Hrana je nešto što nam se sviđa i što je popularno, posebno na društvenim mrežama. Ali poslednjih godina nisu postale popularne samo fotografije „instagramičnih“ jela iz restorana ili kućni video recepti: takozvani „food challenge-i – izazovi u vezi sa hranom“ na društvenim mrežama stekli su široku popularnost na društvenim mrežama, postajući istinski viralni fenomeni. Od YouTube-a do TikToka, hiljade korisnika – često tinejdžera – upuštaju se u izazove sa hranom, često bizarne ili ekstremne, da bi stekli preglede, lajkove i komentare. Međutim, iza prividne bezbrižnosti ovih videa kriju se rizici u rasponu od trovanja hranom do ozbiljnijih poremećaja, sa potencijalno opasnim uticajem na psiho-fizičko zdravlje, posebno mlađih ljudi. Ali kakvi su to izazovi i zašto je važno obratiti pažnju na njihov uticaj na mentalno zdravlje i dobrobit dece i mladih?
U ovom članku ćemo detaljnije obraditi tu temu, pokušavajući da shvatimo koje su implikacije ovih izazova i, pre svega, kako možemo da zaštitimo najmlađe.
ŠTA SU FOOD CHALLENGE-I (IZAZOVI SA HRANOM) NA DRUŠTVENIM MREŽIMA?
Hajde da napravimo korak unazad, jer „izazovi“ kojima je hrana u središtu interesovanja nisu sasvim nova pojava. Čak i pre pojave društvenih mreža kakve su nam poznate danas, televizija je već nudila ovu „spektakularizaciju“ “bitaka za hranu” (food battles) sa veoma uspešnim televizijskim programima i formatima. Jedan od najpoznatijih je nesumnjivo Čovek protiv hrane (Man vs Food), američki program koji je prvi put emitovan 2008. godine i u kome je voditelj svaki put odlazio u drugi restoran i učestvovao u nekim testovima u kojima je morao da konzumira ogromne količine hrane u ograničenom vremenu.
Unošenje hrane u prevelikim količinama jedan je od mnogih izazova koji se danas pokreću na društvenim mrežama, ali očigledno nije jedini.
U stvari, kada govorimo o „food challenge-ima” mislimo na sve one izazove u kojima korisnici snimaju kako konzumiraju hranu na neobične načine, a zatim dele video klipove na društvenim mrežama.
Osnovni mehanizam je jednostavan: izazvati sebe ili druge da ostvare podvig, uključujući prijatelje, poznanike ili potpune strance, u ciklusu oponašanja i takmičenja.
Primeri izazova sa hranom
Treba precizirati da je fenomen izazova u vezi sa hranom ogroman i širokog značenja: nisu svi izazovi nužno problematični. Neki podrazumevaju samo degustaciju kombinacija namirnica koje, zajedno, nikada ne bismo probali i koje zajedno možda imaju neprijatan ukus (ali nisu opasne). Na kraju krajeva, čak je i sam Veganuary nastao kao izazov koji vas poziva da konzumirate vegansku hranu tokom čitavog januara, čime se podiže svest o održivijem i zdravijem stilu ishrane.
U svakom slučaju, među najklasičnijim vrstama izazova sa hranom koje možemo da pronađemo na društvenim mrežama su:
- neki izazovi koji uključuju unos velikih količina hrane u vrlo kratkom vremenu, kao u slučaju pravih „takmičenja u prejedanju“ kojima se testiraju granice fizičkih ograničenja; ili, s druge strane, poslednjih godina je postalo popularno gledanje mukbanga (mukbang watching) tj. gledanje video zapisa u kojima jedna ili više osoba konzumiraju velike količine hrane;
- u drugim izazovima, međutim, neko je pozvan da jede hranu koja se smatra „ekstremnom“ i „opasnom“, kao što je veoma začinjena, veoma gorka ili potencijalno toksična hrana;
- naposletku, neki izazovi zahtevaju konzumiranje hrane na smešne načine, kao što su neobične kombinacije ili konzumiranje hrane bez upotrebe ruku.
Iza prividne lakoće ovih izazova, mogu da se kriju psihološki i socijalni mehanizmi koji čoveka mogu da gurnu ka rizičnom ponašanju, posebno kada pokušavamo da prevaziđemo svoje granice da bismo stekli veću vidljivost. Konkretno, hajde da vidimo još neke poznate primere koji su privukli milione pregleda i učešća, ali su i uzbunili javnost zbog svoje opasnosti.
- Cinnamon Challenge: jedan od najpoznatijih izazova, koji zahteva da progutate kašiku mlevenog cimeta bez konzumiranja vode za piće. Učesnici često neprestano kašlju ili se guše, jer suvi prah može ozbiljno da iritira disajne puteve.
