Alchajmerova bolest: da li je moguće sprečiti njen nastanak? Dokle se stiglo s istraživanjima?

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, demencija pogađa oko 50 miliona ljudi širom sveta. U Italiji, prema procenama nekih istraživača, od nje boluje više od 1,5 miliona ljudi, a ovaj broj će se udvostručiti do 2050. godine. Među njima, između 60 i 80 odsto obolelih pati od Alchajmerove bolesti, koja se, stoga, definiše kao najčešći oblik senilne demencije, sa najmanje 600.000 slučajeva u našoj zemlji (podaci Airalzh-a, Italijanskog udruženja za istraživanje Alchajmerove bolesti – neprofitne i društveno odgovorne organizacije, prim. prev). U Srbiji se pretpostavlja da bi kroz tri decenije blizu 200.000 ljudi moglo da bude dementno.

Uopšteno govoreći, ova bolest se definiše kao gubitak pamćenja i intelektualnog kapaciteta koji ima snažni uticaj na svakodnevni život, ali je mnogo složenija neurološka patologija. Dakle, hajde da vidimo koji su simptomi Alchajmerove bolesti, koje se strategije prevencije primenjuju i koje vesti dolaze iz istraživanja o Alchajmeru.

ŠTA JE ALCHAJMEROVA BOLEST

Alchajmerova bolest je degenerativna neurološka bolest koja pogađa centralni nervni sistem, u većini slučajeva populaciju iznad 65. godine. Treba naglasiti da nije reč o normalnoj osobini starenja, već o pravoj patologiji, za koju starost predstavlja jedan od faktora rizika, verovatno ključan, iako nije jedini.

Prvi je o tome govorio nemački neurolog Alojz Alchajmer, 1906. godine, koji je nakon obdukcije jedne od svojih pacijentkinja utvrdio i simptomatologiju i određene znakove na moždanom tkivu: reč je o onome što je kasnije definisano kao amiloidni plakovi, koji se formiraju od proteina i neurofibrilarnih formacija (spletova). Međutim, i danas su procesi koji dovode do njihovog nastanka nepoznati i stoga se smatraju posledicama bolesti, a ne njenim uzrokom.

Značaj dopamina u nastanku bolesti

U aprilu 2017, studija Fondacije IRCCS Santa Lučija – Instituta za hospitalizaciju i lečenje naučnog karaktera, deo Nacionalnog istraživačkog saveta iz Rima i Campus Bio-Medico univerziteta, objavljena u časopisu Nature Communications, otkrila je važno naučno otkriće u ovoj oblasti. Istraživači koji su u njoj učestvovali su, zapravo, izvršili tačnu morfološku analizu mozga sluteći da koren bolesti ne treba tražiti u hipokampusu, odgovornom za pamćenje, već u delu mozga koji proizvodi dopamin. I zaista, ukoliko ovaj deo odumre, neurotransmiteri više ne funkcionišu. Pretpostavlja se, dakle, da gubitak pamćenja ne zavisi od smrti ćelija hipokampusa, već od degeneracije onih koje proizvode dragoceni neurotransmiter.

SIMPTOMI I FAKTORI RIZIKA

Alchajmerova bolest izaziva progresivni pad kognitivnih funkcija. Često se naziva „bolešću četiri A“, jer su glavni simptomi:

• amnezija
• afazija
• agnozija

To su, dakle, gubitak pamćenja, gubitak sposobnosti da se artikulišu smislene rečenice, da se osoba orijentiše i prepoznaje ljude, mesta i predmete, da se vrše svakodnevne aktivnosti.

Tok je individualan za svakog pacijenta, a procenjeno trajanje bolesti je između osam i dvadeset godina, ali se prosečan životni vek nakon postavljanja dijagnoze kreće od 3 do 9 godina; osoba koja boluje od Alchajmerove bolesti, na progresivan i, nažalost, nezaustavljiv način, prelazi iz prve faze u kojoj pretežno pokazuje poremećaje kratkoročnog pamćenja i blagu konfuziju, u drugu u kojoj može da ispoljava promene raspoloženja, duboku konfuziju i delimični gubitak samosvesti, do treće faze u kojoj potpuno gubi samostalnost i treba joj neko da brine o njoj, jer više nije u stanju ni da komunicira.

