Prema ažuriranim podacima, sa kraja decembra, infekcija Sars-CoV-2 pogodila je oko 1,5 miliona ljudi u Italiji, od početka pandemije do danas. Broj pacijenata koji su ozdravili premašuje 600.000: reč je o populaciji koja se razlikuje prema polu, starosti i mnogim drugim faktorima, poput prisustva drugih bolesti i, pre svega, težini simptoma kojima se manifestovao koronavirus. Štaviše, iz mnogih studija sprovedenih širom sveta već se pokazalo da bi posledice Covid-19 mogle potrajati. U kom obliku i koliko dugo? Da bismo razradili ovu temu i u centar pažnje stavili ono što danas znamo o posledicama koje ova bolest može da ima po zdravlje, intervjuisali smo dr Alesandra Canazija, pulmologa, stručnjaka za respiratorne bolesti i direktora Centra SISMER iz Bolonje – centra za proučavanje i lečenje kašlja i dr Đuzepea Di Paskvalea, kardiologa i bivšeg predsednika Udruženja kliničkih kardiologa.
ŠTA JE ‘POST-COVID- 19 SINDROM‘?
„Poslednjih meseci smo otkrili da je Covid 19 bolest koja ostavlja važne posledice – kaže pulmolog Alesandro Canazi. – Reč je o „post-Covid-19 sindromu“, koji se odnosi na postojanje manje ili više iscrpljujućih simptoma, čak i nakon akutne faze bolesti i dobijenih negativnih viroloških testova. Prvi podaci dobijeni praćenjem pacijenata nakon ozdravljenja otkrivaju da su simptomi koji se najčešće susreću nakon infekcije sledeća tri:
- veoma izraženi osećaj umora, zadihanost
- teškoće prilikom dubokog disanja
- bolovi u kostima i mišićima u visini grudnog koša“.
Malik Evren/gettyimages.it
Dugoročni uticaji na zdravlje mogu da se jave i kod ljudi koji su nisu imali bolest u teškom obliku. Osim toga, sprovedene studije otkrivaju da „oko 30% pozitivnih pacijenata sa Covid-om ima posledice i posle nekoliko meseci: pored umora, teškoća sa disanjem, problema sa srcem i pamćenjem, mogu da se razviju i novi simptomi, koji se nikada nisu manifestovali pre i tokom bolesti, kao što su emocionalna labilnost, poremećaji raspoloženja, anksioznost i nesanica.
Pa ipak, teško je još uvek govoriti o dugoročnim efektima, jer će morati da se uradi još mnogo studija. Canazi precizira da ostaje da se vidi, zapravo, da li je reč o komplikacijama za koje će se vremenom pronaći rešenje ili, naprotiv, teže da postanu hronične. Po svoj prilici, suočićemo se sa obe situacije. Šest meseci je malo za rešavanje problema koji ne poznajemo u potpunosti, analiziramo podatke koje nam do sada literatura stavlja na raspolaganje, ali treba nam više vremena da shvatimo o kakvoj dinamici je reč“.
ŠTETA KOJA NASTAJE I POSLEDICE NA PLUĆIMA
Kao što sada već znamo, najozbiljnija šteta koju virus Covid-19 nanosi se odnosi na pluća. Pre izvesnog vremena intervjuisali smo prof. Vita Marka Ranijerija iz bolnice Sant’Orsola iz Bolonje, upravo da bismo razgovarali o rezultatima važne studije na tu temu, koja je istakla kako i alveole i plućni kapilari mogu da budu oštećeni tokom infekcije Sars-CoV-2. Iako se ne javljaju uvek oba problema, vraćanje funkcionalnosti organa nakon ozdravljenja zahteva vreme i, pre svega, moglo bi da bude nepotpuno.
U stvari, u tkivu pogođenom virusom može da se razvije fibroza, odnosno stvrdnjavanje tkiva koje dovodi do posledičnog smanjenja kapaciteta razmene gasova. Zbog toga je neophodno nadgledati pacijente koji prebole bilateralnu intersticijalnu upalu pluća da bi se razumela dinamika Covida-19 i moguće dugoročne posledice na život onih koji su obolevali od njega. Nažalost, ovo je proces koji je već primećen u slučaju SARS-a: mnogi pacijenti su, čak i u mladoj životnoj dobi zaista pokazivali znake plućne fibroze – „ožiljke“ na ovim organima – što uzrokuje ugrožavanje respiratorne funkcije.
Chinnapong/gettyimages.it
COVID-19: POSLEDICE NA KARDIOVASKULARNI SISTEM
Koronavirus nanosi štetu ne samo plućima, već i srcu. Srce je organ koji je najizloženiji odmah nakon pluća, precizira Đuzepe Di Paskvale, bivši predsednik Udruženja kliničkih kardiologa: „Reč je o oštećenju srčanog mišića, upali (miokarditisu), zatajenju srca zbog manje kiseoničke krvi, aritmijama, riziku za srčani udar, što nije tipično samo za Covid, već i za grip i upalu pluća.
Unutar koronarnih arterija virusi mogu da prouzrokuju pucanje eventualnih plakova holesterola koji tada formiraju tromb. Takođe postoje promene u koagulaciji koje mogu dovesti do duboke venske tromboze, plućne embolije i infarkta miokarda. „Oštećenja mogu da se jave kod svih pacijenata, objašnjava kardiolog. Od većine pacijenata se uzima uzorak krvi za određivanje troponina koji se oslobađa u krv kada dođe do oštećenja srčanog mišića: primećeno je da je kod mnogih pacijenata njegov nivo prilično visok, a u slučaju prisustva većeg procenta proteina prognoza je vrlo ozbiljna i nepovoljna“.
Sagovornik takođe podseća da su u okviru nekih studija identifikovani ožiljci na srčanom mišiću kod pacijenata oporavljenih od Covida, ali trenutno „još uvek ne znamo da li to može da nanese dugoročnu štetu. Sa sigurnošću možemo da kažemo da će biti potreban veći nadzor nad pacijentima sa srčanim oboljenjima koji su preboleli virus i nakon oporavka, jer i dalje imaju deficit respiratorne funkcije ako su razvili upalu pluća“.
COVID-19 kod pacijenata sa srčanim smetnjama
Treba imati na umu da srčani bolesnici nemaju veći rizik od zaraze infekcijom. Ako se to, pak, dogodi, bolest može da pređe u teži oblik. „Među onima koji razviju teški oblik intersticijalne upale pluća, iz još uvek nepoznatih razloga, veliki procenat ima kardiovaskularne bolesti, naročito srčanu insuficijenciju, kardiomiopatije, sa složenim urođenim srčanim bolestima ili su bili podvrgnuti transplantaciji srca i stoga uzimaju imunosupresivnu terapiju“ nastavlja naš sagovornik. S druge strane, ljudi sa atrijalnom fibrilacijom, valvulopatijom ili oni koji imaju ugrađene pejsmejkere i defibrilatore nisu u posebnom riziku.
FG Trade/gettyimages.it
Rizici vezani za gojaznost
„Koronavirus takođe može da ošteti srce, posebno kroz upalni odgovor tela, a druga visoko rizična okolnost je gojaznost. Postoje mnoga istraživanja o prevalenciji gojaznih pacijenata među onima sa teškim oblicima Covid-a i to nije povezano sa starosnom dobi pacijenta. Reč je o ljudima sa BMI (body mass index – indeksom telesne mase) većim od 30 ili 35, koje je takođe teško lečiti i invazivnom i neinvazivnom ventilacijom, jer već imaju oštećenje pluća“.
Interakcija među lekovima
Ako je srčani bolesnik hospitalizovan zbog Covida, dodaje naš sagovornik, moraju se razmotriti interakcije lekova koji se primenjuju sa kardiovaskularnom terapijom, koje su poznate na medicinskom nivou, međutim, osoba treba da sarađuje i sa sobom donese spisak lekova koje uzima. „Ovi pacijenti moraju potom da imaju veći nadzor, posebno ako su starije životne dobi, ali ne mora da znači da će doći do razvijanja teškog oblika Covida, koji se u svakom slučaju javlja samo u minimalnom procentu“.
Ozge Emir/gettyimages.it
Povišeni krvni pritisak i Covid-19
Od početnih studija sprovedenih u mestu Vuhan, nastavlja dr Di Paskvale, među pacijentima koji su imali korona virus bio je visok procenat hipertenzivnih pacijenata, ali ovo su podaci koje treba uzimati sa oprezom, jer je hipertenzija česta, posebno kod starije populacije. „Rizik od zaraze nije veći kod pacijenata koji se podvrgavaju nekim terapijama zbog ove bolesti: jedna studija izvedena na životinjama pokazala je interakcije virusa sa nekim lekovima, ali to nije potvrđeno kod ljudi, pa je preporuka da se nastavi sa uzimanjem terapije, čak postoje i dokazi da bi ovi lekovi mogli da imaju zaštitni efekat od Covida“.
Srčani bolesnici i Covid-19: nekoliko preporuka
Prva preporuka je da se podvrgnu vakcinaciji protiv gripa, a za starije osobe i protiv pneumokoka, mada je očigledno da nijedna od dve vakcine ne štiti od rizika za zaražavanje od Covida-19. Za srčane bolesnike, podseća Di Paskvale, važe isti saveti, uz neke dodatne mere kao što je smanjenje kontakata. „Takođe je veoma važno ne “opustiti se” previše sa hranom i držati telesnu masu pod kontrolom, kao i upražnjavati fizičku aktivnost, kako se ne bi pogoršali kardiovaskularni faktori rizika.
U obzir treba uzeti još jedno razmatranje: poslednjih meseci u Italiji je došlo do smanjenja hospitalizacija zbog srčanih udara između 30 i 40%. To ne znači da je broj srčanih infarkta opao, već da mnogi ljudi nisu otišli u bolnicu ili to nisu uradili na vreme. Ukoliko pacijent ima simptome srčanog udara, treba odmah pozvati 118“.
Videli smo, dakle, da se dugoročne posledice Covida-19 još uvek prate: još uvek nije moguće utvrditi da li će oporavljeni pacijenti u potpunosti vratiti funkcionalnost organa koji su bili najviše pogođeni virusom i na koji način, u odnosu na faktore kao što su starosna dob, prethodne patologije, vrsta oštećenja koju je organ pretrpeo i težina infekcije. Istraživanja su u toku, a nove studije sprovode naučnici iz celog sveta. Trebaće, međutim, mnogo vremena da se dobiju pouzdani odgovori.