Alergijska kijavica, poznata i kao sezonska alergija ili polenska alergija, predstavlja čestu zdravstvenu tegobu koja pogađa mnoge ljude širom sveta. Javlja se kod oko 20% svetske populacije, a procene lekara ukazuju da će u skorijoj budućnosti taj broj biti i veći – blizu 50 odsto stanovništva će patiti od ove vrste bolesti.
Ova tegoba, koja u značajnoj meri može da naruši kvalitet života, javlja se kada imuni sistem prepozna supstance, poput polena, prašine ili dlake kućnih ljubimaca, kao pretnju organizmu. Kao odgovor na ovu „napadnu“ supstancu, imuni sistem luči histamin i druge hemikalije koje izazivaju simptome alergije, uključujući kijanje, curenje iz nosa, svrab u očima i iritaciju grla.
Upravo na ovu temu, razgovarali smo sa doktorom Bojanom Markovićem, alergologom i kliničkim imunologom iz Acibadem Bel Medic bolnice. Doktor Marković je stručnjak sa dugogodišnjim iskustvom u dijagnostikovanju i lečenju alergijskih stanja, te će pružiti korisne informacije o tretmanima koji mogu pomoći pacijentima da se nose sa ovim stanjem.
Koji su to najčešći alergeni koji izazivaju alergijsku kijavicu?
Alergene možemo podeliti u dve velike grupe – na spoljašnje i na unutrašnje. Spoljašnji su dobro poznati poleni. Poleni drveća koji su najzastupljeniji u spoljašnjoj sredini, već krajem zime, do sredine maja, znači do proleća, zatim poleni trava, od polovina maja meseca, do sredine leta, sredina jula, i onda počinje cvetanje svima poznate ambrozije, odnosno korova koja zapravo daje i najteže tegobe što se pacijenata tiče. Unutrašnji alergeni, odnosno alergeni koji su najzastupljeniji u unutrašnjoj sredini, su grinje. Grinje kojih ima svuda i vrlo ih je teško radikovati, tu je i kućna prašina kao i gljivice, koje su prisutne u najvećem procentu.
Koji su simptomi alergijske kijavice i kako se razlikuju od simptoma prehlade ili gripa?
Što se tiče samih tegoba, tegobe su svima dobro poznate. To je dosadno kijanje. Pacijenti često u jutarnjim satima kijaju, pogotovo ako su alergični na polene, jer je koncentracija polena u spoljašnjoj sredini negde najveća oko četiri sata ujutru. Vrlo je teško kada je toplo vreme, spavati sa zatvorenim prozorom, spavamo vrlo često pored otvorenih prozora, i naravno, koncentracija polena je najveća tad, u jutarnjim satima. Pacijenti se bude podbuli, kijaju u salvama, 10 do 15 puta, neko ima i otežano disanje, oseća se umornim, kao da se noću nije naspavao.
Kako izgleda terapija?
Započinjemo standardnom terapijom, vrlo dobro poznatom, znači antihistaminicima – to su lekovi koji se piju, i koji smanjuju alergijske tegobe i dajemo određene sprejeve, kortikosteroidne sprejeve koji se stavljaju u nos. Napravljeni su novi antihistaminici koji deluju vrlo brzo, tako da, ranije svi znamo je bila neophodna priprema za sezonu koja smeta pacijentu, pa smo davali pacijentu lekove dve do tri nedelje ranije. Samim tim pacijenti su imali više neželjenih efekata, jer su duže uzimali lekove. Međutim, današnji kreću brzo da deluju, u nekih 24 sata, tako da ta priprema nije neophodna. Važno je naglasiti da, čim se pacijentima, pogotovo u današnje vreme, spomenu kortikosteroidi, da su uplašeni zbog neželjenih efekata, ali ovi preparati ostaju isključivo u nosu, nema sistemske apsorpcije, to znači nema ulaska leka u krv. Kruna alergološke terapije je tzv. imunoterapija, koja je poznata već dugi niz godina. Tu se praktično, u zavisnosti za koji vid terapije se odlučimo, ili pacijenti te lekove stavljaju pod jezik, u vidu kapi, ili dobijaju injekcije, ili u poslednje vreme se prave tabletirani oblici imunoterapije, koji su u suštini najpraktičniji za upotrebu, kod pacijenata.