Pošto poreklo bolesti nije jasno, utvrđivanje faktora rizika takođe nije jednostavno. Svakako, kao što smo i očekivali, starost igra određenu ulogu: većina slučajeva se, zapravo, javlja nakon 60-65 godina, ali ima i pacijenata kod kojih je zabeležen rani početak bolesti (između 30 i 60 godina). Neke studije sugerišu da postoji i genetska i porodična komponenta, ili da je bolest na neki način povezana sa traumama, depresijom ili hipertenzijom.

KAKO SE POSTAVLJA DIJAGNOZA ALCHAJMEROVE BOLESTI

Mnogi faktori se uzimaju u obzir prilikom postavljanja dijagnoze Alchajmerove bolesti, počevši od istorije bolesti pacijenta i članova njegove porodice i procene mentalnih stanja; zatim se rade neurološki, laboratorijski i instrumentalni testovi kao što su magnetna rezonanca, skener, elektroencefalogram. Osim toga, neophodna je i neuropsihološka i psihijatrijska procena, ali sa sigurnošću može da se tvrdi da je reč o ovoj bolesti tek nakon obdukcije, odnosno posle smrti. Dijagnostički testovi kojima se pacijent podvrgava služe i za isključivanje drugih uzroka i patologija. Trenutno, u stvari, dijagnoza može da bude verovatna ili moguća, u zavisnosti od toga da li demencija zavisi od Alchajmerove bolesti, ili se pretpostavlja zajedničko prisustvo neke druge bolesti: stoga se može doći do visokog stepena sigurnosti, ali još uvek ne postoje specifični testovi i analize koji to potvrđuju kada je pacijent živ.

DA LI POSTOJI LEK ZA ALCHAJMEROVU BOLEST?

Složenost bolesti i mnoga nerešena pitanja u vezi sa njenim poreklom znače da do danas ne postoji pravi lek za Alchajmerovu bolest, dok postoji tendencija da se deluje na simptome, pokušavajući da se zaustavi njen tok na taj način. Činjenica da je reč o široko rasprostranjenoj patologiji koja onemogućava osobu da obavlja svakodnevne aktivnosti, međutim, čini potrebu za ulaganjem značajnih suma novca ključnom, ali su sredstva koja su dostupna za istraživanja i kliničke studije koje se sprovode širom sveta o demenciji mnogo niža nego u drugim oblastima.

Naučnici su posebno fokusirani na tri fronta:

• identifikovanje načina za zaustavljanje ili usporavanje toka bolesti;
• precizno utvrđivanje faktora rizika;
• poboljšanje sposobnosti dijagnostikovanja bolesti u najranijim fazama.

ISTRAŽIVANJE ALCHAJMEROVE BOLESTI: POSTAVLJANJE DIJAGNOZE I PREVENCIJA BOLESTI

Prevencija bolesti je u centru mnogih istraživanja. Čini se da je upražnjavanje zdravog načina života, uz uravnoteženu ishranu i redovnu fizičku aktivnost i društvene interakcije ključni faktor u podršci našem mozgu, očuvanju njegovih ćelija i izbegavanju pojave neurodegenerativnih bolesti koliko god je to moguće. Pre nego što se pozabavimo nekim studijama na ovu temu, hajde da vidimo jednu zanimljivu perspektivu istraživanja u vezi sa dijagnozom bolesti.

Proučavanje cerebralnih brazdi (sulkusa): istraživački projekat u vezi s postavljanjem dijagnoze

Doktor Đorđo Đulio Fumagali (Giorgio Giulio Fumagalli), specijalista neurologije na poliklinici Bolnice Mađore (Ospedale Maggiore) u Milanu, već nekoliko godina sprovodi istraživački projekat koji ima za cilj poboljšanje diferencijalne dijagnoze demencije, kroz proučavanje cerebralnih brazda nakon magnetne rezonance. Ono što je utvrđeno jeste da bi moglo da bude lakše razumeti kada pacijent pati od Alchajmerove bolesti vizuelnom analizom i zahvaljujući softveru koji detektuje deo mozga koji je pretrpeo atrofiju.

