Ishrana i dijabetes: kojoj hrani treba dati prednost, a koje namirnice treba izbegavati

PREVENCIJA, DIJAGNOZA I TERAPIJA

Uravnoteženi način ishrane predstavlja prvu terapiju za pacijente sa dijabetesom, čiji je nastanak snažno povezan sa lošim životnim stilom i određenim stanjima, poput gojaznosti, koja povećavaju faktore rizika. U tom smislu, zdrava ishrana je neophodna za upravljanje ovom patologijom i lečenje iste, jer doprinosi kako smanjenju telesne mase, tako i boljoj kontroli nivoa šećera u krvi. U ovom članku ćemo se pozabaviti značajem ishrane u lečenju dijabetesa i dati korisna uputstva za sastavljanje uravnoteženog režima ishrane, ilustrujući kojoj hrani treba dati prednost, a koju treba izbegavati ili konzumirati umereno.

ZAŠTO JE URAVNOTEŽENA ISHRANA VAŽNA ZA KONTROLU DIJABETESA I LEČENJE OVE BOLESTI

Ishrana igra ključnu ulogu u lečenju dijabetesa, hronične bolesti koju karakteriše visok nivo glukoze u krvi (hiperglikemija) koji je posledica smanjene proizvodnje insulina u organizmu – hormona odgovornog za metabolizam šećera – ili zbog njegovog nepravilnog funkcionisanja (u ovom slučaju govorimo o insulinskoj rezistenciji). Ovo je problem koji značajno utiče na kvalitet života i očekivani životni vek obolelih, posebno zbog brojnih mikro i makrovaskularnih komplikacija koje može da izazove: među najčešćim su dijabetička retinopatija, jedan od glavnih uzroka slepila kod odraslih, dijabetička nefropatija, koja može da dovede do bubrežne insuficijencije, cerebralna i kardiovaskularna oboljenja koja su češća kod osoba koje boluju od dijabetesa nego kod onih koji nisu njime pogođeni. Nažalost, širenje ove patologije je u stalnom porastu, kako u Italiji, tako i širom sveta. Kako se navodi u izveštaju Ministarstva zdravlja za 2022. koji je predstavljen u parlamentu o novim saznanjima na temu dijabetesa, Međunarodna federacija za dijabetes (International Diabetes Federation – IDF) je izračunala da je 2021. godine na globalnom nivou bilo preko 500 miliona odraslih osoba dijabetičara starosti od 20 do 79 godina – oko jedne od 10 osoba – i da je više od milion dece i adolescenata patilo od dijabetesa tipa 1, autoimune bolesti koja – za razliku od dijabetesa tipa 2 – pogađa mlađu populaciju. U Italiji, podaci ISTAT-a pokazuju da je 2021. godine više od 3 i po miliona ljudi patilo od dijabetesa, ili 6,3% stanovništva, sa maksimumom od 21% kod starijih osoba koje imaju više od 75 godina.

U tom kontekstu, ishrana je od presudnog značaja kako za kontrolu dijabetesa, tako i za prevenciju njegovih komplikacija i predstavlja glavni oblik terapije zajedno sa hipoglikemijskim tretmanima lekovima ili insulinom, redovnom fizičkom aktivnošću i praćenjem glikemije (koncentracije šećera u krvi). Kao što je istaklo Italijansko društvo dijabetičara (SID), u stvari, uravnotežena ishrana u smislu snabdevanja kako kalorijama, tako i hranljivim materijama, omogućava postizanje tri osnovna cilja za dijabetičare:

držanje nivoa šećera u krvi pod kontrolom;
umereni unos masti za suzbijanje dislipidemije, stanja koje karakteriše visok nivo holesterola i/ili triglicerida koje se često povezuje sa dijabetesom tipa 2 i koje povećava kardiovaskularni rizik;
sprečavanje nastanka gojaznosti, odnosno borba protiv viška telesne mase kroz adekvatni kalorijski unos, koristan za poboljšanje metaboličke slike, održavanje dobre glikemijske ravnoteže i zaštitu zdravlja srca.

Prijavite se na naš newsletter

Email *

Saglasan sam sa obradom podataka o ličnosti u svrhu marketinških - promotivnih aktivnosti, istraživanja i analize tržišta osiguranja - merenja zadovoljstva korisnika i kontaktiranja korisnika u cilju nuđenja ponude usluge osiguranja, u skladu sa Obaveštenjem o obradi podatka o ličnosti datim ovde.

URAVNOTEŽENA ISHRANA I DIJABETES: KOJA HRANA SE PREPORUČUJE KOD OVE BOLESTI

Ishrana je, dakle, dragoceni saveznik za spokojan život sa dijabetesom i zaštitu od njegovih najozbiljnijih ishoda i mora da bude raznovrsna, uravnotežena i određena prema potrebama i kliničkoj slici pacijenta. Pored pravilnog balansiranja dnevnog snabdevanja organizma energijom, posebno u prisustvu prekomerne telesne mase i gojaznosti, važno je da u ishrani dijabetičara budu zastupljene namirnice koje pomažu u održavanju nivoa šećera u krvi pod kontrolom, pri čemu treba oprezno konzumirati one koje mogu da izazovu njegov porast. Hajde da se detaljnije upoznamo sa namirnicama koje se preporučuju u ishrani koja se savetuje osobama sa dijabetesom.

