Ginekološki tumori: analize i kontrolni pregledi koje treba redovno raditi

Kao što često ponavljamo na ovom blogu, prevencija je važno oružje za izbegavanje ili blagovremeno prepoznavanje određenih bolesti. Prevencija često podrazumeva menjanje načina života, nastojanje da se steknu zdrave navike, ali i praćenje svog zdravlja kroz adekvatne kontrolne preglede. U ovom članku ćemo se posebno pozabaviti pitanjem ginekoloških karcinoma: videćemo koji su najvažniji pregledi i analize kojima svaka žena treba da se podvrgne kako bi bila pod kontinuiranim nadzorom lekara.

 

GINEKOLOŠKI TUMORI: O KAKVIM TUMORIMA JE REČ?

Pre svega, pokušaćemo da bolje razumemo šta se podrazumeva pod „ginekološkim tumorima“. Ova definicija se odnosi na niz neoplazmi koje se javljaju u organima ženskog reproduktivnog sistema. Mnogi od njih se tiču materice, ali mogu da uključuju i jajnike, vulvu i vaginu. Konkretno, u stvari, ovi tumori se dele na:

• rak grlića materice, koji se naziva i rak cerviksa materice (donji deo ovog organa);
• rak endometrijuma, sluzokože koja oblaže unutrašnju šupljinu materice;
• rak jajnika;
• rak vagine;
• rak vulve, spoljašnjeg dela ženskih genitalnih organa.

GINEKOLOŠKI TUMORI: ŠTA IH IZAZIVA, KOLIKO SU ČESTI I KAKO SE ISPOLJAVAJU

Pre nego što otkrijemo koje analize i preglede žena treba redovno da radi da bi na pravilan način pratila stanje svog zdravlja, pokušajmo da saznamo nešto više o ginekološkim karcinomima. Svaki se, u stvari, razlikuje od drugog i ima različite faktore rizika i simptome. Ni strategije prevencije nisu iste. Hajde da napravimo kratki pregled ovih patologija kako bismo razumeli njihovo širenje, šta ih uzrokuje i kako se manifestuju.

Rak grlića materice

Kako se navodi u izveštaju “Broj obolelih od raka u Italiji, 2021”, rak grlića materice predstavlja 1,3% svih karcinoma dijagnostikovanih kod žena.

Na svetskom nivou je to već duže vreme najčešći oblik raka kod žena. Međutim, pre svega zahvaljujući efikasnim analizama koje omogućavaju ranu dijagnozu (tj. Papa-test i HPV-DNK test, o kojima ćemo malo više govoriti u nastavku ovog članka), na Zapadu se broj otkrivenih slučajeva i smrtnih ishoda konstantno smanjuje.

Glavni uzrok raka grlića materice je humani papiloma virus (HPV), koji se prenosi polnim putem. Reč je o bolesti koja se sporo razvija i sporo progredira, kao što smo videli u nekom od prethodnih članaka posvećenih savetima kako sprečiti nastanak raka grlića materice: tumoru, u stvari, prethodi formiranje prekanceroznih lezija kojima je potrebno mnogo vremena da se transformišu u pravi kancer.

Što se tiče simptoma, bolest je u početku asimptomatska. Sa razvojem tumora, međutim, počinju da se javljaju znaci kao što su atipični iscedci iz genitalija (dakle, oni koji se javljaju van menstruacije) ili javljanje krvi nakon seksualnog odnosa. Najvažnije manifestacije ovog tumora su, na primer, bol u donjem delu stomaka ili rašireni bol u vagini, obično se javljaju kada je patologija već u poodmakloj fazi.

Kancer endometrijuma

Sa 8.300 novih slučajeva procenjenih u 2020. godini, rak endometrijuma je treći najčešći malignitet kod žena između 50 i 69 godina, prema izveštaju “Broj obolelih od raka u Italiji, 2021”. Uzroci još nisu u potpunosti jasni, ali su identifikovani određeni faktori rizika koji mogu da povećaju sklonost žene da razvije bolest. Među njima su, na primer:

• menopauza u kasnijoj životnoj dobi;
• preuranjena menarha, odnosno prerano javljanje prve menstruacije;
• terapija zasnovana na tamoksifenu i estrogenu, koja se koristi za lečenje nekih oblika raka;
• gojaznost i dijabetes;
• arterijska hipertenzija;
• loše izbalansiran režim ishrane, ovo se posebno odnosi na unos prekomerne količine crvenog mesa;
• nasledni faktor.

