Šesta bolest, (poznata i kao Roseola infantum i Exantema subitum), je virusna infekcija koja uglavnom pogađa decu uzrasta od 6 meseci do 2 godine, dok je retka kod starije dece i odraslih. Uzrokuje je virus iz porodice Herpes virusa i obično se ispoljava visokom temperaturom i svetlo ružičastim flekama, obično kratkotrajnim: iz tog razloga je poznata i kao „trodnevna groznica“. U ovom članku ćemo saznati nešto više o tome šta je šesta bolest, kako je prepoznati i šta treba učiniti kako bi došlo do izlečenja.
ŠTA JE ŠESTA BOLEST
Šesta bolest je zarazna bolest tipična za rano detinjstvo. Naziva se „šesta bolest“ jer je među egzantematoznim bolestima (za koje je karakterističan osip po koži, prim. prev.) koje pogađaju decu, identifikovana šesta po hronološkom redu. Uzrokuje je humani herpes virus tipa 6B (HHV-6B), izuzetno je zarazna i prenosi se kroz respiratorni sistem, poput obične prehlade. Prva klinička manifestacija bolesti je visoka temperatura, koja traje nekoliko dana i ponekad je praćena smetnjama sličnim gripu i gastrointestinalnim poremećajima: kada se febrilna faza završi, počinje egzantematozna faza pojavom karakterističnog kožnog osipa, koji je uglavnom lokalizovan na trupu, ali može da se proširi i na ruke, noge i lice. Uopšteno govoreći, šesta bolest prolazi spontano i u većini slučajeva je blaga i ne izaziva posebne komplikacije.
ŠESTA BOLEST: KOJI SU UZROCI NASTANKA OVE BOLESTI I KAKO SE ONA PRENOSI
Humani herpesvirus tipa 6B, jedna od dve vrste humanog herpesvirusa 6 (HHV-6), izaziva šestu bolest: druga je podtip 6A (HHV-6A), koja obično ne izaziva nikakve probleme. Virus najviše pogađa decu uzrasta od 6 meseci do 2 godine: mlađa su, zapravo, zaštićena specifičnim antitelima koja majka prenosi detetu tokom trudnoće. Zaraza nastaje direktnim kontaktom ili udisanjem kapljica pljuvačke ili respiratornog sekreta, na primer sluzi, koju bolesna deca izbacuju kada kašlju, kijaju ili govore, ili dodirivanjem zaraženih površina. Virusno opterećenje šeste bolesti je maksimalno u prisustvu groznice i respiratornih simptoma, ili pre pojave osipa: to olakšava širenje zaraze, jer najočitija manifestacija rozeole – odnosno osip – još nije prisutna kada je rizik od prenosa veći, pa je teško razlikovati ovu zaraznu bolest od obične prehlade.
Pored dece, šesta bolest retko može da se ispolji i kod odraslih, kako u vidu prve infekcije, tako i kao reaktivacija: kao i svi virusi porodice Herpesviridae, u stvari, humani herpes virus tipa 6B takođe ima karakteristiku da ostaje latentan u organizmu nakon infekcije i može ponovo da se aktivira ukoliko imuni sistem oslabi. Uopšteno uzevši, rozeola koja se razvija u odraslom dobu daje teže simptome: šanse za zaražavanje su veće kod ljudi sa HIV/AIDS-om, kod imunokompromitovanih osoba ili osoba koje su bile podvrgnute transplantaciji organa.
evgenyatamanenko/gettyimages.it
SIMPTOMI ŠESTE BOLESTI
Šesta bolest kod dece počinje preegzantematoznom fazom koja se javlja jednu ili dve nedelje nakon infekcije: ovu prvu fazu rozeole karakteriše visoka temperatura, često iznad 39,5°C, koja može da bude praćena simptomima kao što su bol u grlu, prehlada, opšta slabost, konjuktivitis, povraćanje, dijareja i mučnina. Tokom ovog perioda, mališan može da bude veoma nervozan i i da ima slab apetit, a limfni čvorovi na vratu mogu da budu otečeni. Kod neke dece, visoka temperatura takođe može da izazove febrilne konvulzije / napade.
Posle 2-4 dana simptomi bivaju sve blaži, temperatura naglo nestaje i počinje egzantematozna faza koja se manifestuje malim ružičastim flekama, u ravni sa kožom ili uzdignutim, veličine 2-3 mm, sličnih onima kod malih boginja ili rubeole, koje su u početku lokalizovane na trupu i vratu, zatim se šire na druge delove tela, kao što su lice, ruke i noge. Obično osip ne traje duže od 48 sati i nestaje bez ljuštenja kože, za razliku od šarlaha i četvrte bolesti. Iako, uopšteno govoreći, ima veoma karakteristične simptome, u nekim slučajevima šesta bolest možda neće izazvati nikakve smetnje.
