DA LI KONZUMIRANJE PREVIŠE VOĆA MOŽE DA BUDE ŠTETNO? U KOJIM SLUČAJEVIMA I ZAŠTO?

Zajedno sa povrćem, voće je osnova zdrave ishrane, jer u sebi sadrži mnoge neophodne hranljive sastojke za organizam, poput vitamina i minerala. Iako nema sumnje da je konzumiranje voća zdrava navika, s pravom se pitamo da li postoji „granična“ količina koju ne bi trebalo preći. Drugim rečima, da li konzumiranje previše voća može da bude štetno? U kojim slučajevima, pre svega, i iz kojih razloga? O tome ćemo govoriti u ovom članku, potkrepljenom rezultatima nekih studija.

KOLIKO VOĆA TREBA JESTI NA DNEVNOM NIVOU?

Pre svega, krenimo od osnovnog pitanja: koliko voća treba da se konzumira svakoga dana? Prema uputstvima Svetske zdravstvene organizacije, trebalo bi da uzmemo u obzir pravilo broja 5 i svakodnevno jedemo najmanje tri porcije voća i dve povrća. U ishrani prosečne odrasle osobe, ova količina se odnosi na oko 150 grama po porciji voća. Jedna jabuka ili pomorandža su, na primer, jedna porcija, kao i mala šolja borovnica ili jagoda. Važno je pokušati konzumirati što više vrsta voća i davati prednost sezonskim i lokalno uzgajanim proizvodima.

gojak/gettyimages.it

DA LI JE KONZUMIRANJE PREVIŠE VOĆA ŠTETNO?

Leti, posebno kada su temperature visoke i voća ima u izobilju, može se desiti da ga konzumiramo više nego obično. Ako je to jedna od osnovnih komponenti naše ishrane, zašto bi, onda, trebalo da se zabrinemo? Na kraju krajeva, dodatni komad lubenice pod suncobranom ili obilna porcija kajsija nemaju istu količinu kalorija kao dupla porcija dezerta. Ipak, mora se uzeti u obzir da, iako u voću ima mnoštvo vitamina i drugih hranljivih sastojaka, ono je, ipak, izvor šećera i ugljenih hidrata: iz tog razloga nije preporučljivo konzumirati ga u „neograničenim“ količinama, a još manje ga koristiti kao zamenu za jedan ili više obroka dnevno. U drugom slučaju, problem je povezan i sa nedostatkom drugih hranljivih sastojaka sa kojim bismo mogli da se suočimo na duge staze.

KO TREBA da OGRANIČI KONZUMIRANJE VOĆA?

Kao što smo videli, uobičajeno konzumiranje previše voća nije korisna navika za naše zdravlje, a za neke ljude naročito. To je slučaj sa dijabetičarima ili onima koji pate od hiperglikemije. Za njih je, zapravo, ishrana još važnija i uvek treba da bude pažljivo strukturisana uz pomoć stručnjaka, koji će znati da odredi pravu količinu i pravu vrstu voća koje će biti uključeno u ishranu.

Prema uputstvima stručnjaka, prenetim na sajtu diabetes.net, oboleli od ove bolesti treba da jedu voće koje ne sadrži više od 15 grama ugljenih hidrata po porciji, a pri izboru voća moraju da se uzmu u obzir i drugi faktori:

količina fruktoze koju sadrži (neko voće je više slatko od drugog);
stepen zrelosti;
sadržaj vlakana.

vgajic/gettyimages.it

Prijavite se na naš newsletter

Email *

Saglasan sam sa obradom podataka o ličnosti u svrhu marketinških - promotivnih aktivnosti, istraživanja i analize tržišta osiguranja - merenja zadovoljstva korisnika i kontaktiranja korisnika u cilju nuđenja ponude usluge osiguranja, u skladu sa Obaveštenjem o obradi podatka o ličnosti datim ovde.

GLIKEMIJSKO OPTEREĆENJE: KADA JESTI VOĆE UKOLIKO OSOBA PATI OD DIJABETESA

Količina ugljenih hidrata koji se unose ishranom utiče na nivo glukoze u krvi.

Kada osoba pati od dijabetesa ili visokog šećera u krvi, potrebno je da bira hranu sa malom količinom šećera i niskim glikemijskim opterećenjem. Savetuje se da se izbegava konzervirano voće, poput onog u šećernom sirupu, ali i kuvano ili dehidrirano. Voće treba konzumirati sa dovoljnim vremenskim razmakom od obroka kako se ne bi povećalo glikemijsko opterećenje, koje bi moglo da ima naročito visoku vrednost nakon namirnica poput testenine i hleba.

Međutim, uvek je korisno zapamtiti da će specijalista dati procenu od slučaja do slučaja, ukazujući pacijentu koje voće i u kolikoj količini treba da konzumira, a koje treba da izbegava, na osnovu težine bolesti.

Milan_Jovic/gettyimages.it

OPASNOST OD VOĆNIH SOKOVA

Kao što smo videli, za svaku namirnicu važi pravilo da se količina koja se konzumira drži uvek pod kontrolom, a to se odnosi i na voće, iako preterivanje s vremena na vreme ne predstavlja rizike za organizam. Međutim, poželjno je obratiti posebnu pažnju na proizvode koji se prave od voća i koji se često pogrešno smatraju odgovarajućom zamenom. Reč je o voćnim sokovima koji imaju visok sadržaj šećera, ali bez blagodeti koju ima sama namirnica, jer nemaju istu količinu vlakana. Konzumiranje voćnih sokova je lakše od konzumiranja odgovarajuće količine svežeg voća, pa je stoga verovatno da se bez odgovarajuće kontrole lako može uneti previše šećera kroz ova pića. I u ovom slučaju, dijabetičari i hiperglikemični pacijenti treba da budu oprezniji, ali unos treba da bude ograničen za sve: od detinjstva je važno da se shvati da je konzumiranje voća mnogo bolje.

Studija iz 2013. godine (sprovedena na ljudima koji u tom trenutku nisu imali značajne hronične bolesti) pretpostavila je povezanost između velike konzumacije voćnih sokova i rizika od razvoja dijabetesa tipa 2. Nakon toga, 2018. godine, istraživanje objavljeno u The Journal of Nutritional Science, s druge strane, nije pronašlo vezu između unosa 100% voćnog soka i nivoa glukoze ili insulina u krvi u mirovanju. Ova studija je takođe sprovedena na pacijentima koji nisu imali dijabetes.

Izvor:

https://blogunisalute.it/mangiare-troppa-frutta-fa-male/

Izvori:

bhf.org.uk
fondazioneveronesi.it
diabete.net