Široko je rasprostranjena zabrinutost u vezi sa mogućnošću da sopstveni kućni ljubimci, kada žive u bliskom kontaktu sa porodicom, mogu da prenesu određene bolesti na čoveka. Ova misao postaje još više zabrinjavajuća kada se pomisli na bolesti koje mačke prenose na žene tokom trudnoće, a posebno na toksoplazmozu.
Međutim, sa zdravstvenog stanovišta, slika nije toliko sumorna. Da bismo razjasnili konkretni rizik od toksoplazmoze i bolesti koje mačke mogu da prenesu na ljude, konsultovali smo dr Klaudiju Osti.
Koje bolesti prenose mačke?
Postoji nekoliko vrsta bolesti koje mogu da prenesu mačke. Uopšteno govoreći, reč je o parazitima, buvama, ogrebotinama i ugrizima koji imaju ozbiljnije posledice, na primer gastrointestinalne infekcije i „bolest mačjeg ogreba“, kod osetljivijih osoba kao što su deca, ili stariji, ali i imunosupresirani ljudi (osobe sa oslabljenim imunološkim sistemom) ili trudnice. Da vidimo, konkretno, koji su to rizici i kako ih sprečiti.
Paraziti: Rizici i prevencija
Paraziti su najjednostavniji način na koji mačka može da prenese zdravstveni problem na vlasnika ili, uopšte, na ljude. „Konkretno, – objašnjava dr Osti – neki mogu da utiču na ljude i prenose se orofekalnim putem, odnosno prisustvom jaja parazita koja nisu vidljiva golim okom u fecesu mačke koji, slučajno, može da dođe u kontakt sa rukama, na primer, deteta koje puzi i koje može da ga unese u usta“. Prema tome, reč je o riziku koji se obično izbegava poštovanjem uobičajenih higijenskih pravila, ali koji može da predstavlja problem, posebno deci koja puze i imaju sklonost da „jedu“ sve što nađu.
Prevencija ove vrste infekcija, koje mogu da prouzrokuju gastrointestinalne bolesti poput enteritisa, ili upornih crevnih tegoba ili čak parazit giardia-u, podrazumeva pažljivu negu životinja: „životinje moraju biti zaštićene od parazita što je više moguće, što znači da je neophodno redovno sprovoditi tretmane čišćenja od parazita, posebno kod štenaca“. Osim toga, važno je zapamtiti da odnos između mačaka i dece mora od početka da bude disciplinovan, odnosno da deca moraju da nauče kako da se igraju sa mačkama, ali i da treba izbegavati direktan kontakt između životinje i detetovih usta.
Buve: Retki slučajevi, ali ih ne treba zanemariti
Doktorka Osti ističe da je vrlo redak slučaj da se buve mogu direktno preneti sa pasa i mačaka na njihove vlasnike, međutim važno je imati na umu da mogu „da polažu jaja u životnu sredinu na jastuke, kauče i tepihe sa kojih se mogu razmnožavati“. Stoga, ako primetimo poseban uporni svrab, potrebno je odmah reagovati. I u ovom slučaju pomažu mnogi proizvodi dostupni na tržištu koji se koriste za mačku, ali ih ne treba mešati sa onima koji se koriste za uklanjanje krpelja: „prednost je – objašnjava veterinar – u tome što je na taj način moguće ukloniti i jaja buva, čime se istovremeno štite i životinja i životna sredina“.
Ne potcenjivati ujede i ogrebotine
Mogući okidač za bolesti takođe predstavljaju ugrizi i ogrebotine mačaka. Konkretno, očnjaci mačaka uranjaju u meso i mogu duboko uneti bakterije. „Najvažnija stvar – naglašava dr. Osti – je da se rane odmah tretiraju kao da su zaražene, dakle da se očiste, dezinfikuju i da se nastavi sa ispranjem i antibiotskim flasterima“, i da se bez odlaganja konsultuje veterinar ili lekar opšte prakse. „Imajte na umu da ujedi mogu da izazovu ozbiljniju štetu kod osetljivih ljudi, kao što su deca, starije osobe ili osobe sa oslabljenim imunološkim sistemom.“
Stoga je važno pokušati sprečiti ugrize mačaka, izbegavajući približavanje mačkama lutalicama bez zaštite, kao što su uobičajene baštenske rukavice, ili pokušavajući predvideti ponašanje mačaka, vodeći računa da se ne izazivaju. U slučaju mladih mačića koji su tek došli u porodicu, neophodno je razumeti njihovo ponašanje, pažljivo ih vaspitati i redovno im seći nokte.
