Kako se nositi sa simptomima benigne hipertrofije prostate (BPH) i poboljšati kvalitet života

Benigna hipertrofija prostate (BHP) je čest poremećaj u muškoj populaciji, posebno u starijoj dobi: ispoljava se povećanjem prostate i može da izazove probleme sa uriniranjem. Iako nije ozbiljno stanje, može da ima značajni uticaj na kvalitet života osoba koje od njega pate, pa je njegovo utvrđivanje i odgovarajuće lečenje veoma važno. U ovom članku ćemo detaljnije objasniti šta je hipertrofija prostate i koji su uzroci i faktori rizika za ovu patologiju. Takođe ćemo ilustrovati kojim simptomima se manifestuje i kako se dijagnostikuje ovaj urološki problem. Na kraju ćemo razmotriti najefikasnije terapije i ispravne stilove života za borbu protiv ove bolesti i prevenciju iste.

ŠTA JE BENIGNA HIPERTROFIJA PROSTATE (BPH)

Benigna hipertrofija prostate (BPH), ili benigna hiperplazija prostate (BPH), poznata i kao adenom prostate, je patologija koja uzrokuje povećanje prostate, male žlezde muškog genitalnog sistema, koja se nalazi ispod bešike, a ispred rektuma, čiji je glavni zadatak da proizvodi i čuva semenu tečnost. Ovo povećanje zapremine, benigne prirode, nastaje usled uvećanja ćelija prostate i formiranja čvorova i veoma je uobičajeno kod muškaraca, posebno posle 70-80 godina, kada se procenjuje da pogađa preko 80% muške populacije. Prema najnovijim podacima koje su objavila medicinska i naučna društva, 6 miliona Italijana pati od benigne hipertrofije prostate: 50% muškaraca starosti između 51 i 60 godina, 60% u starosnoj grupi 61-70 godina, 90% osamdesetogodišnjaka. Ovo stanje može da izazove poremećaje uriniranja i zahteva ispravnu dijagnozu, ali ne bi trebalo da izaziva posebnu zabrinutost: nije tumorska patologija i uz adekvatnu terapiju može da se izleči.

BENIGNA HIPERTROFIJA PROSTATE: UZROCI I FAKTORI RIZIKA

Glavni uslovi povezani sa razvojem hipertrofije prostate su starenje i hormonske promene koje se javljaju kod muškaraca kako stare. Andropauza, ili fiziološki pad proizvodnje muških polnih hormona (androgena), posebno testosterona, koji počinje od 45-50 godina života i postaje izraženiji nakon 60-70 godina, izgleda da igra centralnu ulogu u nastanku uvećane prostate. Naučne studije sugerišu da postoji i genetska predispozicija koja određene osobe čini podložnijim hipertrofiji prostate.

Faktori rizika koji mogu da povećaju verovatnoću nastanka ovog stanja uključuju:

• starost, jer se uvećanje prostate retko javlja pre 40. godine, a naročito je često posle 60. godine i pre svega posle 80. godine;
• genetska predispozicija, jer osobe koje imaju rođaka, poput oca ili brata, sa hipertrofijom prostate, imaće veću verovatnoću da i sami obole od iste;
• dijabetes, bolesti srca i gojaznost;
• sedelački način života.

SIMPTOMI

Najčešće kliničke manifestacije hipertrofije prostate su urinarni poremećaji: uvećana prostata, zapravo, vrši pritisak na uretru – kanal koji omogućava izbacivanje urina – i ometa pravilno punjenje i pražnjenje bešike. Simptomi se uglavnom javljaju postepeno i istovremeno su iritativni i opstruktivni. Među najčešćim su:

• otežano uriniranje, koje zahteva napor da se započne i završi mokrenje;
• česta potreba za uriniranjem (polakiurija), kako tokom dana, tako i noću (nikturija/nokturija);
• slab protok urina, ponekad isprekidan ili sa kapanjem (curenje nekoliko kapi urina) na kraju mokrenja;
• osećaj nepotpunog pražnjenja bešike;
• bol tokom uriniranja ili ejakulacije.

Ponekad hipertrofija prostate može da izazove i prisustvo krvi u urinu (hematurija).

