Prema podacima koje je Viši institut za zdravlje (Istituto Superiore di Sanità) prikupio u periodu između 2008. i 2012. godine u okviru projekta “Srce”, oko trećina Italijana između 35 i 79 godina starosti pati od hiperholesterolemije (povišenog nivoa ukupnog i LDL holesterola u krvi), ali toga nije svesna (33,5% muškaraca i 32,7 % žena). Brojni su rizici koje ovo stanje podrazumeva, posebno kada se ne prati i ne leči na odgovarajući način. Važna je i prevencija, zbog čega je neophodno periodično se podvrgavati analizama kojima se utvrđuje nivo holesterola u krvi i znati kako tumačiti dobijene vrednosti, ali i znati ulogu koju ova masnoća ima u organizmu. U ovom članku ćemo istražiti različite aspekte, počev od toga koliko vrsta holesterola postoji.
ŠTA JE HOLESTEROL?
Holesterol je masnoća prisutna u krvi čijih 80 % proizvodi naš organizam, dok se 20% unosi hranom. Obavlja nekoliko funkcija, jer je odgovoran za stvaranje nervnih ćelija, ali takođe učestvuje u procesu varenja i u proizvodnji vitamina D, važnog za zdravlje kostiju.
Postoje dve vrste ove masnoće:
- HDL, koji se često naziva „dobrim“ holesterolom. To su lipoproteini velike gustine;
- LDL, koji se takođe smatra „lošim“ (lipoprotein male gustine).
ZAŠTO JE VAŽNO PRATITI PARAMETRE I VREDNOSTI HOLESTEROLA ?
Kao i u slučaju kontrola u cilju suzbijanja oboljevanja od raka kod žena, prevencija igra osnovnu ulogu u očuvanju zdravlja i podrazumeva kako zdrav način života, prema kojem bi bilo bolje da se ne zloupotrebljava ishrana sa visokim sadržajem proteina, tako i periodične kontrole, poput jednostavnih analiza krvi za utvrđivanje nivoa holesterola.
Prema podacima Višeg instituta za zdravlje (Istituto Superiore di Sanità), kardiovaskularne bolesti su odgovorne za 44% smrtnih slučajeva koji se svake godine dogode u Italiji. Takođe se procenjuje da 240.000 ljudi godišnje doživi srčani i moždani udar, oštećenja mozga koji, čak i kada ne dovedu do smrti pacijenta, prouzrokuju onesposobljenost odnosno invaliditet.
Osim toga, izračunato je da rizik od srčanog udara u periodu od dve godine iznosi 20% za osobu čiji je LDL 180 mg/100 ml, a pada na oko 10% ako iznosi 120 mg/100 ml, odnosno na 2% za slučajeve kada je nivo LDL holesterola 50 mg.
Prevencija i periodične kontrole mogu da naprave razliku, ali su i danas potcenjene, naglašava u intervjuu za La Repubblica-u dr Mikele Đulicija (Michele Gulizia), direktor Kardiologije bolnice Garibaldi-Nezima u Kataniji i predsednik fondacije Za tvoje srce Udruženja kliničkih kardiologa: „ako su visoki krvni pritisak i prekomerna konzumacija soli sada već poznati faktori rizika, visok holesterol, gojaznost, pušenje, upotreba psihoaktivnih supstanci i neadekvatna fizička aktivnost i dalje su ozbiljno potcenjeni”.
ANALIZA HOLESTEROLA U KRVI: KAKO PROTUMAČITI DOBIJENE VREDNOSTI
Podaci o holesterolu se dobijaju jednostavnom analizom krvi. U većini slučajeva, u izveštaju će se naći „profil lipoproteina“, poseban odeljak u kome su naznačene ukupne vrednosti holesterola, udeo HDL-a, udeo LDL-a i triglicerida, masnoća koje takođe pomažu da se razume stvarni kardiovaskularni rizik pojedinca.
HOLESTEROL: OPTIMALNE VREDNOSTI HDL-A I LDL-A
Do sada se hiperholesterolemija identifikovala u slučaju ukupnog nivoa holesterola u krvi većeg od 200 mg/dl. U okviru ovih vrednosti mora se uzeti u obzir sledeće:
- LDL holesterol, čije su normalne vrednosti 70 – 180 mg/100 ml
- HDL holesterol, čiji su referentni parametri 40 – 80 mg/100 ml
Normalne vrednosti ukupnog holesterola su, pak, između 120 – 220 mg/100 ml. Ove parametre je, međutim, nedavno revidirao ESC, neprofitno udruženje koje okuplja preko 90.000 stručnjaka iz Evrope i Mediterana i bavi se proučavanjem metoda za smanjenje kardiovaskularnih bolesti u Evropi.
Trenutno je utvrđeno da postoje opšte smernice koje pomažu stručnjacima da analiziraju izveštaje, ali je zaključeno da ne postoje optimalne vrednosti koje se odnose na sve. Mnogo je faktora koji prave razliku, počev od pola i starosti, pa sve do načina života i kliničke istorije pacijenta.
Osim toga, kada se dva mehanizma (HDL i LDL) međusobno kompenzuju, nema rizika po zdravlje, ali kada nivo LDL holesterola postane prekomeran, u krvi počinju da se stvaraju aterosklerotični plakovi, koji dugoročno mogu da suze krvne sudove do te mere da ih začepe, uzrokujući na taj način probleme u kardiovaskularnom sistemu. Stoga je održavanje vrednosti holesterola u okviru propisanih granica posebno važno kako bi se izbegla hiperholesterolemija i srodne bolesti.
VISOK NIVO HDL-A: ŠTA ZNAČI I KOJIM RIZICIMA JE OSOBA IZLOŽENA?