- Sprite and Banana Challenge: Izazov se sastoji u tome da osoba treba da pojede dve banane, a zatim popije flašu Sprite-a što je pre moguće. Uopšteno govoreći, rezultat je povraćanje, uzrokovano hemijskom reakcijom koja se javlja u želucu nakon konzumacije dva proizvoda uzastopno.
- Chubby Bunny: izazov koji izgleda bezopasno, ali je zapravo potencijalno opasan; sastoji se od stavljanja u usta slatkiša marshmallow dok osoba pokušava da izgovori „chubby bunny- buckasti zeka“, ali je rizik od gušenja visok.
- Nutmeg Challenge: Ovaj izazov zahteva konzumiranje velike količine muškatnog oraščića, koji može da ima psihotropne i toksične efekte, što dovodi do mučnine, povraćanja, pa čak i halucinacija.
- One Chip Challenge: Izazov koji poziva na konzumiranje čipsa prekrivenog izuzetno začinjenim čili prahom. Neki ljudi su prijavili jake bolove u stomaku i probleme sa disanjem nakon ovog izazova.
Ne postoje samo izazovi sa hranom: evo i drugih opasnih trendova
Pored pravih izazova sa hranom, društvenim mrežama su se proširili i drugi trendovi koji podstiču ljude da konzumiraju niskokaloričnu hranu, u malim količinama ili ultra-obrađenu i izrazito nezdravu hranu. Ukratko, od jedne krajnosti do druge.
Primer je trend Girl Dinner, u kojem devojke dele informacije o svojim obrocima na svojim onlajn profilima: to su uglavnom jednostavna jela po sistemu “izvadi iz frižidera i konzumiraj”, koja su malo obrađena i koja ne zahtevaju mnogo pripreme, savršena za solo večeru kada nemate volje da pripremite kompletan obrok. U video snimcima, ove „večere“ su predstavljene kao „kompletan obrok“, ali u stvarnosti sadrže niskonutritivne i prerađene namirnice, koje se često sjedinjuju na nasumičan način. Tako se ovde pojavljuju hamburgeri koji se jedu bez hleba uz razne soseve, viršle sa kriškama upakovanog sira, sendviči punjeni onim što se zatekne u frižideru, kukuruz koji se konzumira direktno iz konzerve.
Još jedan sličan trend je i “Šta jedem u toku dana” (What I eat in a day), u kojem korisnici pokazuju šta su konzumirali tokom dana, poput sportista koji beleže šta konzumiraju da bi ostali u formi, ili osobe – posebno devojke – sa poremećajima u ishrani koje dele informacije o svojim obrocima.
Ukoliko je ovo na početku bio trend koji je podsticao ljude da konzumiraju uglavnom zdravu hranu kako bi postigli određenu fizičku formu, tokom godina je dospeo do najrazličitijih ljudi: ispod ovog hashtag-a mogu da se nađu video snimci u kojima korisnici pokazuju „šta su pojeli za jedan dan“, snimaju sebe kako konzumiraju šta god žele, ne brinući previše o posledicama, uključujući prženu piletinu, preterano začinjene pice, sendviče punjene bilo čime, itd.
KOJI SU RIZICI IZAZOVA SA HRANOM I TRENDOVA NA DRUŠTVENIM MREŽIMA?
Izazovi sa hranom, iako predstavljeni kao jednostavne igre ili naizgled bezopasni izazovi, mogu umesto toga da podstaknu disfunkcionalno ponašanje u ishrani i doprinesu normalizaciji opasnih stavova prema hrani. Pre svega, izazovi koji uključuju nekontrolisano uzimanje hrane u prevelikim količinama ili visokokalorične hrane, usko su povezani sa poremećajima u ishrani kao što je poremećaj prejedanja (binge eating disorder). Kod profesionalnih takmičara u brzom jedenju, takozvanih „speed eaters-a”, mogu da se jave, na primer, mučnina i uporna gorušica, povraćanje, potom gastropareza, gojaznost, poremećaji u ishrani, kardiovaskularna i respiratorna oštećenja. Ili, kao što smo videli, unos određene hrane koja se smatra opasnom ili potencijalno toksičnom može odmah da izazove mučninu, povraćanje, gastrointestinalni bol, respiratorne probleme, ili čak da ima ozbiljnije posledice, kao što je rizik od gušenja.
Uopšteno govoreći, gore pomenuti izazovi i trendovi u vezi sa ishranom promovišu nerealnu i nezdravu ishranu, kao i često nedostižne standarde lepote i mršavosti, kao što su sadržaji thin-inspiration ili fit-inspiration. I ne samo to, oni takođe šire veoma rigidne i kontrolisane stilove života, pri čemu postoji opasnost da se poveća rizik od razvoja poremećaja u ishrani. Ono što sve čini opasnijim je činjenica da niko od ovih ljudi nije nutricionista ili stručnjak za hranu, ali uprkos tome svakodnevno pokazuju svoju ishranu, podstičući druge ljude da ih prate.
