ZAŠTO NOVOROĐENČAD NE MOGU DA PIJU VODU?
U odraslom dobu, dnevna potreba za vodom je oko 2 litra za žene i 2,5 litra za muškarce: iako može da nam se učini da je reč o prevelikoj količini, treba se podsetiti da je to tečnost koja je neophodna za pravilno funkcionisanje organizma.
Međutim, bebama mlađim od 6-12 meseci voda nije potrebna na isti način kao odraslim osobama. Štaviše, davanje vode bebama može da bude opasno.
Kao što smo već nagovestili, prvi razlog je sposobnost bubrega da filtriraju određene količine vode. Kod odojčadi, veličina ovih važnih organa je oko polovine veličine bubrega odrasle osobe. Kao rezultat toga, oni ne mogu pravilno da filtriraju velike količine vode, te je potrebno samo nekoliko grama viška tečnosti da se pređe granica i da se nefiltrirana voda vrati u cirkulatorni sistem. To dovodi do razblaženja natrijuma u krvi.
Čim koncentracija ove supstance padne ispod 11 grama (okvirno) na 3,7 litara, naš organizam je u opasnosti od hiponatremije: stanja koje se javlja kada ćelije pokušavaju da dovedu nivo natrijuma u normalu, apsorbujući višak vode i otičući u tom procesu, što izaziva komplikacije kao što su konfuzija, povraćanje i grčevi mišića.
Hiponatremija je uobičajena kod maratonaca koji piju previše vode i to čine prebrzo tokom takmičenja, bez balansiranja velikog unosa tečnosti sa uzimanjem dovoljne količine natrijuma, srazmerno količini krvi u organizmu.
Ako se nastavi s unosom vode, uprkos hiponatremiji, višak vode će verovatno doći do moždanih ćelija. U tom trenutku postoji rizik od stanja koje se naziva intoksikacija vodom: moždane ćelije nabubre, povećavajući pritisak unutar lobanje, što može da dovede do konvulzija (grčeva), oštećenja mozga i, u teškim slučajevima, do smrti.
Iako je letalni ishod zbog trovanja vodom za odraslu osobu izuzetno redak – trebalo bi da se popije 2,5-5 litara vode svakih nekoliko sati da bi se to desilo – za novorođenčad je to sasvim drugačija priča, upravo zbog nerazvijenosti bubrega.
Nije samo „čista” voda ta koja predstavlja pretnju za bebe od nekoliko meseci. U stvari, većina slučajeva intoksikacije ili hiponatremije kod novorođenčadi uzrokovana je preterano razblaženom adaptiranom mlečnom formulom ili vodom koju deca mogu slučajno da progutaju, na primer dok se kupaju ili dok su u bazenu.
Pored rizika od hiponatremije, postoji još jedan razlog zbog koga bebe ne bi trebalo da piju vodu. Želuci novorođenčadi su prilično mali: na rođenju imaju zapreminu od 5 do 10 mililitara (jedna ili dve kašičice). Jasno je da se vrlo brzo prazne – zbog čega je novorođenčadima potrebno mnogo malih obroka u periodu od 24 sata – i stoga je najbolje da se ovaj mali prostor ispuni isključivo mlekom (majčinim ili adaptiranim mlekom), bogatim hranljivim materijama.
Osim što je rizično, davanje vode bebi je i beskorisno, jer će ispuniti bebin želudac slabo hranljivom materijom, oduzimajući na taj način prostor vitaminima, mineralima, mastima i kalorijama ključnim za rast i razvoj.
StockPlanets/gettyimages.it
KADA NOVOROĐENČAD MOGU DA POČNU DA PIJU VODU?
Oko šestog meseca, beba može da počne da “otkriva” vodu kao izvor hidratacije. Prema uputstvima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), novorođenče treba da pije samo majčino mleko ili adaptiranu mlečnu formulu do navršenih 6 meseci: odatle će, zapravo, dobiti svu hidrataciju i hranljive sastojke koji su mu potrebni tokom prvih meseci života. Čak i tokom perioda odbijanja i postepenog uvođenja novorođenčeta u ishranu odraslih (dakle, od 6. meseca nadalje), mleko – majčino mleko ili adaptirana mlečna formula – ostaju prioritet u odnosu na davanje vode.
Upravo od ovog uzrasta beba može da počne da pije vodu: njen želudac, a pre svega bubrezi, konačno su spremni da je prihvate i “obrade” na najbolji mogući način.
Preporučljivo je da se počne sa minimalnom količinom od oko 60-80 mililitara vode, a zatim postepeno preći na davanje od 120 do – maksimalno – 230 mililitara tečnosti dnevno: ovo je idealna dnevna količina do 12. meseca života. Stalno prekoračenje doze može da dovede do intoksikacije vodom.
Kako uvesti vodu u ishranu deteta starijeg od 6 meseci
Preporučljivo je da naviknete dete da pije vodu iz male šolje ili iz šoljice sa slamčicom. Voda je, zapravo, jedna od tečnosti koju je najteže naučiti piti: nema teksturu i brzo klizi, što zahteva da jezik i mišići za gutanje rade veoma brzo.
Ukoliko je moguće, izbegavajte da bebi nudite vodu direktno iz flašice: sisanje ne pomaže razvoju oralno-motoričkih sposobnosti i postoji rizik da dete – koje u ovom uzrastu još nema samokontrolu – nenamerno unese preveliku količinu vode.
U stvari, oralno-motoričke veštine potrebne za pijenje iz određene posude se veoma razlikuju od pokreta potrebnih za dojenje: u početku će biti potrebne vežbe i više pokušaja. Zato ne brinite ako Vaš mališan kašlje prilikom prvih „susreta” sa vodom za piće.
Nepotpuno razvijeni mišići lica i “gruba” koordinacija koji su tipični za malu decu mogu da uzrokuju da se voda slije pored usta ili da se kreće unutar usne duplje na neočekivane načine. Na ove neprijatnosti mališan obično reaguje kašljem i pljuvanjem: kako se veštine deteta budu poboljšavale, ove nezgode će se smanjivati. Ako Vaša beba nastavi da kašlje dok pije vodu čak i nakon nekoliko meseci vežbanja, konsultujte se sa svojim pedijatrom koji bi uvek trebalo da bude osoba kojoj se treba obratiti u slučaju nedoumica ili zbunjenosti.
S tim u vezi, postoje polise DDOR Dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja posvećene majkama i njihovoj deci koje obezbeđuju niz dijagnostičkih usluga i zdravstvenu zaštitu za novorođenče u slučaju hospitalizacije. Osim toga, nakon porođaja, porodilja može da ima pristup raznim tretmanima, od fizikalne terapije do korekcija urođenih malformacija.
Izvor: https://blogunisalute.it/neonati-possono-bere-acqua/
Izvori:
webmd.com
healthline.com
medicalnewstoday.com
whattoexpect.com