Kako se boriti protiv pospanosti izazvane smenom godišnjih doba: saveti za vraćanje energije

POREMEĆAJ KOJI JE POVEZAN SA KALENDAROM I NE SAMO TO

Pospanost koju izaziva smena godišnjih doba je uobičajena pojava koja pogađa mnoge ljude, posebno tokom perioda sa manje dnevnog svetla, kao što je promena godišnjeg doba između leta i jeseni.
Osećaj umora i pospanosti tokom dana može negativno da utiče na kvalitet Vašeg života, koncentraciju i produktivnost.
Ali koji su uzroci ovog poremećaja i kako možemo da se borimo protiv njega?

RAZUMEVANJE UZROKA POSPANOSTI IZAZVANE SMENOM GODIŠNJIH DOBA

Pospanost koju izaziva smena godišnjih doba je često povezana sa nedostatkom sunčeve svetlosti.
Tokom zimskih meseci, dani postaju kraći i sve je manje sunčeve svetlosti, što utiče na proizvodnju melatonina, hormona koji reguliše ciklus spavanja i buđenja.
Prekomerna proizvodnja melatonina može da dovede do osećaja pospanosti tokom dana.
Pored toga, sezonska pospanost je ponekad povezana sa sezonskim afektivnim poremećajem (Seasonal affective disorder – SAD), oblikom depresije koji je povezan sa promenama godišnjeg doba. Manji broj sati sunčeve svetlosti, osim što ometa san, menja i proizvodnju serotonina, hormona dobrog raspoloženja.
Ova hormonska neravnoteža može da dovede do umora, razdražljivosti i smanjenja seksualne želje.

OSTALI FAKTORI KOJE TREBA UZETI U OBZIR

  • Promene u cirkadijalnom ritmu: naš organizam ima unutrašnji sat koji reguliše cikluse spavanja i buđenja. Promene u količini sunčeve svetlosti mogu da promene ovaj ritam, uzrokujući poteškoće pri uspavljivanju i buđenju.
  • Nesanica: Hronični problemi sa spavanjem mogu da pogoršaju dnevnu pospanost.
  • Apneja u snu: Prekidi disanja tokom spavanja mogu da smanje kvalitet odmora i uzrokuju prekomernu pospanost tokom dana.
  • Narkolepsija: retko neurološko stanje koje karakteriše neodoljiva potreba za spavanjem tokom dana

KAKO SE BORITI SA POSPANOŠĆU IZAZVANOM SMENOM GODIŠNJIH DOBA
Na sreću, postoji nekoliko strategija za suzbijanje pospanosti izazvane smenom godišnjih doba i vraćanje energije.

  • Izlaganje sunčevoj svetlosti
    Provođenje vremena na otvorenom, posebno ujutru, pomaže u regulisanju cirkadijalnih ritmova i doprinosi povećanju proizvodnje serotonina.
  • Terapija veštačkim svetlo
    Lampe punog spektra simuliraju sunčevu svetlost i mogu da budu korisne tokom kraćih, oblačnih dana.
  • Redovna fizička aktivnost
    Vežbanje pomaže u smanjenju stresa, poboljšanju kvaliteta sna i povećanju nivoa energije.
  • Uravnotežena ishrana
    Zdrava ishrana, bogata voćem, povrćem i celim žitaricama, obezbeđuje organizmu hranljive materije koje su mu potrebne kako bi funkcionisao najbolje moguće.
  • Upravljanje stresom
    Stres može negativno da utiče na san. Navike kao što su meditacija, joga i relaksacija mogu da pomognu u smanjenju stresa i poboljšanju kvaliteta sna.
  • Ograničavanje unosa kofeina i alkohola
    Ove supstance mogu da ometaju san i pogoršaju dnevnu pospanost.
  • Stvaranje okruženja koje je pogodno za spavanje
    Da bi se podstakao okrepljujući odmor, spavaća soba treba da bude prohladna, mračna i tiha.



    Prijavite se na naš newsletter

    VEŠTAČKO SVETLO I SAN

    Veštačko svetlo, posebno ono koje emituju ekrani računara, pametni telefoni i tableti, može da ometa proizvodnju melatonina i oteža uspavljivanje. Da biste poboljšali kvalitet sna, preporučljivo je izbegavati upotrebu elektronskih uređaja najmanje sat vremena pre spavanja.

    KADA SE TREBA KONSULTOVATI SA LEKAROM

    Ako je pospanost izazvana smenom godišnjih doba uporna i značajno ometa Vaš svakodnevni život, važno je konsultovati lekara. Možda će biti potrebno dodatno testiranje da bi se isključili drugi uzroci, kao što su poremećaji spavanja ili osnovna medicinska stanja.
    Suplementacija odnosno dodavanje magnezijuma i kalijuma u ishranu može da pomogne u poboljšanju koncentracije, pamćenja i opštih kognitivnih sposobnosti.

    NEKI SAVETI ZA ZDRAV NAČIN ŽIVOTA

    Pospanost izazvana smenom godišnjih doba je čest poremećaj, ali uz neke jednostavne mere predostrožnosti moguće je poboljšati simptome. Zdrava ishrana, redovna fizička aktivnost, izlaganje sunčevoj svetlosti i okruženje pogodno za spavanje su od suštinskog značaja za obezbeđivanje kvalitetnog, okrepljujućeg odmora.
    Zapamtite da je dobar san neophodan za opšte blagostanje i održavanje visoke produktivnosti.
    Brigom o sebi i usvajanjem zdravih navika, možete da poboljšate ukupan kvalitet svog života.

    REČNIK POJMOVA

    • Melatonin: hormon koji reguliše ciklus spavanja i buđenja, a proizvodi ga pinealna žlezda (epifiza).
    • Serotonin: neurotransmiter uključen u regulaciju raspoloženja, apetita i sna.
    • Cirkadijalni ritam: biološki ciklus koji se ponavlja svaka 24 sata i reguliše brojne fiziološke procese, kao što su san i budnost.
    • Sezonski afektivni poremećaj, SAD (Seasonal Affective Disorder): oblik depresije povezan sa smenom godišnjih doba.
    • Narkolepsija: poremećaj sna koji karakteriše prekomerna pospanost tokom dana i iznenadni napadi sna.
    • Apneja u snu: prekid disanja tokom spavanja.

     

    Izvori:

    National Sleep Foundation
    CAB Polidiagnostico
    Mayo Clinic