Složeni ugljeni hidrati, nezamenljivi izvor energije

Šećeri, ili ugljeni hidrati, su neophodan izvor energije za naš organizam i kao takvi su kamen temeljac uravnotežene ishrane, čak i za dijabetičare: uverenje da dijabetičari moraju da ih eliminišu iz ishrane je potpuno neosnovano, i zbog toga što bi potpuno isključenje šećera iz ishrane moglo da dovede do ozbiljnih promena na metaboličkom nivou. Međutim, važno je uvrstiti u ishranu složene šećere, kao što su oni prisutni u hlebu, testenini, pirinču, krompiru, mahunarkama, koji moraju da predstavljaju 45-60% ukupnih kalorija koje se unesu u organizam u toku dana, i ograničiti unos prostih šećera, poput onih koji se nalaze u slatkišima, koji ne bi trebalo da prelaze 5-10% dnevnog unosa kalorija. Složeni ugljeni hidrati se, u stvari, apsorbuju sporo i ne izazivaju nagli porast nivoa šećera u krvi, za razliku od prostih šećera koji se brzo apsorbuju izazivajući nagli porast nivoa glukoze u krvi.

Način ishrane dijabetičara je, dakle, u svojoj suštini sličan ishrani osoba koje ne boluju od dijabetesa: pored 45-60% ugljenih hidrata, ishrana obolelih od dijabetesa mora da sadrži 10-15% proteina i 25-30% masti. Ono što pravi razliku su kvalitet i količina namirnica, posebno onih koje sadrže šećere, i njihovo kombinovanje, a ono mora pažljivo da se razmotri u svrhu kontrole šećera u krvi i telesne mase, što je ključni cilj kod osoba sa ovom patologijom.

Ishrana i dijabetes, obratite pažnju na glikemijski indeks

Da bi se smanjio rizik od skokova glikemije nakon obroka, neophodno je obratiti pažnju na glikemijski indeks (GI) namirnica, koji ukazuje na povećanje vrednosti šećera u krvi koje se javlja nakon unosa namirnica bogatih ugljenim hidratima: što je veći glikemijski indeks neke namirnice, veći je njen uticaj na nivo glukoze u krvi.

Glikemijski indeks varira od namirnice do namirnice i zavisi od mnogih faktora, kao što su sadržaj masti, proteina i vlakana. Pirinač, na primer, ima veći glikemijski indeks od testenine, jer – iako je udeo ugljenih hidrata u ovim namirnicama prilično sličan – skrob iz zrna pirinča organizam brže asimiluje. Integralne žitarice imaju niži glikemijski indeks u poređenju sa rafinisanim jer, kao što ćemo uskoro detaljnije videti, vlakna smanjuju brzinu apsorpcije glukoze. Kuvanje takođe utiče na glikemijski indeks: al dente (tvrđe kuvana, prim. prev.) testenina, na primer, ima niži glikemijski indeks od one koja se kuva duže.

Kao deo uravnotežene ishrane za osobe sa dijabetesom, preporučljivo je dati prednost izvorima ugljenih hidrata sa niskim glikemijskim indeksom, ograničiti izvore ugljenih hidrata sa visokim glikemijskim indeksom i usvojiti niz mera za ograničavanje njihovog uticaja na šećer u krvi što je više moguće. Konzumiranje povrća pre obroka, posebno ukoliko je taj obrok na bazi testenine ili pirinča, odlična je navika za usporavanje apsorpcije šećera zahvaljujući tome što je povrće bogato vlaknima. Ostavljanje krompira da se ohladi nakon kuvanja, odnosno pre nego što se konzumira takođe je korisni trik za smanjenje glikemijskog indeksa, koji je inače veoma visok, jer dovodi do toga da se deo skroba kojim je krompir bogat pretvara u otporni skrob, koji ne može da se svari u crevima: ovaj proces, nazvan „retrogradacija skroba“, usporava apsorpciju glukoze, sprečavajući je da prebrzo uđe u cirkulaciju i izazove skokove glikemije.

Pored glikemijskog indeksa namirnica, važno je obratiti pažnju i na glikemijsko opterećenje, koje uzima u obzir ne samo glikemijski indeks unetih ugljenih hidrata već i njihovu količinu: u stvari, čak i hrana sa srednje niskim GI, ukoliko se konzumira u izobilju, može značajno da poveća šećer u krvi.

Uloga vlakana u kontroli šećera u krvi i telesne mase

Ishrana za osobe koje boluju od dijabetesa mora da uključuje adekvatan unos vlakana, koja, kao što smo već napomenuli, doprinose smanjenju brzine kojom organizam apsorbuje šećere, igrajući ključnu ulogu u kontroli nivoa šećera u krvi. U tom smislu su posebno korisna rastvorljiva vlakna, kao što je inulin, koja su u značajnim količinama prisutna u jabukama, kruškama, agrumima, artičokama, cikoriji, belom luku i crnom luku. Međutim, uopšteno govoreći, voće, povrće i mahunarke su odlični izvori vlakana koje dijabetičari treba da uključe u svoju ishranu, i iz razloga što izazivaju osećaj sitosti i imaju malo kalorija, pa su i validni saveznici za održavanje normalne telesne mase. Redovno konzumiranje integralnih žitarica je takođe odlična strategija da se obezbedi adekvatan unos vlakana.

