešenja i aplikacija uz intenzivnu primenu podataka kao i druge alate za prevenciju rizika i podršku u upravljanju potraživanjima,
• izdavanje zelenih obveznica i na kraju, ali ne i najmanje važno,
• razvoj projekata javnog i privatnog partnerstva”.
„Među ključnim zaključcima i glavnim prioritetima za jačanje finansiranja rizika u zemljama Zapadnog Balkana, potrebno je naglasiti kritičnu ulogu koju bi javno-privatno partnerstvo moglo odigrati, jer cifre vezane za prirodne katastrofe iz prve polovine 2024. potvrđuju povećan rizik od klimatskih promena. Osim toga, dok s jedne strane dostupni podaci o osiguranim gubicima iskrivljuju globalni obrazac ekonomskih troškova prema bogatijim nacijama i regionima, s druge strane, katastrofe su sve samo ne nepristrasne, kada pogode siromašnije zemlje poništavaju decenije teško dostignutog napretka. Pored toga, postoji nevidljivi ekonomski, razvojni i društveni uticaj katastrofa, što je dodatno otežano visokim jazom u zaštiti. Osim toga, dobro upravljanje je ključno za smanjenje rizika od katastrofe. Međutim, navike će se promeniti tek kada zelena tranzicija postane održiva, i sa ekološke i sa ekonomske tačke gledišta, pa je veoma važno da uskladimo angažovanje svih relevantnih aktera sa našom ambicijom usmerenom ka pravičnom klimatskom akcijom“, zaključio je gospodin Maši.
Foto: Nemanja Jovanović
Drugog dana konferencije predstavljena je nova verzija Registra rizika od katastrofa, geografske I informacione baze podataka o identifikovanim rizicima za teritoriju Republike Srbije, koja će u sebi sadržati i podatke o zdravstvenim rizicima, kao i informacije od ključnog značaja za zaštitu zdravlja ljudi u vanrednim zdravstvenim situacijama i prirodnim katastrofama, poput onih o kapacitetima zdravstvenih ustanova.
U Studiji predstavljenoj na konferenciji, navodi se da bi šteta od poplava sada bila značajno manja zahvaljujući unapređenju zakonskog okvira, boljoj koordinaciji između institucija u prevenciji i reagovanju na katastrofe, ulaganjima u infrastrukturu za odbranu od poplava, kao i programima stručnog usavršavanja u oblasti upravljanja rizikom.