Važnost ishrane

Još 2009. godine, jedna od brojnih studija koje je na ovu temu sproveo Univerzitet Kolumbija iz Njujorka, objavljena u časopisu Neurologija (Neurology), analizirala je navike u ishrani 1.219 ljudi starijih od 65 godina, sa ciljem da se izmeri nivo beta-amiloidnog proteina (koji bi kod zdrave starije osobe trebalo da bude nizak). Istraživači su primetili da visok unos omega-3 masnih kiselina, koje se unose kroz salate, ribu, voće, pileće meso i drugu “pametnu hranu” (smart food), održava nisku količinu beta-amiloidnog proteina u telu, što suštinski potvrđuje da ishrana bogata ovim namirnicama, kao što je mediteranska, može da spreči nastanak prvih simptoma demencije koji mogu da dovedu do Alchajmerove bolesti.

U 2015. godini, istraživanje objavljeno u časopisu Alchajmer & Demencija (Alzheimer’s & Dementia): The Journal of Alzheimer’s Association, dodatno je naglasilo da je hrana jedan od najvažnijih faktora u prevenciji Alchajmerove bolesti, kroz analizu ishrane više od 2.000 odraslih osoba. Namirnice kao što su borovnice, mahunarke i integralne žitarice pomažu organizmu da se odbrani od ove patologije, a maslinovo ulje je ključno. S tim u vezi, nedavno istraživanje dr Manuele Leri iz mreže Airalzh, sprovedeno na Odeljenju za eksperimentalne i kliničke biomedicinske nauke „Mario Serio“ Univerziteta u Firenci, fokusiralo se na ulogu polifenola koje sadrži upravo ekstra devičansko maslinovo ulje Zahvaljujući svom zaštitnom efektu na neurone, oni bi mogli da sprečavaju promene tkiva tipične za Alchajmerovu bolest, sprečavajući proliferaciju amiloidnih plakova. Reč je o rezultatima koji će morati dodatno da se analiziraju i istraže u daljim studijama, ali koji imaju veliki potencijal.

Trčanje i kretanje

Istraživači sa Univerziteta u Pitsburgu u Pensilvaniji su, za razliku od svojih kolega, proučavali vezu između Alchajmerove bolesti i fizičke aktivnosti. Konkretno, pokazalo se da je trčanje dobro za mozak: smanjuje oštećenja mozga, omogućava brže učenje i stimuliše proizvodnju novih ćelija hipokampusa.

Uočeno je da ispitanici koji trče oko 8-10 kilometara nedeljno imaju veći volumen mozga, uz podjednake druge faktore, u poređenju sa ljudima koji vode sedelački način života. Nije neophodno da postanete trkači, već da se pridržavate nekih dnevnih mera predostrožnosti, kao što je hodanje uz stepenice ili davanje prednosti hodanju u odnosu na korišćenje automobila za kratke deonice puta.

Društvo i pomoć

Naposletku, jedno od istraživanja Alchajmerove bolesti naglašava koliko je važno održavati jake lične, emocionalne i društvene veze kako bi se sprečio nastanak bolesti. Ovo se objašnjava činjenicom da stimulisanje uma održava moždane ćelije aktivnijima i “u formi”. Zato je zaista neophodno da zaštitimo naše najmilije kada se približi treće doba, pre svega vodeći računa da se ne izoluju i da ostanu aktivni ukoliko se bolest pojavi.

Članak napisan uz doprinos Anđele Kaporale (Angela Caporale).

Pripremila: Erika Di Čilo (Erica Di Cillo), 7. jun 2023.

Izvor: https://blogunisalute.it/alzheimer-ricerca-quali-novita/