Psorijaza predstavlja abnormalni rast ćelija kože, keratinocita, koji izazivaju lezije, obično prekrivene belim ljuspama. Reč je o čestom poremećaju koji pogađa oko 2-3% svetske populacije, naročito muškaraca. Ovo stanje nije zarazno, nije povezano sa starosnom dobi i ima spontani tok: ima tendenciju da se pojavi i nestane bez očiglednog razloga. Da bismo produbili ovu temu i razumeli kako se psorijaza ispoljava i koje su terapije za lečenje ove patologije, intervjuisali smo dr Mariju Vitoriju Kanicaro, specijalistu dermatologije i venerologije na klinici Sanatriks u Rimu.
ŠTA JE PSORIJAZA I KAKO SE ispoljava
„Psorijaza je hronična inflamatorna (zapaljenska) bolest kože, recidivnog karaktera, tj. karakterišu je faze remisije (smirenja) i egzacerbacije (pogoršanja)“, objašnjava dermatološkinja. „Manifestuje se kožnim lezijama koje se definišu kao ‘eritematozni plakovi prekriveni skvamom’ koji mogu da se pojave na bilo kom delu tela. Crveni su i eritematozni, prekriveni krastama i srebrno-belim skvamama. Ponekad pacijent može da oseti svrab, ali ne nužno“.
helivideo/gettyimages.it
RAZličiti OBLICI PSORIJAZE
Doktorka precizira da lezije „mogu da zahvate celo telo i na osnovu lokalizacije razlikujemo više oblika psorijaze: najklasičniji, koji se zove vulgarna psorijaza (Psoriasis vulgaris), uglavnom zahvata ekstenzorna područja, dakle laktove i kolena, ali može da bude lokalizovana i na nivou vlasišta“.
Pored najčešćeg, psorijaza se manifestuje u različitim, prilično karakterističnim oblicima. Glavni su:
- gutatna ili eruptivna
- inverzna (obrnuta)
- palmarno-plantarna
- eritrodermalna
- pustularna (gnojna)
- psorijaza noktiju
- psorijatični artritis.
Hajde da saznamo nešto više o nijima.
Gutatna ili eruptivna psorijaza
Ovaj oblik karakterišu „male lezije čiji je prečnik otprilike jednak prečniku većeg ili manjeg novčića koje mogu da se jave na trupu, stomaku, ali i na donjim i gornjim udovima”. Uopšteno govoreći, kod mladih osoba se javlja nakon infekcije streptokokom.
Inverzna (obrnuta) psorijaza
Inverzni oblik pogađa kožne nabore, dakle javlja se na pazuhu, međuglutealnoj brazdi, a takođe i na intimnim delovima tela.
Palmarno-plantarna psorijaza
Palmarno-plantarna psorijaza se javlja na tabanima i dlanovima.
Eritrodermalna psorijaza
Redak oblik teške psorijaze, gde cela koža postaje eritematozna i ljušti se.
Pustularna (gnojna) psorijaza
Lokalizovani ili generalizovani oblik: oba izazivaju pustularne (gnojne) lezije, ali se lokalizovana manifestuje na dlanovima i tabanima kroz deskvamirajuće vezikule (koje se ljušte), a generalizovana je, pak, ozbiljan i veoma redak oblik i zahvata celo telo osobe koja od nje pati.
Psorijaza noktiju i psorijatični artritis
Osim toga, u nekim slučajevima psorijaza može da zahvati i nokte. „U ovim slučajevima govorimo o psorijatičnoj onihopatiji, koja može da se ispolji na različite načine i u tim slučajevima ponekad postoji veća povezanost i sa psorijatičnim artritisom, bolešću koju karakteriše hronična upala zglobova.
Dakle, evidentno je da težina ove patologije uveliko varira u zavisnosti od njenog obima, tako da za neke osobe predstavlja samo blagu estetsku smetnju, dok za druge predstavlja stanje koje može da ugrozi kvalitet čitavog života.
Ivan-balvan/gettyimages.it
DA LI JE TAČNO DA PSORIJAZA POGAĐA PREvashodno MUŠKARCE?