HDL holesterol se smatra „dobrim“, kao što je već pomenuto, jer se veruje da može da doprinese smanjenju kardiovaskularnog rizika. Postoji, međutim, nekoliko načina kojima se može objasniti visok nivo HDL holesterola, a neki od njih su patološka stanja u pravom smislu te reči. U ovom slučaju, organizam proizvodi veliku količinu HDL-a ili nije u stanju da ga eliminiše dovoljno brzo. Element koji treba uzeti u obzir je činjenica da visoka vrednost HDL holesterola izlaže osobu riziku od srčanog ili moždanog udara, jer bi bolest mogla da ima i druge efekte na organizam koje proceni specijalista.
Stoga, ako analiza krvi otkrije visoke vrednosti HDL holesterola, verovatno će lekar istražiti uzroke i, ukoliko je potrebno, mogao bi da prepiše adekvatnu terapiju.
KAKO SE IZRAČUNAVA INDEKS KARDIOVASKULARNOG RIZIKA?
Postoji i indeks kardiovaskularnog rizika (CRI) koji se meri u funkciji nivoa holesterola u krvi, a predstavlja odnos između „lošeg“ i „dobrog“. Njegova vrednost mora biti manja od 5 za muškarce i 4,5 za žene.
Drugi način za procenu kardiovaskularnog rizika je izračunavanje holesterola koji nije HDL, a koji se jednostavno sastoji od oduzimanja dela „dobrog“ holesterola od ukupne vrednosti. Na ovaj način je takođe moguće utvrditi prisustvo holesterola u organizmu u kilomikronima i Vldl-a (very low density lipoprotein, što znači lipoprotein vrlo male gustine), koji su povezani sa trigliceridima. Ovo je značajno jer postoje osobe koje su u riziku od srčanog udara čak i ako je nivo LDL holesterola nizak: u ovom slučaju je verovatno značajan dodatni udeo koji se može dobiti određenim analizama ili oduzimanjem.
Za razliku od brojki, ono što se ne menja je zabrinutost u vezi sa hiperholesterolemijom i kardiovaskularnim rizikom, tako da ključne reči moraju da budu prevencija i analize.
ANALIZE HOLESTEROLA U KRVI I PREVENCIJA
Značaj analiza kojima se meri holesterol povezan je sa činjenicom da ne postoje uočljivi simptomi prisustva vrednosti koje nisu optimalne. Visoke vrednosti ukupnog i LDL holesterola mogu se otkriti samo periodičnim analizama. Zbog toga prevencija omogućava spasavanje života, a to je još izraženije u slučaju sklonosti ka kardiovaskularnim patologijama. Smernice koje regulišu parametre holesterola važne su kako za kardiovaskularnu, tako i za onkološku prevenciju. Pogledajmo kako funkcioniše kolorimetrijska enzimska metoda za merenje nivoa holesterola, pre nego što se posvetimo dobroj praksi prevencije bolesti srca.
7 PREPORUKA ZA ZDRAVO SRCE
Američko udruženje za srce (American Heart Association) sastavilo je listu od 7 pravila koja čuvaju srce, a koja su se pokazala korisnim, ne samo u prevenciji kardiovaskularnih bolesti, već i u prevenciji oboljevanja od raka. Među njima je i indikacija da se holesterol održava u propisanim granicama. U nastavku je data kompletna lista:
- biti fizički aktivan
- održavati kontrolisanu telesnu masu
- pridržavati se zdrave ishrane
- održavati nivo holesterola u okviru propisanih vrednosti
- održavati nizak krvni pritisak
- regulisati nivo šećera u krvi
- ne pušiti.
Sada već nema sumnje da zdravi stilovi života, uz redovnu fizičku aktivnost i uravnoteženu ishranu, predstavljaju najbolje saveznike za zdravlje uopšte, a posebno u borbi protiv lošeg holesterola. U stvari, nije slučajno što u smislu prevencije, tzv. pametna ishrana (Smart-Food) i ideja imunoishrane postaju sve važnije.
Kao što smo već objasnili u drugim člancima, ishrana za snižavanje holesterola zasniva se na dijeti sa malo masnoća i životinjskih proteina, ali je takođe važno održavati optimalnu telesnu masu i redovno se baviti fizičkom aktivnošću, što povećava vrednosti HDL holesterola.
Da bi srce bilo zdravo i da bi se smanjio rizik od kardiovaskularnih bolesti, veoma je važno kombinovati periodične kontrole i zdrav način života, koje, međutim, Italijani ne upražnjavaju redovno, iz različitih razloga: uticaj svakako ima kultura prevencije koja je i dalje na niskom nivou i nije široko rasprostranjena, zatim opšte nepoverenje u javni zdravstveni sistem i troškovi privatnih usluga koji su često previsoki.
Rizik za zdravlje je, međutim, velik, i zato što visoke vrednosti holesterola takođe predstavljaju znak za uzbunu zbog metaboličkog sindroma, odnosno za onaj skup faktora rizika koji povećavaju mogućnost razvoja srčanih bolesti.
Stoga vredi razmotriti neka korisna rešenja koja nudi integrativna zdravstvena zaštita, kao, na primer, personalizovani plan prevencije kao što je Porodična zaštita, koji uključuje periodične preglede i analize, personalizovani plan ishrane i program za fizičku aktivnost, koji se utvrđuju na osnovu zdravstvenog stanja pacijenta, a sve to po pristupačnim cenama.
Analize za utvrđivanje vrednosti holesterola predstavljaju suštinski oblik prevencije; da li ste već primenili svih 7 pravila koja čuvaju srce?
Članak napisan u saradnji sa Elenom Rico Nervo (Elena Rizzo Nervo)