Depresija u vreme Božića: Nekoliko saveta za borbu protiv stanja melanholije

Posebno osetljiv period je sezona božićnih i novogodišnjih praznika i zbog toga nisu retki slučajevi da ljudi na Božić budu tužni i uznemireni, obuzeti vrlo negativnim osećanjima, koja se graniče sa depresijom. O tome smo razgovarali sa Kjarom Basteli, psihološkinjom i psihoterapeutkinjom, kako bismo bolje razumeli šta se zapravo dešava u ovakvim slučajevima i koje savete možemo da sledimo.

Od čega može da zavisi depresija u vreme Božića?

Praznici, posebno božićni, za mnoge ljude mogu biti težak period. Generalizovana euforija čini da se osećamo skoro „obaveznima“ da budemo srećni, povećavajući tako stres i neku vrstu anksioznosti zbog učinka, kaže psihološkinja. „Tokom praznika se takođe povećavaju i društvene obaveze i ima više mogućnosti za okupljanje sa porodicom. Ovi susreti, iako u većini slučajeva donose radost, mogu da dovedu do povećanog rizika od stvaranja napetosti i problema, opterećujući emocionalne kapacitete u jednom vrlo intenzivnom periodu. Konkretno, za razdvojene porodice, usamljene ljude, starije osobe lošijeg zdravstvenog stanja i one koji su u žalosti, sezona praznika može da pojača negativna osećanja i ne baš optimistične misli”.

DEPRESIJA U VREME BOŽIĆA: SAVETI PSIHOLOGA KAKO DA SE IZBORIMO SA NJOM

Kraj godine koji se bliži obično sa sobom donosi i iskušenje da se svedu računi: koje sam ciljeve postigao/la? Koje sam propustio/la? Mogu li sebe da smatram srećnom osobom? Brige i strepnje takođe mogu da imaju posledice na naše fizičko blagostanje, pojašnjava psihološkinja. Zapravo, nisu retki slučajevi da se u ovom periodu pojačavaju glavobolje, nesanica, iscrpljenost i opšti osećaj melanholije. Ovi simptomi su takođe tipični za istinsku depresiju, iako (trebalo bi to podvući) u našem slučaju ne govorimo o stvarnoj kliničkoj patologiji, već o stanju koje nastaje samo tokom ovog perioda.

U psihologiji takođe postoji pojam „socijalne depresije“, koja bi bila stanje nezadovoljstva uzrokovano nesigurnim odnosima koji dovode do osećaja isključenosti i neprihvatanja.

„Ove godine ćemo provesti Božić koji je na neki način čak teži nego inače. Pandemija je poremetila našu rutinu, a snažan osećaj neizvesnosti lebdi oko toga šta će biti sa predstojećim praznicima i kako će se oni proslaviti. Sve ovo doprinosi podsticanju teskobe i čini da period koji tek počinje proživljavamo sa malo vedrine. Srećom, postoje izvesni saveti i trikovi koje možemo usvojiti kako bismo se nosili sa tim poteškoćama“. Hajde da zajedno vidimo koji su.

PRIHVATITE TUŽNA ILI NEGATIVNA OSEĆANJA

Prema rečima naše sagovornice, prvi korak je „da zapamtite da su osećaj tuge ili blagog uznemirenja normalni. To je uobičajena i prilično rasprostranjena reakcija koja ne sme da dovede do toga da se iko oseti neprilagođenim“. Naravno, ukoliko sve ovo ugrožava svakodnevni život ili normalno obavljanje svakodnevnih aktivnosti, poželjno je potražiti pomoć psihoterapeuta, kaže psihološkinja.

