Slike i objekti koji izgledaju zamućeni ili duplirani mogu da budu znak astigmatizma, poremećaja vida koji uzrokuje zamagljen, nejasan i izobličen vid. To je čest poremećaj koji, ukoliko se otkrije i leči na pravi način, lako može da se ispravi. U ovom članku ćemo se pozabaviti ovom temom i pokušati da saznamo koji su uzroci i simptomi kojima se astigmatizam ispoljava, kod odraslih i kod dece. Takođe ćemo objasniti različite vrste ovog stanja i pravilan način postavljanja dijagnoze i lečenja.
ASTIGMATIZAM: O ČEMU JE REČ?
Astigmatizam je poremećaj vida koji izaziva manje jasan vid i uzrokuje da slike budu loše definisane, sa zamućenim ivicama, a ponekad su i udvostručene ili izobličene. Može da se javi samostalno ili udruženo sa miopijom (poteškoće sa fokusiranjem na udaljene objekte) i hipermetropijom (zamagljen vid na blizinu), sa različitim kombinacijama i nivoima ozbiljnosti. Astigmatiyzam je česta pojava i kod odraslih i kod dece i može da se leči naočarima, kontaktnim sočivima ili laserskom operacijom.
UZROCI
Astigmatizam može da bude uzrokovan anomalijom rožnjače, providne kapice koja pokriva površinu oka, koja, umesto da bude okrugla, poprima oblik elipse. Kod ove vrste astigmatizma, koji se definiše kao astigmatizam nepravilne zakrivljenosti rožnjače, rožnjača nema istu zakrivljenost u svim svojim tačkama. Ova deformacija izaziva izobličenje slike fokusirane na mrežnjaču, jer se svetlosni zraci neravnomerno projektuju na ovu membranu.
Izvor svetlosti stvara sliku u obliku tačke na mrežnjači osobe koja nema poremećaje vida. Kod osobe koja pati od astigmatizma s druge strane, meridijani rožnjače imaju različitu zakrivljenost, pa proizvode dva fokusa postavljena u različitim ravnima u očnom sistemu: oko osobe s astigmatizmom, dakle, nema jednu fokalnu tačku, već dve linije, upravne jedna na drugu, nazvane fokalne linije. Ovaj mehanizam sprečava da se slike pravilno izoštre, što dovodi do duplih ili zamućenih slika.
S druge strane, kod unutrašnjeg ili lentikularnog astigmatizma, refrakcioni poremećaj je posledica promena unutrašnjih struktura oka kao što je sočivo koje se nalazi iza šarenice (dužice) i koje je neophodno za fokusiranje slike.
Faktori koji mogu da dovedu do razvoja astigmatizma
Astigmatizam može da bude urođen: u ovim slučajevima ima genetsko poreklo, nasledan je i javlja se u teškom obliku.
Međutim, iza ovog poremećaja vida mogu da budu i drugi uzroci, kao što su:
- povrede, traume, infekcije ili hirurške intervencije koje uzrokuju promene na rožnjači;
- keratokonus, degenerativno oboljenje koje tanji i deformiše rožnjaču sve dok ne poprimi izgled kupe (konusa);
- fiziološke promene rožnjače ili sočiva koje mogu da se jave tokom života, na primer, zbog starenja;
- katarakta, bolest koja se manifestuje potpunim ili delimičnim zamućenjem sočiva zbog koga su slike nejasne i zamagljene;
- sindrom suvog oka, bolest uzrokovana hroničnom dehidracijom konjunktive i rožnjače, koja može da doživi deformaciju kao rezultat ovog poremećaja;
- nepravilno ponašanje kao što je navika čestog žmirkanja, što vrši pritisak na rožnjaču i može da pogoduje pojavi astigmatizma.
SIMPTOMI ASTIGMATIZMA
Kao što smo već pomenuli, glavni simptom kojim se astigmatizam manifestuje je zamagljen vid, što u najtežim slučajevima može da dovede do toga da se objekti percipiraju kao deformisani ili izobličeni.