Isti oprezni stav može da nam pomogne i zaštiti nas i od ogrebotina. „Uopšteno govoreći, obično grebu ulične mačke ili vrlo mlade mačke. – kaže veterinar – Pored lezije na koži, mogu da prenesu i bakteriju Bartonella henselae koja može da izazove takozvanu „bolest mačjeg ogreba“. To je bolest koja se od ogrebotine razvija u obliku linearne kožne reakcije koja ide prema najbližem limfnom čvoru. „U tom slučaju se zapaža uvećani limfni čvor. Kod zdravih ljudi obično dolazi do spontanog poboljšanja stanja, u smislu da imunološki sistem sam suzbija infekciju, međutim kod dece, starijih ili posebno osetljivih ljudi može da dovede do komplikacija ako se odmah ne leči antibioticima“.
Bolesti koje mačke prenose u trudnoći: toksoplazmoza
Do pre nekoliko godina, glavna briga u vezi sa bolestima koje prenose mačke bila je povezana sa rizikom da trudnice obole od toksoplazmoze. Međutim, kako objašnjava dr Osti, ovo je delimično “lažni” problem.
„Uvek razgovaramo o toksoplazmozi – pojašnjava veterinar – jer je mačka konačni domaćin ovog parazita: samo mačka od svih sisara može biti aktivni vektor zaraze. U stvarnosti, međutim, retko se dešava da se ljudi zaraze od ove životinje, jer domaća mačka, naročito ako živi isključivo u kući, verovatno nije nosilac bolesti“. U stvari, sama mačka se može zaraziti od malih glodara kao što su miševi ili od guštera, s kojima dolazi u kontakt tokom lova ili jedući sirovo meso.
Shodno tome, kako ističe dr Osti, ako mačka živi samo u kući i ima zdravu ishranu, ne može da se zarazi toksoplazmozom niti da je prenese trudnici.
Zbog čega je toksoplazmoza opasna?
Široko rasprostranjena zabrinutost zbog mogućnosti da mačka prenosi toksoplazmozu na buduću majku opravdana je na osnovu toga što je reč o vrlo ozbiljnoj bolesti. U stvari, u slučaju zdravih odraslih osoba se ovom bolešću upravlja bez problema, međutim, u slučaju imunosupresiranih osoba može da prouzrokuje meningitis ili encefalitis, a tokom trudnoće parazit prelazi u placentu i na taj način može da zarazi fetus kod koga može da dođe do ozbiljnih neuroloških oštećenja.
Dr Osti naglašava da pažnja mora da bude na vrlo visokom nivou zbog ozbiljnosti bolesti, ali nije neophodno da trudnica koja živi sa mačkom, kao što je to bilo do pre nekoliko godina, “pokloni svog ljubimca“. Zbog toga postoje alternativne strategije prevencije i od ključne je važnosti biti dobro informisan kako se bolest prenosi i koji elementi mogu da predstavljaju stvarni rizik za zdravlje majke i fetusa.
Trudnoća, mačke i toksoplazmoza: kako je sprečiti?
Uopšteno uzevši, savet veterinara ženi koja planira trudnoću je da se uradi serološki test mački koja živi sa porodicom kako bi bila sigurna da je u to vreme potpuno zdrava. Od trenutka kada žena treba da zatrudni, treba biti strog u tome da mačka ne izlazi iz kuće, da joj se ne dopusti lov i da se ne hrani sirovim mesom.
„S tim u vezi – podvlači lekar – upravo su sirovo meso, naročito ono koje se dodiruje rukama, kao i povrće koje nije dobro oprano osnovni razlog zbog koga najveći broj žena oboleva od toksoplazmoze. Zato treba obratiti pažnju na ove aspekte i uvek koristiti rukavice kada se priprema meso za porodicu ili kada se radi u bašti (za one koji je imaju)“.
Da zaključimo: da bi se izbegle bolesti koje mačke mogu da prenesu na ljude i, pored toga, da bi se izbegao rizik od obolevanja od toksoplazmoze, neophodno je poštovati neka pravila prevencije koja diktira zdrav razum. „Sprečiti određeno ponašanje mačaka, neprestano paziti na čišćenje, uvek koristiti rukavice sa mačkama lutalicama” – rezimira dr Osti – “i, pre svega, obratiti pažnju zbog sebe i zbog mačke na faktore rizika od zaraze toksoplazmozom”. Na kraju, ukoliko bismo primetili da je mačka prljava, ne čisti se kao i obično ili ispoljava probleme sa crevima, savetuje se da se kućni ljubimac odmah odvede veterinaru i izoluje od trudnica, dece, starijih i svih osetljivih osoba.
Izvor:
blogunisalute.it