Međutim, ovo stanje ne daje uvek simptome: kod oko polovine pacijenata, u stvari, uvećana prostata ne izaziva nikakve neugodnosti. Prisustvo ili odsustvo poremećaja, kao i njihova težina, ne zavise od veličine koju ima prostata.

KOMPLIKACIJE HIPERTROFIJE PROSTATE

Iako je benigno stanje, hipertrofija prostate, ukoliko se ne leči, može da dovede do sve ozbiljnijih problema donjeg urinarnog trakta, što u nekim slučajevima može da zahteva medicinsku intervenciju. Glavne komplikacije uključuju:

• inkontinenciju, tj. nevoljni gubitak urina usled hitne i nezaustavljive potrebe za uriniranjem (urgentnost mokrenja);
• retenciju (zadržavanje) urina, koja se sastoji u pravoj blokadi mokrenja usled opstrukcije uretre i koja u najtežim slučajevima zahteva primenu katetera za pražnjenje bešike;
• oštećenje mišića bešike;
• kamenje u bešici;
• infekcije mokraćnih puteva;
• oštećenje bubrega, koje može da dovede do bubrežne insuficijencije (privremenog ili trajnog oštećenja bubrega).

Ova stanja mogu da se ispolje simptomima kao što su bol u donjem delu stomaka ili leđa, nemogućnošću uriniranja, groznica i jeza, a oni predstavljaju važne alarme za uzbunu koji ne smeju da se zanemare i koje treba odmah prijaviti lekaru ili urologu.

Međutim, kako je podvuklo Italijansko udruženje za urologiju (SIU), ne postoji uzročno-posledična veza između hipertrofije prostate i raka prostate: uvećanje žlezde, u stvari, ne evoluira i ne doprinosi favorizovanju modifikacije njenog tkiva u kancerogenom smislu, čak i ako se ne leči. Hiperplazija prostate, dakle, osim što je benigni problem, ne predstavlja faktor rizika za nastanak karcinoma prostate.

POSLEDICE HIPERTROFIJE PROSTATE NA KVALITET ŽIVOTA

Zbog neugodnosti koje izazivaju, urinarni simptomi hipertrofije prostate često imaju i posledice psihičke prirode. Konkretno, poremećaji kao što su hitnost odlaska u toalet i inkontinencija mogu da imaju snažni uticaj na odnose i, u najgorim slučajevima, navedu osobe koje pate od njih da odustanu od društvenog života i izbegavaju da napuštaju dom iz straha da neće biti sposobne da lako upravljaju ovim intimnim problemima.

Hipertrofija prostate takođe može da ima posledice na seksualni život, kako zbog toga što može da izazove neugodnost i oteža uobičajeni život u partnerskom odnosu, tako i zato što neki farmakološki tretmani mogu da imaju neželjene efekte kao što su smanjena seksualna želja i erektilna disfunkcija.

Naposletku, potreba za noćnim mokrenjem često dovodi do fragmentiranog sna koji može da rezultira umorom, pospanošću tokom dana, poteškoćama u koncentraciji te otežava obavljanje normalnih dnevnih aktivnosti.

KAKO SE POSTAVLJA DIJAGNOZA BENIGNE HIPERTROFIJE PROSTATE

Za postavljanje dijagnoze benigne hiperplazije prostate često je dovoljan pregled specijaliste urologa sa digitalnim rektalnim pregledom, koji omogućava procenu karakteristika i dimenzija prostate.Važno je podvrgnuti se ovom pregledu već pri pojavi prvih sumnjivih simptoma, a nakon 40. godine potrebno je redovno ga sprovoditi u okviru preventivnih pregleda za muškarce kako bi se omogućila rana dijagnoza i blagovremeno lečenje bilo kog urološkog problema.

Da bi se upotpunila klinička slika, specijalista takođe može da predvidi dalja klinička ispitivanja kako bi se potvrdila hipertrofija prostate i isključilo prisustvo drugih patologija koje mogu da izazovu slične simptome. Među testovima čije sprovođenje može da bude korisno kao deo dijagnostičkog procesa su:

• urofloumetrija, koja se koristi za praćenje protoka urina i utvrđivanje eventualnog neuspeha u pražnjenju bešike kroz procenu ostatka nakon mokrenja, tj. količine urina koja ostaje unutar bešike nakon što je pacijent urinirao;
• transrektalni ultrazvuk prostate, za utvrđivanje tačne zapremine prostate, posebno u slučaju potrebe za hirurškom intervencijom deblokade;
• ultrazvuk abdomena, kako bi se isključile komplikacije kao što su kamen u bubregu;
• PSA test, koji se sastoji od jednostavnog uzorkovanja krvi za merenje antigena specifičnog za prostatu, supstance koju proizvodi prostata: visoke vrednosti PSA su pokazatelji potencijalnih problema sa prostatom, tako da je merenje njegovog nivoa korisno za dobijanje informacija uz pomoć kojih može da se formuliše potpuna dijagnoza.

