Sa zadovoljstvom objavljujemo da se potpisivanjem Protokola, nastavlja dugogodišnja, veoma uspešna poslovna saradnja DDOR-a NOVI SAD a.d.o. sa ZADRUŽNIM SAVEZOM VOJVODINE.Ona se pre svega odnosni na oblast osiguranja poljoprivredne proizvodnje, koja obuhvata osiguranje useva i plodova, osiguranje životinja u svojini zemljoradničkih zadruga i poljoprivrednih proizvođača (zadrugara i kooperanata zadruga). Na ovaj način stvaraju se uslovi za povećanje nivoa zaštite poljoprivredne proizvodnje kroz porast korišćenja usluga osiguranja u poljoprivredi, uz obezbeđenje najpovoljnijih ponuda osiguranja za ugovarače.
Najveći benefit svakako je to, što će poljoprivredni proizvođači na neposredan i lak način dobiti sve potrebne informacije, kao i najpovoljnije i najkonkurentnije ponude za osiguranje. Iz ovako neposredne saradnje, Kompanija DDOR NOVI SAD će takođe sticati važna iskustva iz poljoprivredne prakse i svakodnevice, koje će po potrebi ugrađivati u sadašnje i neke buduće ponude u oblasti osiguranja.
Učestale promene vremena i česte nepogode, svojom prekomernošću neminovno prouzrokuju štete na poljoprivrednim proizvodima. Pored agrotehničkih mera, u ovakvim uslovima, osiguranje poljoprivredne proizvodnje, kao njena ekonomska zaštita, postaje nužnost. Osiguranjem svojih useva i plodova postiže se zaštita poljoprivrednih kultura od mnogobrojnih opasnosti kojima su izložene u toku godine. Osiguranje poljoprivrednih useva i životinja u Srbiji uglavnom koriste profesionalni poljoprivredni proizvođači i poljoprivredne kompanije. Na žalost, ogroman procenat malih poljoprivrednih proizvođača, pogotovo onih koji obrađuju manje površine zemljišta, nisu osigurani, pa time njihov prihod itekako zavisi od ćudi prirode. Razlozi za ovako mali procenat su u neobaveštenosti poljoprivrednih proizvođača o prednostima koje pruža osiguranje, ali i u slabo razvijenoj poljoprivrednoj proizvodnji koju zbog malih ulaganja i malih prinosa nije isplativo osiguravati. Sa intenziviranjem poljoprivredne proizvodnje, velikim ulaganjem u cilju postizanja visokih prinosa rašće i interes proizvođača za osiguranjem. Ali neophodno je i kontinuirano edukovati proizvođače i javnost generalno.
Jedan od primera zašto je to neophodno, može biti i sledeće: po svemu sudeći zemljoradnici iz zemalja bivše Jugoslavije nisu znali da su poplave postale prve na top listi među čak 133 prirodne katastrofe – iza poplava slede oluje, zemljotresi, suše i požari. To znači da će u ovim zemljama procenat osiguranih poljoprivrednih gazdinstava teško dostići nivo Francuske na primer, gde je osigurano oko 80 odsto njih ili Austrije gde je taj udeo oko 90 odsto, kako iznose statističari.
Zato je posebno važno da nivo osiguranih poljoprivrednih površina bude veći, a samim tim da se izbegnu negativne posledice ne samo za seljake već i za celokupnu ekonomiju zemlje, da ova vrsta osiguranja postane obavezna, kao što predlažu i DDOR NOVI SAD i ostali osiguravači u Srbiji, ali i organizacije poput ZADRUŽNOG SAVEZA VOJVODINE.