Štaviše, stalna izloženost sadržaju ove vrste može da:
- podstakne nezdravo takmičenje: želja da se nadmaše druge osobe i privuče pažnja može da podstakne rizično ponašanje u ishrani;
- naruši uravnoteženi odnos prema hrani: predstavljanje hrane kao alata za „izazove“ može da udalji mlađu populaciju od koncepta „zdrave“ ishrane;
- stvori anksioznost i nesigurnost: za osobe koje su ranjive, kao što su adolescenti, društveni pritisak može da se prevede u poremećaje slike o telu i poremećeno ponašanje u ishrani.
KAKO ZAŠTITITI NAJMLAĐE?
Društvene platforme igraju ključnu ulogu u propagiranju ovih vrsta izazova i trendova i veoma su moćno sredstvo za pojačavanje dezinformacija, estetskih ideala i navika – posebno negativnih navika u ishrani. Algoritam nagrađuje sadržaj koji generiše veći angažman – engagement (komentari, lajkovi, deljenja), podstičući korisnike da traže sve ekstremnije izazove kako bi stekli vidljivost, ili da prate određeni trend samo zato što je u tom trenutku viralan, pri čemu se normalizuju rizična ponašanja. Nažalost, deca i adolescenti su posebno osetljivi na uticaj društvenih mreža i pritisak vršnjaka, što može da ih natera da učestvuju u opasnim izazovima kako bi se osećali prihvaćeno ili stekli popularnost na mrežama. Ili, s druge strane, primanje netačnih informacija od ljudi koji nisu stručnjaci o ishrani, količinama hrane, kalorijama i tako dalje, može da izazove preteranu brigu o hrani, osećanje krivice i osećaj neadekvatnosti. Ovo bi moglo da podstakne neke ljude da imitiraju ponašanje kreatora sadržaja na mrežama kako bi imali isti tip građe, ali time rizikuju da ugroze svoje zdravlje i razviju poremećaje u ishrani. Ukratko, kada je ishrana u pitanju – posebno tokom adolescencije – nema šale niti igranja. Da bi se pomoglo mladim ljudima da izbegnu rizično ponašanje, neophodno je prvo nadzirati njihovu upotrebu društvenih mreža, uzimajući u obzir da mogu da se registruju samo osobe koje imaju 14 i više godina. Uspostavljanje pravila o deljenju aktivnosti i vremenu korišćenja je od suštinskog značaja, takođe imajući u vidu da neke platforme omogućavaju i da se ograniči ili blokira pristup potencijalno štetnom sadržaju: za mališane je preporučljivo da se to učini, dok sa starijom decom može da bude kontraproduktivno, odnosno takve restrikcije mogu da ih podstaknu da se udalje i povuku u sebe, jer im se narušava privatnost. U svakom slučaju, prva stvar koju treba da uradite je edukacija o rizicima, uvek započinjući iskren i otvoren dijalog i diskusiju: zato razgovarajte sa svojom decom o opasnostima koje se kriju iza izazova sa hranom, oponašanja određenih osoba prisutnih na mrežama i dezinformacija koje mogu da se nađu na internetu. Razumevanje načina na koji ovi izazovi funkcionišu je od suštinske važnosti: pomaže da se stvori veća svest o njima i da se razvije sopstveni kritički osećaj kada smo na mrežama, prepoznajući rizična ponašanja koja treba izbegavati. Takođe je moguće podsticati zdrave izazove, predlažući zabavne i bezbedne alternative, kao što su sportski ili kreativni izazovi, koji mogu da stimulišu timski duh bez ugrožavanja zdravlja. Uopšteno govoreći, za roditelje je od suštinskog značaja da pruže emocionalnu podršku, stvarajući okruženje otvoreno za dijalog, u kome deca mogu slobodno da izraze sumnje ili pritisak koji doživljavaju na mrežama i zatraže pomoć kad god im je potrebna. Ukoliko primetite da Vaš odnos sa hranom postaje izvor anksioznosti ili nelagode, ne oklevajte da se obratite stručnjaku za ishranu i psihologu: oboje mogu da Vam ponude podršku koja Vam je potrebna da povratite ravnotežu i blagostanje.
Izazovi sa hranom mogu da izgledaju zabavno i bezopasno, ali mnogi od njih kriju opasnosti koje ne treba potcenjivati. Zaštita mladih od uticaja ovih trendova znači ne samo edukovati ih da prepoznaju rizike, već i naučiti ih važnosti zdravog odnosa sa hranom i svesnog korišćenja društvenih mreža.