TERAPIJE

Hipertrofija prostate može da se leči različitim terapijskim pristupima, koji se procenjuju u zavisnosti od obima i težine simptoma, starosti i zdravstvenog stanja pacijenta, kao i eventualnih neželjenih efekata svake metode. Međutim, to nije patologija koja nužno zahteva lečenje.

U slučaju asimptomatske bolesti, ili u prisustvu blažih tegoba koje ne utiču na život obolelih, moguće je da će lekar predložiti “nadgledano čekanje”, odnosno praćenje kliničkih i radioloških parametara kako bi se evolucija bolesti držala pod kontrolom i intervenisalo ukoliko je potrebno i na najprikladniji način. U ovom slučaju, korisno je da pacijent usvoji niz mera predostrožnosti i promeni ponašanje kako bi bolje upravljao hipertrofijom prostate i eventualnim simptomima, kao što je umereno konzumiranje alkohola i kofeina i smanjenje unosa tečnosti pre spavanja.

Ukoliko, međutim, hipertrofija prostate izaziva ozbiljne simptome, može da se preporuči farmakološka terapija, ali ukoliko je prostata dostigla takve zapremine da izaziva opstrukciju urina, može da bude neophodna hirurška intervencija.

Način života, konkretno uravnotežena ishrana i redovna fizička aktivnost, takođe mogu da igraju značajnu ulogu u kontroli simptoma i pomognu da osoba živi mirnije sa ovim problemom. Hajde da razmotrimo različite terapeutske strategije koje su trenutno dostupne.

Farmakološko lečenje hipertrofije prostate

Upotreba lekova za lečenje hipertrofije prostate je korisna, u prisustvu teških simptoma, za smanjenje veličine prostate, ublažavanje poremećaja uriniranja i odlaganje potrebe za hirurškom intervencijom. Izbor lekova koji će se koristiti mora da izvrši specijalista na osnovu specifičnog kliničkog slučaja, ali uopšteno govoreći, kako podvlači Italijansko farmakološko društvo, uglavnom se koriste tri klase lekova:

• Alfalitici, koji predstavljaju prvi pristup za smanjenje učestalosti mokrenja i poboljšanje protoka urina jer delovanjem na neke receptore zvane alfa1, omogućavaju efikasnije pražnjenje bešike;
• Inhibitori 5-alfa-reduktaze, koji svojim delovanjem na specifične hormone mogu da budu korisni za smanjenje rasta prostate, stoga su indikovani ukoliko je žlezda poprimila veoma značajan volumen;
• Inhibitori fosfodiesteraze, koji kontrolišu enzime prisutne u ćelijama glatkih mišića prostate i mogu da pomognu u ublažavanju urinarnih simptoma.

Hipertrofija prostate: kada je potrebna hirurška intervencija

Operacija je neophodna ukoliko hipertrofija prostate ozbiljno ugrožava pražnjenje mokraćne bešike, izazivajući hronično ili rekurentno zadržavanje urina, ali i u slučaju urinarnih infekcija ili simptoma rezistentnih na terapiju lekovima. Hirurška intervencija može da podrazumeva različite tehnike, kako invazivne tako i minimalno invazivne, koje se biraju uglavnom na osnovu veličine prostate, starosti i opšte kliničke slike pacijenta.

Transuretralna resekcija prostate (TURP – Transuretral Prostate Resection) za potpuno uklanjanje adenoma prostate je poslednjih decenija predstavljala referentnu hiruršku proceduru za lečenje ove patologije i uglavnom se sprovodi endoskopski, uvođenjem resektora kroz uretru, kako bi se ograničio uticaj na pacijenta. Samo u slučaju jako uvećane prostate može da se uradi klasična „otvorena” operacija, putem reza na stomaku.

