Hrana i pića koji nisu ispravno obrađeni, skuvani ili konzervirani mogu da izazovu trovanje hranom, prilično učestao problem koji ne izaziva zabrinutost, ali koji ne treba potcenjivati, naročito ako izaziva velike smetnje ili smetnje koje traju nekoliko dana. Kako ga prepoznati? U ovom članku ćemo ilustrovati glavne simptome na koje treba obratiti pažnju, razmotrićemo moguće uzroke trovanja hranom, videćemo kada treba razgovarati s lekarom i izložićemo korisne savete i najefikasnije terapije da bi se ubrzalo ozdravljenje i pospešio oporavak.
ŠTA JE TROVANJE HRANOM
Trovanja hranom su patološke situacije uglavnom s gastrointestinalnim smetnjama izazvane unošenjem zagađene hrane ili pića. U većini slučajeva zagađenje je izazvano bakterijama – kao što su Salmonella i Escherichia coli –, toksinima koje one proizvode ili virusima, ali mogu da budu izazvane i mikroorganizmima, na primer parazitima. U osnovi trovanja mogu da budu hemijske supstance, kao što su lekovi, metali i pesticidi koji se koriste u poljoprivredi. Postoji i prirodno toksična hrana, kao što su otrovne pečurke i neke vrste morskih plodova, koja, ako se unese u organizam, može da dovede do trovanja.
U običnom govoru se koristi izraz „trovanje hranom” da se uopšteno govori o ovakvim situacijama, ali, zapravo, postoje razlike: reč je, zapravo, o „infekcijama hranom” kada do bolesti dođe usled konzumiranja patogenih mikroorganizama kroz zagađenu hranu, o „trovanjima” ako su poremećaju usled toksina od organizama u hrani, o “toksiinfekcijama” kada problem nastaje od kombinovanog delovanja bakterija i njihovih toksina. U najvećem broju slučajeva ovo su teške situacije i obično se same razreše u nekoliko dana, ali ponekad je klinička slika ozbiljnija i potrebno je posavetovati se s lekarom. Da vidimo, dakle, kako se dogodi trovanje hranom i na koji način treba da reagujemo.
SIMPTOMI TROVANJA HRANOM
Simptomi trovanja hranom mogu da se menjaju u zavisnosti od mikroorganizama koji su ih izazvali i količine konzumirane hrane ili pića. Pa ipak, uopšteno govoreći, glavne smetnje koje se manifestuju u ovakvim situacijama su gastrointestinalne i podrazumevaju:
- mučninu;
- povraćanje;
- dijareju(s krvlju ili sluzi);
- grčeve u stomaku i bol u abdomenu;
- gubitak apetita.
Mogu da postoje i opštiji simptomi kao što su:
- temperatura i drhtavica;
- slabost i umor, čak i veoma jaki;
- bolovi u mišićima;
- glavobolja;
Neki patogeni agensi, kao na primer botulin, mogu da izazovu neurološke poremećaje, konkretno:
- probleme s ravnotežom;
- vrtoglavicu;
- trnjenje ili obamrlost;
- zamućenje vida ili duplu sliku;
- stanje konfuzije;
- konvulzije;
- paralizu;
U pojedinim slučajevima, kao u slučaju skombroidnog sindroma, trovanje se manifestuje simptomima po koži, kao što su eritemi i svrab.
Koliko posle gutanja hrane i pića dolazi do smetnji? Period inkubacije zavisi od vrste trovanja. Uopšteno govoreći, simptomi se javljaju iznenada i prilično brzo, obično u roku od nekoliko sati ili dana, retko u roku od nekoliko nedelja, i kao što ćemo videti, obično brzo dolazi do izlečenja, bez naročite potrebe za lečenjem.