Ovaj poremećaj uzrokuje pogoršanje vida na bilo kojoj udaljenosti, za razliku od onoga što se dešava kod miopije, kod koje se teškoće u fokusiranju javljaju samo izdaleka.
Ukoliko se astigmatizam ne koriguje, može da dovede do toga da su oni koji od njega pate primorani da stalno menjaju fokus kako bi nadoknadili poremećaj i dobili jasnu sliku. Ovaj proces prilagođavanja dovodi do naprezanja vida koje može da izazove simptome kao što su:
- zamor očiju, praćen osećajem težine i pospanosti;
- osećaj peckanja i bol u očima;
- jako suzenje;
- glavobolja.
ASTIGMATIZAM KOD DECE
Astigmatizam je čest poremećaj kod dece. U većini slučajeva je urođen, ali može da bude povezan i sa drugim faktorima, kao što su infekcija ili degenerativna bolest rožnjače.
Uopšteno govoreći, ovaj poremećaj vida ima veoma nijansirane simptome, zbog kojih je roditeljima teško da primete da njihovo dete pati od njega: sklonost da žmirka i gleda iz daljine mogu da budu alarmi za uzbunu na koje treba obratiti pažnju. Međutim, često se prve tegobe javljaju kada dete počne da ide u školu i mogu da uključuju:
- zamagljen vid;
- poteškoće u koncentraciji na čitanje i gledanje napisanog sadržaja na tabli;
- umor, težina, peckanje i crvenilo očiju;
- izražena osetljivost na svetlost;
- glavobolja.
Važno je voditi decu na periodične kontrolne preglede očiju, od prvih godina života, kako bi se na vreme uočili i ispravili problemi sa vidom kao što je astigmatizam, posebno ako od njega pate i roditelji. U stvari, ovaj nedostatak može da utiče na svakodnevni život i usvajanje gradiva u školi, posebno ako se javlja zajedno sa miopijom ili hiperopijom, i ukoliko se vremenom pogorša. Takođe može da pogoduje nastanku ozbiljnijih problema sa vidom, kao što je ambliopija (slabovidost), takođe poznata kao “lenjo oko”, koja uzrokuje smanjenje vidnog kapaciteta jednog oka, manje ili više značajno.
nortonrsx/gettyimages.it
KAKO DA ZNAMO DA LI BOLUJEMO OD ASTIGMATIZMA?
Astigmatizam može da se dijagnostikuje tokom jednostavnog pregleda specijaliste oftalmologa, korišćenjem različitih analiza i instrumenata. Hajde da analiziramo glavne:
- čitanje znakova sa optotipskih tablica, odnosno tabele sa linijama, slovima i brojevima koje lekar koristi kako bi procenio stanje vida pacijenta iz daljine;
- keratometar ili oftalmometar, koji se koristi za merenje radijusa zakrivljenosti rožnjače;
- topografija rožnjače, analiza koja omogućava da se izvrši mapiranje zakrivljenosti rožnjače tačku po tačku i posebno je indikovana u slučajevima kada se sumnja na keratokonus, za potvrdu ove patologije, a kod pacijenata koji pate od nje, za procenu njene težine;
- tomografija rožnjače, test koristan za analizu oblika i drugih optičkih karakteristika rožnjače, kao što su zakrivljenost i debljina, i utvrđivanje anomalija;
- autorefraktometar, kompjuterizovani dijagnostički sistem koji se koristi za određivanje i merenje refrakcionih poremećaja oka;
- subjektivni refrakcioni test, koji omogućava lekaru da proceni stepen i karakteristike astigmatizma na osnovu percepcije koju pacijent ima o ovom poremećaju i poteškoća sa vidom koje prijavi.
VRSTE ASTIGMATIZMA
Postoje različite vrste astigmatizma, koje se razlikuju prema obimu defekta, tački gde dve fokalne linije padaju u odnosu na mrežnjaču i orijentaciju (horizontalna, vertikalna, kosa) najviše zakrivljenog meridijana.
Astigmatizam se meri u dioptrijama i, u zavisnosti od težine, može da bude:
- blag, do jedne dioptrije;
- srednji, od 1 do 2 dioptrije;
- visok, preko dve dioptrije.
