Kada se govori o “inteligenciji”, skoro uvek se misli na posedovanje specifičnih, logičkih i racionalnih kognitivnih karakteristika, kao što su sposobnost učenja, izvođenja složenih proračuna, upotrebe artikulisanog i prefinjenog jezika itd. Tek poslednjih godina se šire saznanja o drugoj vrsti inteligencije, emocionalnoj inteligenciji (EI, emotional intelligence). Novi termin koji je skovan 90-ih godina dvadesetog veka da označi onaj deo inteligencije čiji je cilj prepoznavanje emocija i upravljanje njima, kako sopstvenim, tako i emocijama drugih ljudi. Ovo nije mali novitet, jer se njiime takođe emocionalnoj oblasti priznaje zasluženi integritet i važnost: oni koji poseduju ovu osobinu i znaju kako da je primene imaju veće šanse da postignu uspeh u privatnoj, društvenoj, emocionalnoj i poslovnoj sferi.
Za razliku od koeficijenta inteligencije, koji se ne menja značajno tokom života, emocionalna inteligencija može da se razvija odnosno trenira. Hajde onda da saznamo šta je emocionalna inteligencija, zašto je toliko važna i kako da je razvijemo.
AJ_Watt/gettyimages.it
ŠTA JE EMOCIONALNA INTELIGENCIJA
Koncept „emocionalne inteligencije“ je sasvim nov. Uveli su ga tek 1990. godine profesori Salovej i Majer (Salovey, Maye), koji ga definišu kao „sposobnost praćenja sopstvenih emocija i emocija drugih ljudi, njihovog razlikovanja i korišćenja ovih informacija za usmeravanje razmišljanja i delovanja“. Ali tek od 1995. godine ovaj koncept postaje popularan, ne samo u psihološkim krugovima, već i na društvenom i radnom polju, kada ga ponovo “preuzima” naučni novinar i psiholog Daniel Goleman sa sledećom definicijom: „To je sposobnost da prepoznamo sopstvena osećanja i osećanja drugih ljudi, da motivišemo sebe i da pozitivno upravljamo svojim emocijama, kako unutar nas samih, tako i u društvenim odnosima.”
Definisana i kao
- EK, emocionalni količnik / koeficijent
- EQ, koeficijent emocionalne inteligencije
- EL, emocionalno liderstvo,
ova vrsta inteligencije omogućava da se stekne svest o tome da emocije mogu da usmeravaju ljudsko ponašanje i da utiču na druge ljude, ali pre svega nam omogućava da naučimo da upravljamo njima. Takođe se definiše kao neka vrsta “mosta” između uma i srca, koji nam omogućava da svesno i inteligentno koristimo ono što osećamo i opažamo.
Prema Golemanu, emocionalna inteligencija uzima u obzir dve vrste različitih veština, od kojih svaka ima neke specifične karakteristike.
Lične veštine:
- samosvest, shvaćena kao poznavanje sopstvenih unutrašnjih stanja, svojih granica i resursa i poverenje u sopstvene sposobnosti
- samosavladavanje, sposobnost da upravljamo svojim unutrašnjim stanjima, svojim impulsima i svojim resursima, i znanje kako da se prilagodimo i osećamo kao “svoj na svome” u novim i nepoznatim situacijama
- motivacija, tj. težnja ka postizanju svojih ciljeva tako što ćemo znati kako da iskoristimo prilike koje se pojavljuju, učiniti napor i ostati postojani uprkos mogućim poteškoćama, preprekama ili neuspesima.
Socijalne veštine:
- empatija, koja se objašnjava kao sposobnost da se razumeju osećanja, potrebe i interesovanja drugih, da se zadovolje potrebe druge osobe i pomogne joj se da istakne sebe i sopstvene resurse.
- socijalne veštine, odnosno one veštine koje izazivaju poželjne odgovore kod drugih ljudi, na primer, korišćenje taktika ubeđivanja, efikasne komunikacije, upravljanje konfliktima, saradnja u timu.
Emocionalna inteligencija, dakle, podrazumeva mešavinu empatije, samokontrole, motivacije, logike, sposobnosti prilagođavanja i upravljanja sopstvenim emocijama.
EMOCIONALNA INTELIGENCIJA: ZAŠTO JE VAŽNA?
Goleman takođe smatra da u ličnim, društvenim i radnim odnosima nije toliko važan koeficijent inteligencije, već emocionalna inteligencija. Znati čitati, pisati i izvoditi složene proračune jesu važne veštine, ali nisu dovoljne da bi se došlo do uspeha u različitim oblastima života jedne osobe.
Uzmimo praktičan primer: da bi se položio posebno težak fakultetski ispit ili dobro uradio školski test, nije dovoljno imati srednje visok koeficijent inteligencije, već i dobru emocionalnu inteligenciju da bi se upravljalo stresom i anksioznošću koje takva situacija može da izazove, a da osoba ne bude preopterećena i da se ne ugrozi konačni rezultat.