Iako pogađa i muškarce i žene, „psorijaza ipak pogađa u relativno većem procentu muški pol. Uopšteno uzevši, možemo da podelimo osobe koje su sklonije za razvoj bolesti u dve kategorije. Pre svega, reč je o mladim osobama od 16 do 22 godine, naročito kada postoji genetska predispozicija, određena prisustvom specifičnog gena“. Identifikovano je više faktora, međutim, kod ovih ljudi preovlađuje genetski aspekt.
„U drugom najpogođenijem segmentu stanovništva, osobama između 55 i 60 godina, s druge strane, javljaju se i drugi faktori rizika kao što su: gojaznost, kardiometaboličke bolesti, pušenje i alkohol, koji povećavaju nivo zapaljenja organizma i samim tim, posredno, i ono koje potom dovodi do psorijaze“.
Doktorka takođe podseća da psorijaza može da se ispolji kod „pacijenata koji već boluju od drugih hroničnih inflamatornih (zapaljenskih) bolesti, kao što su Kronova bolest i ulcerozni kolitis”.
UZROCI PSORIJAZE
Psorijaza je multifaktorska bolest u kojoj se ukrštaju različiti elementi. Kao što smo već napomenuli, „s jedne strane imamo genetsku predispoziciju. Identifikovano je više lokusa (položaja gena) nazvanih: psors1, psors2 i tako dalje. S druge strane, postoje egzogeni faktori. Neki oblici psorijaze mogu da se pogoršaju, na primer, upotrebom određenih lekova, kao što su beta-blokatori, ACE inhibitori ili litijumove soli.
Infekcije takođe mogu da igraju značajnu ulogu u razvoju bolesti: dermatološkinja podseća da one izazvane streptokokom mogu da budu odgovorne za gutatni oblik psorijaze. Ovome treba dodati gojaznost, pušenje i alkohol, kao i faktore kao što su posebno ozbiljni psiho-emocionalni stresovi: „nije neuobičajeno da pacijent ispriča da je do izbijanja psorijaze došlo nakon gubitka voljene osobe ili nakon teške operacije. U ovim slučajevima, ono što se dešava u našem organizmu je poremećaj regulacije imunog sistema. Danas znamo da su u ovaj proces posebno uključeni limfociti, neke subpopulacije belih krvnih zrnaca, posebno t helper 1 i t helper 17 limfociti, koji indukuju proizvodnju takozvanih proinflamatornih citokina, koji zatim deluju na keratinocite, odnosno ćelije naše kože i izazivaju povećanje obnove ćelija, što dovodi do formiranja tipične lezije, plaka.
demaerre/istock.com
KAKO SE DIJAGNOSTikuje PSORIJAZA?
Dijagnoza psorijaze je u suštini klinička: „Pacijent se pregleda, prikuplja se anamneza da bi se utvrdilo da li postoje faktori rizika, da li postoji genetski faktor. A kada se pregledaju lezije, lekar pokušava da klasifikuje obim bolesti na osnovu toga koja područja tela su zahvaćena. Da bi se to uradilo, koriste se indeksi koji pomažu da se definiše težina i obim psorijaze.
Najčešći dijagnostički instrument je PASI (Psoriasis Area Severity Index), ocena područja psorijaze i indeksa ozbiljnosti. „Uzimaju se u obzir različiti faktori: eritem, deskvamacija, infiltracija plaka i obim kliničkih manifestacija. Ovo omogućava lekaru da klasifikuje psorijazu kao blagu, umerenu i tešku. Osim toga, postoje sumnjivi slučajevi u kojima je moguće pribeći biopsiji, tj. uzmanju malog uzorka kože radi histološke dijagnoze“.
KAKO SE LEČI PSORIJAZA
Kako ističe doktorka, „psorijaza se ne može izlečiti, ali se može lečiti tretmanima koji variraju u zavisnosti od težine kliničkih manifestacija”.