U odnosu na položaj fokalnih linija na mrežnjači, odnosno prema oblasti u kojoj se nalazi fokus, ovaj poremećaj vida se razlikuje i kod miopnog (kratkovidog) i hipermetropnog (dalekovidog) astigmatizma.
- Kod kratkovidog astigmatizma, jedna ili obe fokalne linije padaju ispred mrežnjače (u prvom slučaju, astigmatizam je definisan kao jednostavan, u drugom složen): oni koji pate od njega imaju tendenciju da vide zamućeno, posebno iz daljine.
- Kod hipermetropnog astigmatizma, s druge strane, jedna ili obe fokalne linije padaju iza mrežnjače (u prvom slučaju govorimo o jednostavnom astigmatizmu, u drugom o složenom astigmatizmu): osobe koje imaju ovaj poremećaj imaju poteškoća da se fokusiraju na objekte na maloj udaljenosti, dok imaju manje poteškoća sa vidom na daljinu.
Osim što može da bude jednostavan ili složen, astigmatizam može da bude i mešovit: ova situacija se javlja ukoliko je jedna fokalna linija miopična (fokus pada ispred mrežnjače), a druga hipermetropna (fokus pada iza mrežnjače).
Naposletku, prema meridijanu rožnjače koji ima najveću zakrivljenost, razlikuju se tri vrste astigmatizma:
- pravilan, najrasprostranjeniji oblik, u kome je najzakrivljeniji meridijan vertikalan (između 60° i 120°);
- nepravilan, u kome je najzakrivljeniji meridijan horizontalan (između 0-30° i 150°-180°);
- kosi, u kome je najzakrivljeniji meridijan kos (između 60° i 30°, 120°-150°).
LEČENJE ASTIGMATIZMA
Astigmatizam ne mora uvek da se leči: ukoliko je reč o blagim stepenima do 0,5 dioptrije, koji se smatraju fiziološkim, oko, zapravo, može samostalno da kompenzuje poremećaje vida.
Uopšteno govoreći, međutim, ovaj nedostatak se koriguje korišćenjem naočara sa cilindričnim ili toričnim sočivima, koja u poređenju sa standardnim sfernim sočivima imaju oblik i strukturu posebno dizajniranu da doprinese jasnom vidu kod osoba sa astigmatizmom. Kao alternativu je moguće koristiti kontaktna sočiva, mekana ili gas propusna (koja se nazivaju i polutvrda). Kada se nose gas propusna sočiva, ona zadržavaju svoj prvobitni oblik, pa su posebno pogodna za korekciju promena rožnjače kao što je visoki astigmatizam, jer su protivteža nepravilnoj zakrivljenosti koja uzrokuje zamagljen vid. Obično upotreba kontaktnih sočiva omogućava postizanje boljih rezultata od klasičnih naočara.
Naposletku, korekcija astigmatizma može da zahteva upotrebu refraktivne hirurgije, odnosno laserske operacije na očima. Međutim, ova tehnika mikrohirurgije ne dozvoljava uvek da se poremećaj definitivno otkloni i da više nema potrebe za nošenjem naočara. Zbog toga je važno da se konsultujete s oftalmologom kako biste procenili najbolje i najprikladnije rešenje za svoju situaciju.
Kao što smo videli, astigmatizam je čest poremećaj koji lako može da se ispravi. Periodične kontrole su veoma važne, jer često oni koji boluju od ovog poremećaja nisu uvek svesni toga, pa je zakazivanje redovnih očnih pregleda jedini način da se bolest odmah otkrije i leči na najprikladniji način.
DDOR polisa Dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja omogućava zaključivanje dodatnog pokrića za oftalmološke preglede. Takođe, za poslovne korisnike, moguće je ugovoriti obavezne preglede očiju zahtevane Zakonom o zaštiti i bezbednosti na radu. Polisa je važna zaštita za prevenciju i lečenje poremećaja vida kao što je astigmatizam.
Izvori:
https://www.iss.it
https://www.meyer.it
https://iapb.it
Naslovna slika: mixetto/gettyimages.it