Dostupne su i minimalno invazivne laserske tehnike, kao što je ultrazvučno vođena transperinealna intersticijska laserska ablacija, koja se izvodi tako što se prostati pristupa kroz kožu perineuma (anatomski region između testisa i anusa) kako bi se uništio višak žlezdanog tkiva putem termalnog tretmana. Ova tehnika, koja ima prednost u očuvanju uretre i minimiziranju neželjenih efekata kao što su urinarna inkontinencija, krvarenje i problemi sa ejakulacijom, poželjnija je kod mlađih pacijenata i omogućava odlaganje invazivne operacije, koja može da se zakaže u starijoj dobi.

Druge minimalno invazivne inovativne metode koje su se etablirale poslednjih godina i koje omogućavaju smanjenje dužine hospitalizacije, neželjenih efekata i komplikacija uključuju:

• podizanje uretre prostate (PUL – Prostatic Urethral Lift), koje se sastoji u postavljanju malih implantata u prostatu koji, poput štipaljki za veš, stežu i kompresuju uvećanu žlezdu, kako bi se smanjila opstrukcija uretre i poboljšao protok urina;
• termalnu terapiju vodenom parom, koja podrazumeva korišćenje pare za uništavanje ćelija prostate odgovornih za kompresiju uretre;
• embolizaciju arterija prostate, koja se sastoji od ubrizgavanja specifičnih čestica u krvne sudove koji prenose krv u prostatu da bi se blokirao njen protok, reč je o proceduri koja uzrokuje smanjenje žlezde u narednim mesecima.

Od načina ishrane do fizičke aktivnosti, uloga stila života u benignoj hipertrofiji prostate

Uravnotežena ishrana je takođe važna komponenta u lečenju benigne hipertrofije prostate, posebno za ublažavanje njenih simptoma. Posebno je korisno izbegavati hranu koja iritira ili može da izazove opstipaciju odnosno zatvor. Ishrana bogata voćem, povrćem i celim žitaricama može da pomogne u očuvanju pravilnog rada creva zahvaljujući tome što je bogata vlaknima. Namirnice sa visokim sadržajem masti i šećera, kao što su suhomesnati proizvodi, crveno meso, sirevi, pržena hrana, začini, rafinisano brašno, mogu, nasuprot tome, da podstaknu nastanak upale prostate, pa je najbolje ograničiti njihovu konzumaciju. S druge strane, hrana bogata omega-3 masnim kiselinama, kao što su plave ribe, može da bude korisna za antiinflamatorni efekat koji ove polinezasićene masne kiseline mogu da ispolje.

Zdrava ishrana je dobra navika i iz preventivne perspektive, kao i upražnjavanje redovne fizičke aktivnosti: sedelački način života je, u stvari, neprijatelj zdravlja prostate i može da je učini ranjivijom na patologije kao što je benigna hipertrofija prostate. Pored fizičke aktivnosti umerenog intenziteta koja treba da traje najmanje 30 minuta dnevno – dovoljna je šetnja – takođe je korisno izvoditi vežbe za karlično dno kako bi se prostata održala u formi i poboljšala kontrola bešike.

Kao što smo već napomenuli, benigna hipertrofija prostate je uobičajeno stanje kod muškaraca i nije naročito ozbiljno. Da bi se pravilno postavila dijagnoza i lečila ova bolest, neophodno je da se osoba podvrgne kontrolnim urološkim pregledima, kako u prisustvu simptoma, tako i periodično, kao deo dobrih navika za praćenje stanja zdravlja: ​​redovni pregledi su važni posebno u cilju prevencije kod starijih osoba, s obzirom na to da ova problematika ima tendenciju da se češće pojavljuje sa starenjem.

Dobro je znati da je moguće ugovoriti polise DDOR Dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja koje obuhvataju i sistematski pregled u koji je moguće uključiti i specijalistički urološki pregled koji može preduprediti ovu bolest.

 

IZVORI:

grupposandonato.it
humanitas.it
materdomini.it
siu.it
airc.it
ospedaleniguarda.it
issalute.it
fondazioneveronesi.it

 

Autorka članka: Ticijana Landi (Tiziana Landi), 18. septembar 2023.

 

Izvor: https://blogunisalute.it/ipertrofia-prostatica-benigna/