I ne samo to: pre svega, veća emocionalna inteligencija nam omogućava da bolje razumemo sebe, čineći nas sposobnima da donosimo odluke zasnovane i na logici i na emocijama. Visok nivo emocionalne inteligencije povezan je sa višim nivoom samopoštovanja i samim tim većom verovatnoćom da osoba bude zadovoljna svojim životom. Štaviše, emocionalna inteligencija je osnovni uslov da bismo mogli da uspostavimo dobre odnose sa drugim ljudima, omogućavajući sebi samima da razumemo kako se oni osećaju i izrazimo naše emocije na jasan i funkcionalan način.
Ova vrsta inteligencije nam, dakle, omogućava da ublažimo anksioznost, prevaziđemo najteže izazove, smirimo konflikte, efikasno komuniciramo i saosećamo sa drugima, prihvatajući one osobe koje su drugačije i, stoga, imamo bolje društvene, porodične i emotivne odnose, kao i odnose u radnom okruženju. Osoba koja ima nisku emocionalnu inteligenciju može da ima poteškoća u upravljanju sopstvenim emocijama i razumevanju emocija drugih ljudi, što rezultira manje zadovoljavajućim životom.
Timm Creative/gettyimages.it
KAKO RAZVITI I TRENIRATI EMOCIONALNU INTELIGENCIJU
Mnogi ljudi se pitaju da li je emocionalna inteligencija urođena ili je to deo inteligencije koji može da se nauči i, stoga, trenira tokom vremena. Dobra vest je da, ukoliko je tačno da određeni ljudi mogu da imaju određenu sklonost ka razvoju ove vrste inteligencije, jednako je tačno da ona može da se trenira, baš kao i mišići.
Hajde da vidimo koje dobre navike mogu da se usvoje za razvijanje ove vrste inteligencije.
- Potrudite se da razumete svoje emocije i povežete se sa njima na sveobuhvatni način, uz učenje postavljanja sebi pitanja „kako sam? Kako se osećam?” i „zašto se tako osećam?“.
- Razvijajte i jačajte sopstveni emocionalni rečnik: od suštinskog je značaja da prepoznajemo sopstvene emocije i emocije drugih ljudi, da bismo mogli efikasno da razgovaramo o njima i, posledično, da upravljamo njima. Nazivanje pravim imenom onoga što osećamo (ili drugi osećaju) je prvi korak da se toga ne plašimo i da “ukrotimo” to osećanje. Zbog nedostatka emocionalne pismenosti rizikujemo da dovedemo sebe u poziciju da potiskujemo emocije jer ne znamo kako da ih prepoznamo i kako da upravljamo njima.
- Poboljšajte svoje komunikacijske veštine kako biste lakše izrazili sopstvene emocije: bolje i jasnije saopštavanje onoga što osećamo i svojih potreba omogućava nam da eliminišemo nesporazume ili nejasnoće.
- Odvojite vreme za analiziranje koliko i kako emocije utiču na Vaše rasuđivanje, razmišljanje i ponašanje kako biste doneli najbolju odluku.
- Izbegavajte da “osuđujete” emocije: svaka emocija ima svoju vrednost i važnost, čak i one koje smatramo najneprijatnijim i najbolnijim; strah od njih ili pokušaj da ih potisnemo dovodi do nastanka rizika od blokiranja njihove prirodne evolucije i, suprotno od očekivanog, do njihovog uvećanja.
- Pokušajte da kontrolišete stres i anksioznost i efikasno upravljate njima, koristeći tehnike opuštanja, disanja ili meditacije kako biste se nosili čak i sa najtežim situacijama bez rizika da će Vas preplaviti emocije.
- Budite otvoreni za promene: veća radoznalost i fleksibilnost su osnovni predsulovi za razvoj emocionalne inteligencije koji omogućavaju ljudima da uče iz iskustava, prilagođavaju se novim i nepoznatim situacijama bez straha i suočavaju se sa izazovima sa više entuzijazma i samopouzdanja.
- Primenite zahvalnost u praksi, možda vodeći dnevnik u koji ćete zapisivati pozitivne stvari koje ste prepoznali u svom životu.
Najvažniji savet za razvoj emocionalne inteligencije jeste da procenite put razvoja sa psihologom kako biste se povezali sa svojim emocijama, naučili da ih prepoznate i upravljate njima, da biste se osećali dobro u vezi sa sobom i drugim ljudima. Naravno, treba napomenuti da jačanje emocionalne inteligencije ne rešava sve probleme, ali je svakako prvi korak ka mirnijem i zadovoljnijem životu.
A drugi, veoma važan korak, jeste svakako sklapanje polise Dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja u DDOR-u. Ova važna odluka treba da nađe svoje mesto na vašoj listi prioriteta, jer pruža ključnu podršku za očuvanje mentalnog zdravlja.
Izvori: