Da li Vam je poznat onaj prijatni osećaj koji se doživljava odmah nakon treninga?
Ponekad, čak i kada nismo dovoljno motivisani da treniramo ili uložimo fizički napor, mogućnost da iskusimo mešavinu ispunjenosti i zadovoljstva može da nas podstakne da se više krećemo i da više treniramo. Ovaj koncept se zove fitfullness i postaje sve važniji u teretanama i na sportskim kursevima.
Ali šta je tačno fitfullness i koje su njegove prednosti?
ŠTA JE FITFULLNESS
Izraz „fitfullness“ polazi od koncepta „svesne pažnje (mindfulness)“, odnosno posebnog stava koji nam, ukoliko je dobro razvijen, pomaže da živimo u sadašnjosti, otklanjajući brige, negativne misli i osuđujuće stavove prema sebi samima.
Oni koji praktikuju svesnu pažnju, koriste tehnike meditacije i nege tela: ne toliko iz estetskih potreba, koliko za sopstveno blagostanje i suočavanje sa sadašnjošću sa većom energijom, pozitivnošću i proaktivnošću.
Fitfullness se upravo uklapa u ovaj koncept, namećući se kao sport koji stimuliše one koji se njime bave da postignu stanje psihofizičkog blagostanja, kroz mešavinu aktivnosti kao što su ples, joga, pilates, istezanje, trekking i razni timski sportovi.
Nije toliko bitno koja će se fizička aktivnost ili kombinacija vežbi izabrati, koliko činjenica da sport kojim se bavimo odražava naše afinitete i može da nas zabavi, pruži zadovoljstvo i opuštanje.
knape/gettyimages.it
Kako sport može da nas učini srećnima?
Većina nas je svesna šta se dešava sa našim organizmom kada treniramo, sa fizičke tačke gledišta: toniramo mišiće i poboljšavamo izdržljivost, jačamo kosti i doprinosimo boljem i kvalitetnijem snu. Međutim, kada je u pitanju naš mozak i raspoloženje, veza između sporta i mentalnog blagostanja nije tako jasna. U stvari, kada treniramo, mozak prepoznaje napor kao uzrok stresa. Pritisak srca se povećava i mozak misli da se nalazimo u opasnoj situaciji ili da bežimo od nje.
Da bi nas zaštitilo od stresa, naše telo oslobađa protein koji se zove BDNF (Brain Neurotrophic Factor – neurotrofni moždani faktor). BDNF ima zaštitne, pa čak i reparativne efekte na neurone za pamćenje i deluje kao „prekidač za oporavak“. Zbog toga se često osećamo tako smireno i zadovoljno na kraju treninga.
U isto vreme, mozak oslobađa endorfine i serotonin, supstance koje se suprotstavljaju stresu, sa ciljem da minimizuju fizičku i mentalnu nelagodnost izazvanu vežbanjem, blokiraju osećaj umora i stvaraju euforiju.
Dakle, BDNF i oslobađanje endorfina i serotonina su naučni razlozi što fizička aktivnost čini da se osećamo tako dobro, posebno kada se ista upražnjava svesno i namerno.
OSNOVNE PREDNOSTI FITFULNESS-A
Može se reći da ftfulness primenjuje pozitivne prednosti svesne pažnje na organizam i energiju, ne ostavljajući po strani ni mentalno i psihičko blagostanje osobe: štaviše, u ovoj disciplini se dva aspekta prožimaju i “sarađuju” jedan sa drugim.
Ukoliko smo, zahvaljujući svesnoj pažnji, u stanju da se fokusiramo na svest i poboljšanje svog pristupa sadašnjosti i svetu, fitfullness pomera ovaj cilj opšteg blagostanja i na telo, koristeći naučno dokazane koristi sporta o kojima je bilo reči u prethodnim paragrafima.
Posvećujući vreme i trud kombinaciji disciplina i fizičke aktivnosti koje volimo i koje čine da se osećamo dobro, obezbedićemo svom telu brojne koristi po pitanju zdravlja, a zahvaljujući endorfinu i serotoninu doći će do poboljšanja raspoloženja, kao i značajnog smanjenja stresa jer sport izaziva snižavanje nivoa kortizola.
pixdeluxe/gettyimages.it
VEŽBE ZA POSTIZANJE FITFULLNESSA-A
Ukoliko osoba želi da postigne stanje fitfullness-a kroz fizičku aktivnost, postoje dve opšte preporuke:
- postojanost, dakle posvećenost da se redovno i periodično upražnjava ova kombinacija disciplina, kako bi se postigle željene koristi i rezultati;
- svest da fitfullness nije namenjen onima koji ciljaju isključivo na fizičku spremu, već je idealan za one koji žele da se zabave, opuste i postignu blagostanje, mimo povećanja mišićne mase.
Stoga je od suštinske važnosti da se istinski voli kombinacija sportova koju odaberu oni koji žele da praktikuju fitfullness, odnosno da ona odražava ukus osobe. Vežbanje ne treba doživljavati kao prinudu, nešto obavezno, već kao zabavu i „maženje“ sopstvenog bića.
Najpreporučljiviji sportovi za postizanje fitfullness-a su sledeći, jer nisu obavezno i takmičarski, već opuštajući:
- joga,
- pilates,
- plivanje,
- trekking (zahtevno pešačenje najčešće u trajanju od nekoliko dana, prim. prev.),
- ples,
- penjanje.
Savet je da se ove aktivnosti obavljaju po mogućnosti na otvorenom i u društvu prijatelja ili ljudi od poverenja, kako bi se dodatno povećao osećaj ispunjenosti, blagostanja i zadovoljstva koje pruža sport.
Za one koji se redovno bave sportom, moglo bi da bude korisno sklapanje polise DDOR Dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja koja nudi preventivne preglede ianalize i na taj način doprinesu sveobuhvatnoj brizi o svom zdravlju i blagostanju. U slučaju povrede, polisa osiguranja od nezgode omogućava pokrivanje troškova hospitalizacije i fizikalne terapije.
Da li ste znali od čega se sastoji fitfullness? Da li ste znali koje su prednosti ove discipline?
Izvor: https://blogunisalute.it/fitfullness/