Angina pektoris je potencijalno opasno stanje koje pogađa srce i nastaje kada ono ne dobija dovoljno kiseonika. Može izazvati bol u grudima, kratak dah i iznenadno hladno znojenje, između ostalih simptoma. Prema podacima Nacionalnog instituta za statistiku, od ove koronarne bolesti u periodu od 2018. do 2019. godine obolelo je 3,3% žena i 3,9% muškaraca.
U ovom članku ćemo detaljno saznati šta je angina pektoris, koji su njeni simptomi, uzroci i šta učiniti ukoliko se pojavi.
ŠTA JE ANGINA PEKTORIS?
Angina pektoris je simptom određenih stanja koja utiču na srce, kao što su stenoza koronarne arterije, visok krvni pritisak ili kardiomiopatija.
Ove srčane bolesti onemogućavaju organu da primi krv i kiseonik koji su mu potrebni, izazivajući tešku nelagodnost u grudima (tipično za anginu pektoris – termin koji potiče iz latinskog i koji znači „bol u grudima“).
Postoje tri glavne vrste angine pektoris: stabilna, nestabilna i sekundarna. Hajde da ih razmotrimo zajedno.
Stabilna angina ili angina pri naporu
Stabilna angina pektoris ili angina pri naporu se obično javlja tokom fizičke aktivnosti ili emocionalnog stresa. Javlja se kada je srcu potrebno više krvi i kiseonika od količine koje koronarne arterije mogu da obezbede: to izaziva jak bol u grudima koji se može proširiti na levu ruku, vilicu ili leđa, jer krvni sudovi koji hrane srce prolaze duž grudnog koša, a zatim kreću se ka levom gornjem ekstremitetu, vratu i licu. Obično nelagodnost nestaje mirovanjem ili uzimanjem leka na bazi nitrata – leka koji širi krvne sudove koji hrane srce, povećavajući protok krvi i kiseonika do srčanog mišića.
Nestabilna angina
Nestabilna angina pektoris je najteža varijanta ove bolesti, koja se javlja iznenadno i može biti intenzivnija i dugotrajnija od stabilne angine. Ovaj oblik angine pektoris se takođe može javiti u mirovanju i nije uvek povezan sa fizičkom aktivnošću ili emocionalno stresnom situacijom.
Nestabilna angina se takođe smatra znakom predstojećeg srčanog udara i ne treba je potcenjivati. Lečenje može uključivati lekove, operaciju ili oba, u zavisnosti od težine stanja.
Ova vrsta angine pektoris skoro uvek predstavlja znak upozorenja, vezan za prisustvo koronarne arterijske bolesti. Zbog toga je važno da pacijente koji pate od ovog posebnog stanja redovno prati lekar specijalista, na primer vršenjem specifičnih testova kao što je koronarna angiografija, kako bi se sprečile ozbiljnije komplikacije.
Rattankun Thongbun/gettyimages.it
Sekundarna angina
Sekundarna angina pektoris je uzrokovana osnovnim stanjem koje nije nužno povezano sa sužavanjem ili blokadama koronarne arterije, kao što su aortna regurgitacija, teška anemija, hipertireoza ili aritmije. Ovaj tip angine je teže lečiti od primarne angine i može zahtevati multidisciplinarni pristup, koji uključuje promenu načina života, specifične lekove i, u nekim slučajevima, operaciju.
KOJI SU SIMPTOMI ANGINE PEKTORIS?
Simptomi angine pektoris se lako mogu pomešati sa drugim stanjima, kao što je loše varenje ili problemi sa mišićima. Međutim, važno je znati koji su specifični znaci koji ukazuju na ovo stanje, kako biste ga brzo prepoznali i blagovremeno lečili. Najčešći simptomi angine pektoris uključuju:
- Bol u grudima: Nelagodnost izazvana anginom pektoris se obično opisuje kao osećaj stezanja, pritiskanja, težine ili peckanja u centru grudnog koša.
- Bol na drugim mestima u telu: Bol se može brzo proširiti na levu ruku, vilicu, leđa ili gornji deo stomaka.
- Otežano disanje: Osobe koje pate od angine pektoris mogu imati osećaj umora ili kratkog daha tokom ili posle fizičke aktivnosti ili situacije jakog emocionalnog stresa.
- Znojenje: uobičajeno je da doživite hladno ili iznenadno znojenje u kombinaciji sa nelagodnošću.
- Vrtoglavicu ili slabost: Epizode ove kliničke slike su često povezane sa vrtoglavicom ili slabošću.
ŠTA UZROKUJE ANGINU PEKTORIS?
Ovo stanje je uzrokovano smanjenjem dotoka krvi u srce, situacija koja može nastati kao rezultat različitih srčanih stanja. Najčešća od njih je koronarna arterijska bolest, koja se javlja kada naslage masti i holesterola nakupljene u koronarnim arterijama ometaju pravilan protok krvi.
Drugi faktori koji mogu doprineti nakupljanju plaka u arterijama i, prema tome, smanjenom protoku krvi u srce uključuju:
- hipertenziju;
- dijabetes;
- dim cigarete;
- gojaznost;
- porodičnu istoriju srčanih bolesti.
Nadalje, sport i fizička aktivnost, kao i stanje konstantnog stresa, mogu dovesti do angine pektoris, jer su sve to situacije koje dovode do značajnog povećanja količine krvi u srčanom mišiću. Međutim, kao što smo već istakli, ova vrsta angine je prolazna i nestaje kada se osoba odmori ili smanji emocionalno opterećenje.
Takođe je važno napomenuti da nisu svi oblici ovog stanja uzrokovani srčanim oboljenjima. Na primer, vazospastična angina pektoris je uzrokovana vazospazmom, naglim sužavanjem koje dovodi do sužavanja krvnih sudova. Ovo sprečava pravilan protok krvi i stoga uzrokuje smanjenje snabdevanja kiseonikom tkiva koja zavise od tog suda. To nije bolest srca u uskom smislu, jer se može javiti nakon traume, operacije i krvarenja.
ŠTA RADITI KADA IMATE ANGINU PEKTORIS?
Ako sumnjate da imate anginu pektoris, važno je da reagujete brzo kako biste sprečili potencijalno ozbiljne komplikacije. Evo nekoliko smernica koje treba slediti:
- Smirite se što je više moguće: Ukoliko ostanete mirni, možete smanjiti stres na srcu i sprečiti dalje posledice.
- Sedite ili lezite: Pronalaženje udobnog i bezbednog mesta za ležanje je dobar način da se smanji bol i nelagodnost u grudima povezani sa epizodom angine pektoris.
- Uzimite propisane lekova: Ukoliko vam je lekar već prepisao lek za lečenje ovog stanja, važno je da pratite uputstva i da ga uzmete.
- Pozovite svog lekara: Ukoliko sumnjate na anginu pektoris, ključno je da kontaktirate lekara što je pre moguće da biste dobili nalaz i indikacije za odgovarajući tretman.
- Izbegavajte preopterećenje srca dodatnim naporima: tokom epizode angine, važno je izbegavati bilo koju vrstu aktivnosti, fizičke i emocionalne, kako ne bi došlo do drugih komplikacija.
- Idite u hitnu pomoć: važno je što pre pozvati hitnu pomoć ukoliko se simptomi ne poboljšaju, ili se pogoršaju uz pojavu pojačanog bola i osećaja nedostatka vazduha i slabosti.
Pravovremeno i adekvatno rešavanje angine pektoris može pomoći u sprečavanju daljih zdravstvenih tegoba, kao i poboljšanju kvaliteta života pacijenata.
Takođe se savetuje da ozbiljno shvatite zdravlje svog srca, i da obavite rutinske lekarske preglede i kontrole. Odlična je i ideja da se ugovori polisa DDOR dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja sa pokrićem za troškova za sistematskog pregleda, laboratorijskih analiza, posete specijalistima, napredne dijagnostičke testove i troškove u slučaju hospitalizacije u zdravstvenoj ustanovi.
Polisa je modularna, prilagođava se vašim potrebama i omogućava vam da zaštitite sebe i svoju porodicu tokom vremena, uz odgovarajuće pokriće koje odaberete.
Izvori:
health.com
healthline.com
humanitas.it
issalute.it
msdmanuals.com
februara 2023. godine od strane Martine Melgazzi