REDEFINIŠITE SVOJE POIMANJE PRAZNIKA: NOVI „IDEALNI BOŽIĆ“

Da bi se suočio sa osećajem tuge na najbolji mogući način, korisno je i da svako redefiniše svoje poimanje o tome kakav je “idealni Božić”, dodaje Basteli. Često o zabavama razmišljamo kao o idiličnom trenutku, u kojem sve mora da odgovara našem idealu – ručak od deset jela, srećna nasmejana porodica, prelepi pokloni ispod jelke. Stvarnost je složenija od toga, teško je dostići određene standarde. Stoga možemo da se usredsredimo na aspekte koji nas zaista čine srećnim, a koji za svakoga od nas mogu da budu različiti. Za neke će to biti prilika da budu sa najvoljenijima, za druge, pak, da smisle iznenađenje za nekoga posebnog, trećima će to biti prilika da daju oduška svojoj mašti praveći novogodišnje ukrase za kuću ili eksperimentišući sa nekim novim receptom ili, jednostavno, odvajajući vreme da se osećaju dobro sa samima sobom. Savršeni Božić ne postoji, svako od nas može da napravi najbolju verziju za sebe“.

RADITE NA ZAHVALNOSTI

Još jedan savet bi mogao da bude da naučite da osećate zahvalnost. „Psihologija nas uči da je sreća često povezana više sa načinom na koji živimo i tumačimo ono što nam se dešava nego sa stvarnom razmerom događaja koji nam se dešavaju. Dakle, period božičnih praznika može da bude dobar trenutak da se potrudimo da prepoznamo šta je to dobro u našem životu, izvan obaveza i društvenih normi, i da naučimo da uživamo u onome što imamo, umesto da očajavamo zbog onoga što bismo želeli da imamo“.

NEGUJTE ODNOSE zbog kojih se osećate dobro

Kao što znamo, odnosi sa drugim ljudima mogu da budu izvor kako zadovoljstva tako i teskobe, besa, tuge. „Dobri odnosi mogu da nas učine srećnima – pojašnjava psihološkinja – tako što poboljšavaju imunološku odbranu i toleranciju na stres, dok loši mogu da dovedu do pogoršanja našeg zdravstvenog stanja, posebno ako se borimo protiv određene bolesti. Kada vidimo da naši najmiliji emocionalno učestvuju u našem životu, obično se osećamo sigurnije, jer znamo da možemo da računamo na ljude koji nas vole i podržavaju u trenucima kada su nam potrebni. Ova podrška je posebno važna za one koji prolaze kroz trenutke fizičke ili mentalne bolesti“.

Zapravo, postoji nekoliko studija koje pokazuju kako su, na primer, ljudi hospitalizovani sa srčanim tegobama izloženiji krizama i komplikacijama kada ostanu sami u svojim domovima ili bolnicama, u poređenju sa onima koji mogu da računaju na praktičnu i emotivnu podršku nekoga ko im je blizak. „Da bismo se osećali manje tužno i izbegli rizik od stanja depresije na Božić, moglo bi da bude korisno da se obave određene preventivne aktivnosti, odnosno da se posveti izvesno vreme odnosima zbog kojih se osećamo dobro ili nekome među našim poznanicima ko bi možda bio veoma zadovoljan kada bi shvatio da smo ga se setili, čak i ako ga samo pozovemo telefonom, zbog čega bi se osetio manje usamljenim. Blagostanje ne dolazi toliko iz mnoštva društvenih kontakata, koliko iz kvalitetnih odnosa koji omogućavaju da se osoba oseća prihvaćenom. Ove reakcije su verovatno određene potrebama koje potiču od primitivnog čoveka, koji je živeo u grupi kako bi mogao da se izbori sa pretnjama iz prirodne okoline i obezbedi opstanak vrste, pa je izuzimanje iz grupe praktično predstavljalo smrt. Srećom, danas više ne živimo u ovim uslovima, ali naš mozak i dalje doživljava osećaj odbačenosti kao pretnju, otkrivajući kako je povezanost osnovna čovekova potreba“.

Uz pomoć psihološkinje Basteli videli smo od čega može da zavisi emocionalno i psihološko opterećenje koje neki od nas osećaju tokom sezone praznika i koji su to pristupi i ponašanje koji mogu konkretno da nam pomognu da ovaj period učinimo spokojnijim, i za nas i za naše voljene.

Izvor: https://blogunisalute.it/depressione-natale/