Tu su, pre svega, lokalne terapije, „koje mogu da se primene kod pacijenata koji imaju lokalizovane i izuzetno ograničene manifestacije. Postoji ih nekoliko, kao što su derivati vitamina D, ili lokalni kortikosteroidni lekovi. Kada osoba boluje od srednje teške psorijaze ili bolest značajno narušava kvalitet života, jer zahvata delove lica, genitalija, ili ruke, može da se pribegne korišćenju sistemskih lekova. U ovom slučaju, razlikuju se dve kategorije: tradicionalni, kao što su ciklosporin, metotreksat ili acitretin; i biološki lekovi, bolje reći biotehnološki, koji su monoklonska antitela, namenjena najtežim slučajevima“.
Suze777/gettyimages.it
DA LI način ishrane IMA ULOGU U LEČENJU ove BOLESTI?
Što se tiče ishrane, u naučnoj smislu je dobro precizirati da ne postoji specifični način ishrane za psorijazu. „Postoji mnogo pacijenata koji navode da su imali koristi od određenog načina ishrane: ono što mi obično preporučujemo je da se pridržavaju zdrave ishrane, dakle raznovrsne i uravnotežene ishrane, kojom se izbegava sva hrana koja podstiče zapaljenja. Naša ishrana je mediteranska, a ona je svakako prikladna.
Međutim, treba imati u vidu rezultate nekih studija: „Hrana kao što su pomoćnice (Solanaceae), tj. krompir, paradajz, paprika, na primer, mogu da pogoršaju psorijazu. Želela bih da podvučem, u svakom slučaju, da ove studije nisu imale nastavak koji su zaslužile, možda upravo zato što je psorijaza patologija na čiji nastanak utiče više faktora i zahteva intervenciju na više nivoa“.
#DOKTORODGOVARA: DOKTORKA KANICARO ODGOVORA NA PITANJA ČITALACA
Čitaoci bloga su doktorki postavili brojna pitanja putem Facebook stranice UniSalute-a. Radi dobrobiti svih naših korisnika, ovde smo naveli odgovore iz intervjua.
Da li se psorijaza poboljšava tokom leta?
Luiđi kaže da već nekoliko meseci boluje od psorijaze i da je čuo da se leti situacija popravlja. Želeo bi da zna da li postoje neke posebne indikacije za izlaganje suncu.
„Svakako da se leti, kada je sunčano i toplo, klinička manifestacija psorijaze poboljšava“, odgovara lekarka. „Pacijentima se preporučuje helioterapija, ali je i u ovim slučajevima važno da se zaštitite od sunca, odnosno koristite kremu za sunčanje koja pomaže u prevenciji raka kože. S druge strane, moramo da kažemo da, ukoliko je Vaša psorijaza veoma upaljena i izloži se suncu bez adekvatne zaštite, može da se proširi na druge delove tela, ili da postane naglašena. U stvari, postoji fenomen koji nazivamo Koebnerov fenomen (izomorfna reakcija), koji uzrokuje pojavu psorijaze na upaljenom području”.
Umor i apatija zbog psorijaze?
Agata kaže da ima bolove po celom telu, osećaj umora i apatije: pita doktorku da li bi jedan od uzroka mogla da bude psorijaza.
Što se tiče bola koji se javlja kod Agate, “važno je isključiti dijagnozu psorijatičnog artritisa“, precizira prvo dermatološkinja. „Kod ne tako malog procenta pacijenata obolelih od psorijaze, u stvari, zapaljenje može da zahvati i zglobove, posebno šaka. Stoga je neophodno istražiti eventualnu povezanost sa ovom patologijom, upravo zato što ona zahteva specifično lečenje. Osim toga, kada je reč o apatiji i osećaju umora, mora se priznati da psorijaza sa sobom nosi izvestan psihološki balast. To je bolest koja podrazumeva znatnu nelagodnost, sa simptomima depresije, anksioznosti, koji su mnogo izraženiji nego u opštoj populaciji. U ovim slučajevima, pored dermatološkog lečenja, može da bude neophodna i psihološka podrška“.
Psorijaza i prirodni lekovi
Priče dvoje korisnika su prilika da se pozabavimo temom prirodnih lekova. Naime, Frančeska ima sina koji već deset godina boluje od psorijaze, a nijednom od korišćenih krema nije postigao rezultate. Sa vodom i bikarbonatom, međutim, izgleda da se situacija popravlja. Raf takođe kaže da je primetio izvesno poboljšanje sa prirodnim lekom, posebno sa pirinčanim skrobom, kako u prahu, tako i u kremi. Šta možemo da kažemo na tu temu?