Među prvim simptomima kojima se kancer endometrijuma ispoljava jeste abnormalno vaginalno krvarenje (koje nije povezano sa menstruacijom, ili koje se javlja u menopauzi): ovo omogućava, u većini slučajeva, da se ova vrsta kancera dijagnostikuje kada je bolest još u početnoj fazi.

Rak jajnika

I kada je reč o raku jajnika su identifikovani određeni faktori rizika, iako tačni uzroci bolesti još uvek nisu jasno definisani. Pored starosne dobi, neki elementi koji povećavaju mogućnost razvoja ovog oblika raka su, na primer:

• gojaznost;
• činjenica da žena nije rađala;
• rana menarha (javljanje prve menstruacije) i/ili kasna menopauza;
• uzimanje terapije zamene hormona, kako bi se suzbili problemi izazvani menopauzom;
• endometrioza;
• nasledni faktor.

Rak jajnika, kako je još navedeno u izveštaju “Brojevi u vezi s rakom u Italiji, 2021”, zauzima deseto mesto među karcinomima kod žena (3%) i, nažalost, ima visok mortalitet. Visok mortalitet je posledica toga šo se dijagnoza često uspostavlja kada je bolest već u poodmakloj fazi: ovaj kancer, u stvari, u početku ima tendenciju da bude asimptomatski, a simptomi često nisu baš specifični i mogu da se pomešaju sa manje važnim problemima.

Među prvim alarmima za uzbunu na koje žena treba da obrati pažnju, jer se mogu dovesti u vezu sa ovom neoplazmom, su otečen stomak, nadimanje (prisustvo vazduha u stomaku) i potreba za čestim uriniranjem. Postoje i drugi simptomi koji mogu da se povežu s ovom bolešću: pozivamo vas da se o njima detaljnije informišete u našem članku posvećenom raku jajnika.

Tumori vulve i vagine

Karcinomi vulve i vagine, kako objašnjava AIRC, ređi su maligni tumori i čine oko 5% svih ginekoloških karcinoma. Među faktorima rizika je starosna dob, imajući u vidu da se javljaju uglavnom oko 70. godine, a ređe kod žena mlađih od 40 godina. Među elementima koji povećavaju mogućnost nastanka ovih oblika raka navodimo i nezdrave stilove života poput pušenja, i viruse kao što su prethodno pomenuti HPV i HIV. Stručnjaci ističu da, uopšteno govoreći, stanje imunodeficijencije (odnosno smanjenja imunološke odbrane organizma) predstavlja faktor rizika.

Ova patologija može da bude asimptomatska u početnim fazama ili može da izazove generičke manifestacije. Karcinom vulve, na primer, može da izazove crvenilo i svrab. Štaviše, kako objašnjava AIRC, njegovi simptomi imaju tendenciju da se menjaju u zavisnosti od specifičnosti vrste. Invazivni vaginalni karcinom, s druge strane, često uzrokuje krvarenje, pojavu atipičnog vaginalnog iscetka i bol tokom seksualnog odnosa.

GINEKOLOŠKI TUMORI: KOJI SU NAJVAŽNIJI PREGLEDI I ANALIZE KOJE TREBA URADITI?

S jedne strane, neophodno je znati prepoznati znake koji mogu da budu upozorenje na neoplazmu i odmah se obratiti svom lekaru, kako bi se što pre počelo sa lečenjem eventualne bolesti. Jednako važan je, međutim, i preventivni aspekt. Sa ove tačke gledišta, prema mišljenju stručnjaka, neophodno je voditi zdrav način života, izbegavati pušenje i rizične situacije u kojima bi moglo da dođe do zaražavanja  HPV virusom jer je on odgovoran za mnoge vrste karcinoma – poput karcinoma vagine, vulve i penisa – a ne samo karcinoma grlića materice.