POSTAVLJANJE DIJAGNOZE
Dijagnoza šeste bolesti kod dece zasniva se na kliničkom posmatranju, tačnije na proceni simptoma i njihove evolucije tokom vremena: kao što je već napomenuto, rozeola uglavnom počinje veoma visokom temperaturom, koja zatim nestaje i prelazi u tipičan eritem kože. Samo u nekim slučajevima, na primer, kod imunokompromitovanih pacijenata ili sa složenom kliničkom slikom, može da bude neophodno pribeći laboratorijskim pretragama, kao što je analiza količine antitela usmerenih protiv virusa HHV-6, kako bi se potvrdila infekcija i pravilno odredila moguća terapija.
KOMPLIKACIJE
Uopšteno govoreći, šesta bolest ima benigni tok i prolazi spontano, sama od sebe, bez potrebe za posebnim lečenjem, ali kod osetljive dece i dece sa specifičnim predispozicijama, visoka temperatura može da izazove febrilne konvulzije. U ovim slučajevima važno je da se dete postavi u ležeći položaj na bok kako bi se izbegao rizik od gušenja i da se obavesti pedijatar, koji će predložiti najprikladnije lečenje, posebno za snižavanje temperature. Ukoliko, međutim, konvulzivni napad traje duže od 5 minuta, prvi je od koga dete pati i izaziva konfuziju ili gubitak svesti, neophodno je pozvati jedinstveni broj hitnih službi (112) ili odvesti dete u najbližu hitnu pomoć radi pregleda.
Posebna pažnja mora da se posveti ljudima, i deci i odraslima, sa oslabljenim imunološkim sistemom, na primer nakon transplantacije organa ili hemioterapije, kod kojih bi mogle da se razviju komplikacije kao što su pneumonija i encefalitis.
evgenyatamanenko/gettyimages.it
KAKO SE LEČI ŠESTA BOLEST KOD DECE
Pošto rozeola retko traje duže od 7-10 dana i obično ne izaziva simptome ozbiljnije od groznice i osipa po koži, u većini slučajeva nije potrebno posebno lečenje: ono jednostavno ima za cilj da snizi temperaturu i ublaži ostale simptome, kako bi se smanjila opšta slabost i nelagodnost za dete. Na primer, moglo bi da bude korisno davanje antipiretika kao što su paracetamol i ibuprofen.
Da bi se sprečila dehidratacija usled porasta temperature, preporučljivo je da ohrabrite svoje dete da pije dosta vode ili oralnih rastvora za zamenu elektrolita. Majčino mleko i formula takođe mogu da pomognu mališanu da se dobro hidrira. Takođe je važno da se pobrinete da Vaše dete miruje ukoliko se ne oseća dobro i da mu pomognete da ostane što hladnije, na primer tako što ćete provetriti prostoriju – ako je preterano vruće – ili zameniti ćebad tanjim čaršavima.
Kao i kod svih bolesti, pre nego što pribegnete lekovima za decu ili drugim rešenjima za ublažavanje simptoma, neophodno je da se obratite svom pedijatru od poverenja kako biste dobili stručno mišljenje i savet kako da se ponašate.
DA LI JE MOGUĆE SPREČITI NASTANAK ŠESTE BOLESTI?
Ne postoje posebne preventivne mere ili vakcine protiv šeste bolesti. Međutim, s obzirom na to da se ova bolest širi poput prehlade i gripa, odnosno kašljanjem, kijanjem i kontaktom sa kontaminiranim površinama, da bi se sprečilo širenje zaraze može da bude korisno usvojiti iste korisne mere prevencije i lične higijene koje se preporučuju za zaštitu od respiratornih bolesti, na primer:
- obezbediti da dete često i temeljno pere ruke;
- ukazati mu da treba da kašlje i kija u maramice i baci ih odmah nakon toga;
- ukoliko ima simptome slične gripu, ograničiti mogućnosti za kontakt sa drugim ljudima;
- izbegavati da drugi članovi porodice koriste iste tanjire i pribor za jelo.
Međutim, nema potrebe da brinete ukoliko se Vaš mališan razboli, jer, kao što smo videli, rozeola uglavnom ne izaziva ozbiljne simptome, često se sama povlači i lako može da se leči uz podršku pedijatra.
Dobro je znati da je moguće ugovoriti polise DDOR Dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja koje obuhvataju u specijalističke preglede pedijatra.
IZVORI:
https://www.issalute.it/
https://www.ospedalebambinogesu.it/
https://www.meyer.it/
https://sip.it/
Autorka članka: Ticijana Landi (Tiziana Landi), 4. oktobar 2023.
Izvor: www.blogunisalute.it/sesta-malattia/