Doktorka odgovara da „mnogi pacijenti smatraju da su prirodni lekovi korisni. Međutim, savet koji mogu da dam osobama koje pate od psorijaze je, pre svega, da održavaju kožu dobro hidratizovanom. Zbog toga upotreba pirinčanog skroba, koji je emolijens, može da bude od koristi onima koji pate od ove bolesti. Postoje supstance koje poboljšavaju izgled kože, čineći je glatkom, upravo zato što dubinski hidriraju, kao što su, na primer, proizvodi na bazi uree ili salicilne kiseline. Uvek bih bila oprezna u pogledu prirodnih lekova, jer bi neke supstance mogle da pogoršaju psorijazu, umesto da je ublaže. Zbog toga je, kao i uvek, preporučljivo obratiti se specijalisti„.
Bol u šakama zbog psorijatičnog artritisa
Antonio pati od psorijatičnog artritisa, ima jak bol u šakama uprkos uzimanju 10 mg Reumafleksa nedeljno. Želeo bi mišljenje doktorke o tome.
ReumaFleks, ili metotreksat (generičko ime), je veoma validna terapija za psorijatični artritis, kao i za psorijazu kože“, odgovara naša sagovornica. „Savet bi u ovom slučaju bio da se obratite dermatologu i/ili reumatologu koji Vas leči kako bi procenio da li je potrebno prilagođavanje doze ili kombinacija sa drugim sistemskim terapijama. Do danas imamo na raspolaganju brojne lekove, poput bioloških, koji se, u slučajevima kada pacijenti ne reaguju na tradicionalnu terapiju, mogu primenjivati i doneti korist.
Biološki lek za gutatnu psorijazu
Laureta pati od gutatne psorijaze. Kaže da je probala mnogo krema, a sada je na biološkom tretmanu, ali i dalje nema nikakvog napretka.
„Biološki lekovi su lekovi najnovije generacije, dobijeni kroz visoko sofisticirane procese. To su monoklonska antitela koja napadaju specifične mete, u ovom slučaju proinflamatorne citokine, ili neke interleukine.
Razlikuju se međusobno po vremenu i vrsti primene, koja se odvija subkutano ili putem infuzije. Učestalost primene je na nedeljnom, dvonedeljnom, mesečnom ili kvartalnom nivou, u zavisnosti od biološkog leka koji se koristi. Namenjeni su najtežim slučajevima, kod kojih su klinička slika i psorijaza veoma opsežne i teške.
Doktorka podseća da je, pre nego što se počelo s pravljenjem ovih lekova, „došlo do neuspeha sa takozvanom tradicionalnom terapijom ili je ista izazvala intoleranciju ili je bilo kontraindikacija za njenu primenu. Stoga moraju da se sprovedu kako instrumentalna, tako i laboratorijska ispitivanja kako bi se isključile patologije koje mogu da kontraindikuju upotrebu bioloških lekova. Iz tog razloga je savet koji dajem Laureti da bude strpljiva, jer će polako, uz terapiju koju uzima, sigurno naći pravi put.
Nakon što je odgovorila na pitanja čitalaca, dr Kanicaro podseča da se „psorijaza danas može lečiti, imamo mnogo lekova na raspolaganju čiji efekat može da se meri na pacijentu. I, pre svega, još jednom savetujem da ne potcenjujete sve druge manifestacije koje mogu da se povežu sa ovom patologijom, a ni psihološki aspekt. Znamo da psorijaza ima snažan uticaj na kvalitet života onih koji od nje boluju, te je važno znati da njome može da se upravlja i da obolela osoba može da ima bolji kvalitet života, kakav svi ljudi zaslužuju.”
Za praćenje stanja zdravlja i poboljšanje načina života, DDOR nudi različite pakete dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja porodice, odrasle, decu i starije osobe.
Članak napisan uz doprinos Karmele Đambrone (Carmela Giambrone).
Izvor: https://blogunisalute.it/psoriasi-come-si-manifesta-quali-sono-le-cause-e-come-curarla/