Osim toga, kada je reč o prevenciji, ovim zdravim navikama bi trebalo pridodati naviku redovnog podvrgavanja ginekološkim pregledima kako bi se zdravlje držalo pod kontrolom. S obzirom na to da je zadatak ginekologa da, u svakom pojedinačnom slučaju, naznači vrstu i učestalost pregleda, hajde da vidimo koji su to pregledi i analize koje žene ne bi smele da preskaču.

Godišnji ginekološki pregled

Sve žene bi trebalo da idu na godišnji ginekološki pregled, čak i ako nemaju nikakve posebne simptome i nemaju nikakvih tegoba. Ovaj kontrolni pregled, u stvari, omogućava da se spreče mogući ginekološki poremećaji, da se prate aspekti, kao što je redovnost menstrualnog ciklusa, i da se primete eventualne infekcije.

Osim toga, u zavisnosti od porodične istorije, ginekolog će moći da ukaže na vrstu analiza koje pacijentkinja treba da uradi radi prevencije ginekoloških tumora. Italijanska liga za borbu protiv karcinoma (koja predlaže kalendar kontrolnih poregleda prema starosnoj dobi) ističe da je, u slučaju postojanja naslednog faktora u vezi s onkološkim patologijama, važno razgovarati o tome sa lekarom: u ovom slučaju, zapravo, možda će biti potrebno da se odredi drugačija učestalost kontrolnih pregleda i zakažu različite analize.

Papa test i HPV-DNK test

Kako je objasnilo Ministarstvo zdravlja, Nacionalna zdravstvena služba predlaže tri skrining programa za prevenciju raka, koji imaju za cilj da rano identifikuju patologiju ili specifične anomalije iz kojih bi on mogao da se razvije. Dva od pomenuta tri skrining programa se tiču prevencije karcinoma kod žena: skrining za rak dojke i skrining za rak grlića materice.

Fokusiraćemo se na skrining program za rak grlića materice. Analize koje se rade u ovom slučaju su Papa test i HPV-DNK test. Papa test se predlaže ženama od 25 do 30 godina i treba da se ponavlja svake 3 godine. Omogućava da se identifikuje i eventualni karcinom grlića materice i eventualna predkancerozna lezija. Radi se na isti način kao i ginekološki pregled i sastoji se od uzimanja malog uzorka tkiva iz grlića materice koje se potom šalje na analizu.

U skriningu koji italijanski zdravstveni sistem stavlja na raspolaganje za žene starije od 30 godina, međutim, HPV-DNK test zamenjuje Papa test. Ovaj test treba da se radi nakon 30. godine i ponavlja na svakih pet godina. Analiza je slična Papa testu i omogućava da se utvrdi prisustvo papiloma virusa: ukoliko je test pozitivan, to znači da je prisutan HPV, te će nakon toga biti neophodno uraditi i Papa test da bi se proverilo prisustvo ili odsustvo prekanceroznih lezija ili raka grlića materice.

Podsećamo da je dodatno sredstvo u prevenciji nastanka raka grlića materice i drugih neoplazmi izazvanih ovim virusom vakcina protiv HPV-a, koja se besplatno daje deci (i dečacima i devojčicama) u dvanaestoj godini života, odnosno pre starosne dobi u kojoj može da dođe do zaraze.

Prevencija ginekoloških tumora, dakle, podrazumeva i redovne lekarske preglede, čija učestalost i vrsta mogu da se menjaju u zavisnosti od slučaja i specifične situacije u kojoj se žena nalazi. Ne zaboravimo da je uloga ginekologa suštinska, ne samo zato što poznaje zdravstvenu istoriju pacijentkinje i zna kako da je usmeri ka odgovarajućim analizama, već i zato što je prava osoba kojoj treba da se postavljaju sva pitanja iz ginekološke sfere, a koja ponekad mogu da izazovu neprijatnost i nelagodu: razgovor sa specijalistom je, s druge strane, najbolji način da razjasnite svoje sumnje i da shvatite kako da rešite problem.

 

Izvor: https://blogunisalute.it/tumori-ginecologici/

Izvori:

airc.it

aiom.it

salute.gov.it

humanitas.it

hsr.it

legatumori.mi.it

cdc.gov