Sladoled, posebno leti, može da bude zaista ukusna užina, jer nije samo sladak i kremast, već je i veoma osvežavajuć.
Međutim, kao što je to često slučaj kada se na sto iznesu slatke delicije, normalno je zapitati se da li ova hrana sadrži prevelike količine kalorija, masti i šećera.
Štaviše, ukoliko se primenjuje određeni režim ishrane, moguće je pomisliti da je sladoled štetna namirnica i da anulira sve napore uložene da se osoba hrani bolje i zdravije.
Ali da li je sladoled zaista štetan za zdravlje, odnosno da li je nezdrav? Da li je tačno da osobe na dijeti u potpunosti treba da izbegavaju da ga konzumiraju?
Da bismo odgovorili na ova pitanja, intervjuisali smo dr. Federiku Portueze, biološkinju – nutricionistkinju koja je specijalista za nutritivnu bioterapiju, makrobiotiku i mediteransku ishranu.
Georgijevic/gettyimages.it
DA LI JE SLADOLED ŠTETAN ZA ZDRAVLJE?
„Sladoled, kao i svaka druga namirnica, ne može da se smatra štetnim ukoliko se pravilno uvrsti u zdravu i uravnoteženu ishranu. Ono što zaista bilo koju namirnicu čini štetnom po zdravlje je uvek preterivanje“, podseća dr Portueze. „U konkretnom slučaju sladoleda, podsećam da on mora da se konzumira uz primenu pravilne učestalosti, po mogućstvu s vremena na vreme, uvek birajući kvalitetan proizvod“.
Savet lekara je da se uvek pridržavamo onoga što nalaže zdrav razum, kao što je to dobro činiti uopšteno govoreći kada se bira hrana za trpezu.
Sladoled, dakle, nije namirnica koje se treba potpuno lišiti: međutim, to je hrana koja sadrži šećere, kalorije i masti i kao takva mora da se konzumira u kontrolisanim količinama. Osobe koje se pridržavaju uravnotežene i zdrave ishrane, stoga, ne bi trebalo da odustanu od želje da s vremena na vreme pojedu kvalitetan sladoled.
KOJE VRSTE SLADOLEDA SU NAJŠTETNIJE ZA ZDRAVLJE?
Doktorka Portueze se dotakla veoma važne stavke, a to je kvalitet sladoleda koji biramo da konzumiramo. Ukoliko je tačno da je važno da se ne prekoračuje preporučena količina i učestalost konzumiranja, kvalitet sirovina od kojih se pravi sladoled zaista može da napravi razliku.
„Industrijski pakovani sladoledi su uglavnom bogatiji šećerima i hidrogenizovanim mastima, kao i veštačkim aromama i bojama koje treba izbegavati“, kaže doktorka.
Komercijalne sladolede, koji se obično više dopadaju deci i adolescentima, stoga treba izbegavati, u korist zanatskih proizvoda.
Ako osoba iz bilo kog razloga ne može potpuno da se liši pakovanog sladoleda, onda treba bar da pokuša da ga konzumira u vrlo malim količinama, izbegavajući tako da sladoled postane konstantno prisutan na nedeljnom meniju.
Šteta po zdravlje uzrokovana stalnom konzumacijom industrijskog sladoleda ne tiče se samo povećanja telesne mase, već stvara još skrivenije i podmuklije negativne efekte. Previše šećera može da dovede do srčanih oboljenja, dijabetesa i masne jetre, dok veštačke arome i boje mogu da izazovu hiperaktivnost i probleme u ponašanju kod dece, kao i upalu creva, nadimanje, gasove i grčeve.
Koji sladoled je dobar? Zanatski sladoled
William Chua/gettyimages.it
Dakle, postoje li zdravi sladoledi?
„Ne može se reći da je zdravo, već da je preporučljivo odnosno poželjno konzumirati zanatske sladolede, napravljene od svežih sastojaka, bez konzervansa i uz malo veštačke prerade“, kaže doktorka Portueze.
Ali šta čini jedan kvalitetan zanatski sladoled? Svakako pažnja proizvođača na upotrebu „čistih“ sastojaka koji se prerađuju bez korišćenja previše aditiva.
Obično je zanatski sladoled i kremastiji i mekši od industrijskog: to je zato što se ne koriste kristali leda, što može da izazove probleme tokom varenja i promeni ukus sladoleda.
KOJE VRSTE I KOLIKO SLADOLEDA TREBA DA KONZUMIRAJU OSOBE KOJE SU NA DIJETI?
Pored svega što smo već rekli o tome da sladoled sam po sebi nije štetna ili nezdrava namirnica, osobe koje se pridržavaju određenog režima ishrane ili su na dijeti, ipak bi mogle da zaključe da je najbolje odustati od primamljive porcije sladoleda, zbog šećera i kalorija koje sadrži.
Realnost je, međutim, drugačija.
„Kod dijete za mršavljenje nije neophodno potpuno izbaciti sladoled, naprotiv, to može da bude način da se ovo “putovanje” učini prijatnim i korisnim“, kaže doktorka Portueze.
Jedan od ciljeva uravnotežene ishrane je da dovede do veće svesti o potrebama sopstvenog organizma i do otkrivanja namirnica koje su podjednako ukusne koliko i zdrave. Stoga je beskorisno (kao i psihički stresno) doživljavati ovaj put kao stegu, lišavajući se unapred svih ukusnih namirnica.
„Konzumiranje sladoleda u toku dijete svakako mora da bude ograničeno. Na primer, moguće je, s vremena na vreme, konzumirati malu porciju sladoleda kao užinu u popodnevnim satima“, dodaje doktorka.
Ova „pravila u ishrani“, kao što smo videli, tiču se i onih koji se pridržavaju dijeta za mršavljenje i onih koji nisu na dijeti: ona su, uopšteno govoreći, važna za zdravlje, koje pre svega mi sami moramo da držimo pod kontrolom.
Bronzani paket DDOR Dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja obezbeđuje sitematski i preventivne preglede lekara opšte prakse i specijalista, pomoću kojih je moguće praćenje zdravstvenog stanja u vezi s navikama u ishrani.
Izvor: https://blogunisalute.it/il-gelato-fa-male/