Nastasic/gettyimages.it
UZROCI TROVANJA HRANOM
Koji su faktori i hrana koji mogu da dovedu do trovanja hranom? Kao što je već rečeno, u većini slučajeva do ovog problema dolazi usled bakterija i virusa, ali mogu ga izazvati i paraziti, kao i hemijske supstance prisutne u hrani. Do zagađenja hrane i pića može da dođe iz raznih razloga i u raznim fazama njihove proizvodnje i pripreme: meso može da bude u dodiru s crevnim bakterijama životinja tokom klanja, voće i povrće može da se uzgaja zagađenom vodom, sva hrana može da se zagadi jer se njom ne rukuje ispravno, na primer, ako se dodiruje rukama ili kuhinjskim priborom koji nije čist, ili ako se čuva na neodgovarajućoj temperaturi. I konzumiranje neke vrste sirove hrane može da dovede do rizika od trovanja hranom: to je slučaj kod ribe, ostriga, mesa, jaja, voća i povrća koji nisu dobro oprani. Sada ćemo pogledati koje su glavne vrste trovanja hranom s kojima možemo da se susretnemo, kojim patogenim organizmima su izazvani i koja je najrizičnija hrana.
Trovanja hranom izazvana bakterijama
Ima mnogo bakterija koje mogu da zagade hranu i piće. Evo najčešćih.
- Campylobacter: obično se razvija u sirovom i nedovoljno termički obrađenom mesu (naročito živini) u svežem nepasterizovanom mleku i neprečišćenoj vodi.
- Salmonella: i kod salmoneloze je rizik od trovanja najviše povezan s konzumiranjem sirove ili nedovoljno termički obrađene hrane i pića, kao što su jaja, mleko i mlečni proizvodi.
- Listeria monocytogenes: namirnice koje se najčešće vezuju za listeriozu su nepasterizovano mleko, mekani sirevi, dimljena riba, na primer losos, proizvodi od obrađenog mesa (viršle, hot dog, suvo meso i salame), sirovo upakovano povrće, kao što je salata u kesi.
- Escherichia coli: u najvećem broju slučajeva trovanje hranom izazvano ovom bakterijom je vezano za konzumiranje nedovoljno termički obrađenog mesa, svežeg povrća i klica, zagađene vode, pića i sirovog nepasterizovanog mleka.
- Shigella: do trovanja ovom bakterijom može da dođe ako se koristi inficirana voda za pranje hrane, naročito voća i povrća.
- Clostridium botulinum(botulin): ovaj mikroorganizam proizvodi botulnski toksin koji su odgovorni za tešku bolest koja se manifestuje mišićnom paralizom. Jedan od glavnih rizika u kućnom okruženju je vezan za konzumiranje zimnice pripremljene kod kuće, kao što su zimnice u ulju, nepravilno pripremljene, obično sterilisane i čuvane na neodgovarajući način.
- Bacillus cereus: ova bakterija može da se razmnožava i proizvodi toksine naročito u hrani koja nije ispravno konzervirana, kao što su obroci koji se ne stavljaju u frižider odmah posle kuvanja.
- Staphylococcus aureus: i u ovom slučaju do trovanja hranom dolazi zbog rasta bakterija i posledičnog razvoja toksina i reč je pre svega o hrani bogatoj proteinima (proizvodi s jajima, mlečnim proizvodima, salame, meso) koji se drže na sobnoj temperaturi.
- Histamin: među trovanje hranom usled bakterija spada i skombroidni sindrom, patologija koja se ne manifestuje gastrointestinalnim simptomima, već glavoboljom, crvenilom na koži, svrabom, poteškoćama s disanjem i tahikardijom. Razlog je, uobičajeno, konzumiranje ribe zagađene bakterijama koje, iako nisu patogene, mogu da transformišu histidin, aminokiselinu prisutnu u velikim količinama u nekim vrstama riba (naročito tunjevini, skuši, sardunu, sardini, inćunima) u histamin, molekul koji je u velikim količinama štetan. Među najčešćim razlozima je loše čuvanje ribe, na primer nepoštovanje hladnog lanca za sveže i zamrznute proizvode, koji moraju da se drže na stalnoj temperaturi tokom celog životnog ciklusa.