ISHRANA ZA OSOBE KOJE BOLUJU OD DIJABETESA: NAMIRNICE KOJE TREBA IZBEGAVATI ILI OGRANIČITI

U okviru ishrane za osobe koje pate od dijabetesa postoje neke namirnice koje je preporučljivo konzumirati u umerenim količinama jer mogu da izazovu brz porast šećera u krvi i podstaknu proces gojenja.

Glavna mera predostrožnosti odnosi se na hranu bogatu prostim šećerima, kao što su slatkiši, džemovi i med, koja ne sme potpuno da se isključi, već je treba konzumirati povremeno i u malim količinama: poželjno je konzumirati je za doručak, kako bi organizam imao vremena da je iskoristi kao gorivo tokom dana, ili posle ručka, umesto voća, kako bi se osiguralo da povećanje šećera u krvi koje ta hrana izaziva bude “ublaženo” apsorpcijom drugih hranljivih materija. Međutim, bolje je izbegavati ih između obroka ili kasno uveče nakon večere.

Slične mere predostrožnosti treba preduzeti po pitanju voća koje sadrži veliku količinu šećera, kao što su grožđe, smokve, urme, zrele banane, koje je preporučljivo jesti bez preterivanja kada je o količini reč, najbolje na kraju obroka, a ne kao užinu, kako bi se doprinelo boljoj kontroli šećera u krvi.

Što se tiče napitaka, dobro je ograničiti kako one bogate šećerima, kao što su voćni sokovi, tako i alkoholna pića, koja, pored toga što svojim sadržajem ugljenih hidrata podižu nivo šećera u krvi, daju i takozvane „prazne“ kalorije, jer su beskorisne u nutritivne svrhe, ali imaju potencijalne posledice na telesnu masu.

U cilju suzbijanja gojaznosti i prekomerne telesne mase, u okviru ishrane za osobe koje pate od dijabetesa takođe je važno ne prekoračiti preporučenu količinu masti, posebno zasićenih masti, prisutnih pre svega u namirnicama životinjskog porekla (meso, sirevi, puter, margarin): preporučljivo je davati prednost mononezasićenim i polinezasićenim mastima, koje su zdravije, kao što su omega 3 masne kiseline sadržane u ribi i oleinska kiselina koje ima u ekstra devičanskom maslinovom ulju.

DOBRE NAVIKE ZA PRAVILNU KONTROLU DIJABETESA ZA TRPEZOM

Pored fokusiranja na hranu koja može da podstakne bolju kontrolu nivoa šećera u krvi i telesne mase, takođe je važno usvojiti neke dobre navike za trpezom kada je reč o uravnoteženoj ishrani za dijabetičare.

Dve korisne mere za izbegavanje hipoglikemijskih kriza su nepreskakanje obroka i njihovo redovno konzumiranje. Takođe je od suštinskog značaja da ručkovi i večere ne budu preobilni i, eventualno, da se užina planira sredinom jutra i sredinom popodneva kako ne biste dočekali glavne obroke previše gladni: ove mere predostrožnosti pomažu da se poštuju pravila o veličini porcije, da se ne prekoračuje preporučeni broj kalorija i količina masti koje treba uneti u organizam, a doprinose i boljoj kontroli telesne mase.

Mediteranska ishrana je, zahvaljujući bogatstvu voća, povrća, žitarica i mahunarki sa visokim sadržajem vlakana i niskim sadržajem životinjskih masti, režim ishrane koji se pokazao veoma efikasnim u poboljšanju kontrole dijabetesa i prevenciji njegovih komplikacija, posebno kardiovaskularnih bolesti. Međutim, važno je da se svaki dijabetičar osloni na specijaliste za ishranu kako bi se izradio plan ishrane po meri svakog pojedinca, koji treba pažljivo i redovno pratiti. Dijabetes je teška i potencijalno ozbiljna bolest koja može da se drži pod kontrolom zahvaljujući aktivnom zalaganju pacijenta u usvajanju pravilnog načina života, počevši od ishrane i poštovanja propisanih terapija, naravno, uz stalnu podršku multidisciplinarnog tima sastavljenog ne samo od dijabetologa, već i od kardiologa, oftalmologa, nefrologa i dijetologa.

Dobro je znati da je moguće ugovoriti polise DDOR Dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja koje obuhvataju i sistematski pregled u koji je moguće uključiti i ovu vrstu analiza.

IZVORI:

siditalia.it
grupposandonato.it
humanitas.it
salute.gov.it
smartfood.ieo.it
pubmed.ncbi.nlm.nih.gov

Autorka članka: Ticijana Landi, (Tiziana Landi), 7. novembar 2023.

https://blogunisalute.it/dieta-diabete/