Kako se može smanjiti izloženost alergenima u svakodnevnom životu, posebno kod osoba koje pate od alergijske kijavice?
Što se tiče prevencije, to je jako teško izvesti. Prvo ako ste na grinje alergični, one su stalno prisutne. Postoje određene mere kojima se njihova količina u zatvorenim prostorijama, smanjuje. Prati jastuke na preko 60 stepeni, jedino na taj način one mogu da se ubiju, jastučnicu stavljati u dva najlona, nije čak dovoljno jedan, jer je dovoljna jedna noć kontakta sa peruti, da bi se taj broj grinja vratio na onaj prethodni, pre pranja. Znači neophodno je napraviti mehaničku barijeru između pacijenta i grinja. Zatim postoje određena sredstva – akaricidi, kojim se tretira mebliran nameštaj, koji je pun grinja, zatim tu su razni usisivači, novije tehnologije, ne oni stari koji praktično nemaju nikakvu funkciju, i lepo vreme, naravno jer tad pacijenti izlaze napolje, ne provode vreme toliko u zatvorenoj prostoriji i smanjuju izloženost grinjama.
Što se tiče polena, to je još teže. Pacijenti imaju sreće jer pola godine nisu izloženi polinaciji, međutim, kako je u poslednje vreme sve toplije i toplije, tako i sezona cvetanja drveća počinje ranije. Savet je češće prati kosu, menjati odeću. Kada izađete napolje i kad se kosa napuni alergenima i kada uđete unutra, nemojte zaspati sa tom kosom, jer ćete onda inhalirati alergene tokom cele noći. Operite kosu, promenite odeću, spavajte sa zatvorenim prozorima, uključite klima uređaje, koji će na taj način da pročiste vazduh, menjajte sredinu boravka koliko je moguće, i to su mere koje sa farmakološkom terapijom u značajnoj meri, pomažu da pacijenti što bezbolnije prežive period koji im najviše smeta.
Koje su to komplikacije koje se mogu javiti usled nelečenja?
Prva najbezazlenija komplikacija je taj zapušen nos koji dugo traje. Drugo, alergijska reakcija ima svoje, mi to zovemo alergijski marš, krene kao kod beba krene sa crvenilom i koža obraza najčešće, pa se onda razvije alergijska kijavica, i postoji mogućnost, istina kod manjeg broja pacijenata, da se razvije bronhijalna astma. To je ono čega se najviše plašimo jer pacijentima najviše problema zadaje. Zatim tu su i uvećanje trećeg krajnika kod dece, česte upale srednjeg uva kod dece. Kod odraslih, posle bronhijalne astme je hronična opstruktivna bolest pluća koja se razvija ako se astma ne reguliše dovoljno, ali u svakom slujčaju, treba se na vreme javiti, treba adekvatno dijagnostifikovati o kojoj se alergiji radi. Koristimo kožne prik testove, ili ispitivanje antitela iz krvi i onda sa jednim dobrim planom, redovnim javljanjem lekaru, redovnom kontrolom lekara, izbegavamo sve te vrlo neprijatne, a u nekim situacijama i po život opasne, komplikacije koje su nastavak te bezazlene alergijske kijavice.
Kako se tekuća istraživanja i medicinski napredak odražavaju na tretmane alergijske kijavice, i kakve su nove terapijske mogućnosti u razvoju?
Napredak u smislu modulacije imuniteta, to je imuno terapija koja je već dugo priznata i poznata. Tu treba napraviti iskorak, i razviti i olakšati što je više moguće, korišćenje te terapije, to je ono što je budućnost, pa ćemo videti šta će nam ona doneti.
Doktor Bojan Marković svakako je dao dublji uvid u značaj preventivne brige o zdravlju, ističući važnost adekvatne zaštite zdravlja kroz celokupan spektar zdravstvenih usluga. Kako je zdravlje najdragocenija imovina, preporuka je svakako ulagati u rešenja kao što su polise koje pruža DDOR dobrovoljno zdravstveno osiguranje. Svaka polisa je kreirana za specifične potrebe i omogućava da se iskoriste prednosti preventivnih sistematskih pregleda ili pristup popustima u poređenju sa tržišnim cenama.