Trovanja izazvana virusima
Među glavnim virusima koji mogu da izazovu trovanje hranom su Norovirus i virus hepatitisa A. Norovirus je odgovoran za virusni gastroenteritis, crevnu infekciju koja se uobičajeno zove stomačni grip ili stomačni virus i vezan je za konzumiranje hrane ili pića zagađenih fekalijama: među najrizičnijom hranom su ostrige i mekušci iz inficiranih voda. Virus hepatitisa A, je, pak, u osnovi zarazne hepatičke infekcije koja uzrokuje zapaljenje jetre i može da kompromituje njene funkcije: i u ovom slučaju glavni rizik ishrane dolazi od konzumiranja zagađene vode, ribe i morskih plodova, što je, nažalost, čest slučaj u zemljama u razvoju, s lošim higijensko-zdravstvenim uslovima.
Latin/gettyimages.it
Trovanja hranom izazvana parazitima
Najčešći parazit koji može da izazove trovanje hranom jeste Giardia lamblia, koji može da postoji u vodi zagađenoj fekalijama inficiranih ljudi ili životinja i u hrani koja se uzgaja ili pere takvom vodom.
Trovanja izazvana pečurkama
I pečurke mogu da izazovu trovanje hranom uz moguće veoma teške posledice. Pored jestivih vrsta, postoje i otrovne pečurke koje mogu da izazovu trovanje sa štetnim posledicama ili čak sa smrtnim ishodom zbog prisustva otrova koji su otporni čak i na termičku obradu. Razlikuju se dve vrste trovanja pečurkama.
- Kodtrovanja s kratkom inkubacijom (ili latentnom), simptomi se javljaju od 30 minuta do 6 sati od gutanja, rešavaju se obično u otprilike 24 sata i, uopšteno govoreći, niskog su rizika: najčešći signali su gastrointestinalne smetnje (mučnina, povraćanje, dijareja, abdominalni bolovi), ali u zavisnosti od vrste pečuraka koje se konzumiraju, mogu da se jave i pospanost, konvulzije, pad pritiska, teškoće u disanju i halucinacije.
- Trovanja s dugom inkubacijom, kao ona izazvana vrstom Amanita phalloide, manifestuju se od 6 do 20 sati nakon konzumacije i mogu da izazovu ponovljene epizode povraćanja i dijareje, pospanost i konvulziju, ali i da dovedu do razvoja veoma ozbiljnih problema, kao što je akutni hepatitis ili bubrežna insuficijencija, što može da izazove životnu opasnost. Reč je o najopasnijim trovanjima jer kasna pojava smetnji može da dovede do toga da osoba nastavi da jede otrovne pečurke bez znanja o opasnosti, čime se izlaže još većem riziku.
Najbolje oružje je skupljati samo pečurke koje su priznate kao sigurno jestive i, u slučaju sumnje, dati ih na kontrolu kod stručnog mikologa pre konzumacije: u kancelarijama lokalnih sanitarnih službi može da se dobije besplatan savet da bi se izbegao rizik. Osim toga, neke vrste pečuraka mogu da se jedu samo dobro termički obrađene, jer sadrže toksine koji mogu da budu veoma opasni ako se konzumiraju sirovi, ali se uništavaju termičkom obradom, dakle, važno je zatražiti informaciju o pravom načinu pripreme. Konačno, i jestive pečurke mogu da izazovu smetnje ako se ne čuvaju na najbolji mogući način, ako su pokvarene ili zagađene parazitima ili ako postoji individualna netolerancija, dakle, dobro je uvek obratiti pažnju na to da li će se pojaviti simptomi posle konzumiranja.
REŠENJA ZA TROVANJE HRANOM: ŠTA DA SE RADI I ŠTA DA SE IZBEGAVA
Uopšteno govoreći, najveći broj trovanja hranom ne zahteva posebno lečenje: ko pati od takvih smetnji, spontano se izleči tokom nekoliko dana, bez potrebe za obraćanje lekaru osim u specifičnim slučajevima kada su simptomi naročito ozbiljni ili uporni ili trovanje posebno osetljive kategorije, kao što ćemo videti.
Naročito je važno da se pije dosta vode da bi se nadoknadila tečnost izgubljena povraćanjem i dijarejom, odmor, konzumiranje lagane hrane (kao što si pirinač i banane), ako je osoba u stanju da to jede, i izbegavanje alkohola, kafe, gaziranih pića i ljute hrane.
Ne treba, međutim, uzimati kućne lekove, na primer, piti mleko, koji ni na koji način nisu korisni. Ne savetuje se zaustavljanje simptoma kao što je povraćanje i dijareja odgovarajućim lekovima jer je reč o prirodnim reakcijama kojima se organizam oslobađa patogenih agenasa odgovornih za trovanje: osim ako ih lekar ne preporuči, bolje je da se izbegavaju.
iiievgeniy/gettyimages.it
KADA SE OBRATITI LEKARU
Važno je obratiti se lekaru ako se smetnje od trovanja hranom jave nakon putovanja u inostranstvo i kada postoje sledeći simptomi:
- temperatura veća od 38,5°C;
- stalno povraćanjekoje onemogućava da se pije tečnost;
- dijareja koja ne prestaje posle tri dana;
- signali teške dehidratacije, kao što su stanje konfuzije, ubrzan rad srca, smanjeno uriniranje ili bez uriniranja;
- neurološke smetnje, kao što su cervikalni sindrom, konfuzija, problemi s ravnotežom i vrtoglavica, konvulzije, trnjenje, mišićna slabost.
Takođe, kada se trovanje hranom dogodi osobama koje su slabe, kao što su deca, stariji ljudi, trudnice i hronični bolesnici, preporučuje se da se o tome obavesti lekar ili pedijatar, koji će preporučiti najbolje mere da bi se pospešilo brzo izlečenje i izbegle komplikacije. Pored dehidratacije, jedna od najopasnijih posledica trovanja hranom jeste hemolitičko uremijski sindrom (HUS), stanje koje izaziva trovanje bakterijom Escherichia coli, koje pogađa najčešće decu i može da dovede do bubrežne insuficijencije i oštećenje nervnog sistema.
Ako su smetnje veoma opasne ili dugotrajne, lekar može da preporuči konkretne dijagnostičke analize, kao što je pregled stolice, povraćenog sadržaja ili sumnjive hrane, da bi se precizno utvrdilo poreklo trovanja i nastavilo s ciljanom terapijom.
Potrebna je velika pažnja ako se simptomi trovanja jave u situaciji koja može da dovede do sumnje na trovanje otrovima, kao što je, na primer, nakon konzumiranja nekontrolisanih pečuraka: u ovakvim slučajevima je najvažnije odmah kontaktirati centar za protivotrove i odmah se uputiti u hitnu pomoć.
U kojim situacijama trebaju lekovi
Ako je došlo do trovanja hranom, treba uzimati lekove samo po savetu lekara, izbegavati uzimanje lekova „na svoju ruku”.
Osobama koje su u riziku od dehidratacije mogu da se preporuče oralni rastvori za rehidrataciju, dok je u najtežim slučajevima možda neophodna hospitalizacija da bi se intravenski nadoknadila izgubljena tečnost. Ako je povraćanje intenzivno, možda će se primeniti antiemetici da bi se zaustavilo. I korišćenje probiotika i mlečnih enzima može da ponovo uspostavi ravnotežu u crevnoj flori i da ubrza izlečenje.
Kao što smo videli, trovanje hranom je naporna situacija, ali većina slučajeva nisu teški i izlečivi su u kućnim uslovima jednostavnim postupcima. Ako su, međutim, smetnje veoma jake i dugo traju i pogađaju osetljive osobe, preporučuje se obraćanje lekaru da bi se procenila težina situacije i mogućnost dodatne dijagnostike ili specifičnih terapija.
Kako biste bili sigurni, vi i vaša porodica, svakako jedan od saveta je takođe, sklapanje polise Dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja u DDOR-u. Ova važna odluka treba da nađe svoje mesto na vašoj listi prioriteta, jer pruža ključnu podršku za očuvanje mentalnog zdravlja.
Izvori: