Kako se postavlja dijagnoza fibromijalgije? Od “osetljivih tačaka” (tender points) do novih kriterijuma

PREVENCIJA, DIJAGNOZA I TERAPIJA

 

Fibromijalgija, ili sindrom fibromijalgije, predstavlja jedno od najsloženijih i najizazovnijih stanja u trenutnim medicinskim prilikama, koje karakteriše uglavnom rasprostranjen hronični mišićno-skeletni bol, praćen simptomima kao što su umor, san koji ne okrepljuje, kognitivni poremećaji (poznati kao „fibro magla – fibro fog„), depresija i anksioznost. Posebnost ovog sindroma leži u njegovoj multifaktorskoj etiologiji i raznovrsnosti manifestacija koje čine dijagnostički proces posebno složenim.

Iako su istraživanja postigla značajan napredak, u stvari, tačni uzroci fibromijalgije ostaju uglavnom nepoznati. Najpouzdanija hipoteza kaže da su uzroci fibromijalgije kombinacija genetskih, psiholoških i emocionalnih faktora. Prisustvo genetskih polimorfizama u sistemima za prenos bola sugeriše predispoziciju za bolest kod ranjivih pojedinaca, kod kojih događaji koji su okidač mogu da promene način prenosa bola, što dovodi do njegove hroničnosti i pojačavanja. Ova teorija naglašava važnost multidisciplinarnog pristupa za optimalno lečenje pacijenata.

U ovom članku ćemo se pozabaviti dijagnostičkim procesom za utvrđivanje fibromijalgije, pri čemu ćemo posebnu pažnju posvetiti relevantnim istraživanjima.

 

IZAZOVI U DIJAGNOSTIKOVANJU FIBROMIJALGIJE

S obzirom na odsustvo objektivnih markera i potrebu da se lekar oslanja isključivo na simptome koje pacijent prijavljuje, specijalistima nije uvek jednostavno da postave dijagnozu fibromijalgije. U početnoj fazi se dijagnostički proces uglavnom zasnivao na prisustvu specifičnih bolnih tačaka (tender points), ali je ova metodologija dovedena u pitanje zbog svoje slabe osetljivosti i specifičnosti. Ove bolne tačke su raspoređene simetrično na obe strane tela i nalaze se:

• u predelu baze lobanje, u blizini kičmenog stuba;
• u zadnjem delu osnove vrata;
• u gornjem zadnjem delu ramena;
• između ključne kosti i gornjeg dela kičme;
• na prednjoj strani grudnog koša;
• na spoljnoj ivici podlaktice, približno 2 cm ispod lakta;
• u gornjem delu predela kuka;
• u gornjem delu zadnjice;
• oko predela kolena.

Moguće je da se kod pacijenta manifestuju i druge osetljive tačke pored klasičnih, s obzirom da svaka tačka umetanja tetiva ili mišića potencijalno može da postane bolna. Osim toga, moguće je da intenzitet bola u osetljivim tačkama varira iz dana u dan. Shodno tome, čak i ako je broj aktivnih osetljivih tačaka manji od jedanaest, ali su prisutni drugi tipični simptomi fibromijalgije kao što su rasprostranjeni bol, ukočenost mišića i problemi sa spavanjem, stručnjaci preporučuju preduzimanje određenih mera odnosno primenu odgovarajuće terapije za ovo stanje.

 

Evolucija dijagnostičkih kriterijuma od „osetljivih tačaka“

Godine 1990. Američki koledž za reumatologiju (American College of Rheumatology – ACR) uveo je prve kriterijume zasnovane na prisustvu rasprostranjenog bola duže od tri meseca i utvrđivanju 11 od 18 specifičnih bolnih tačaka.

Usvajanje ovih kriterijuma decenijama je predstavljalo ključni korak za poboljšanje tumačenja fibromijalgije, omogućavajući standardizaciju postavljanja dijagnoze i olakšavajući poređenje između naučnih studija, posebno onih epidemiološke prirode.

Osetljive tačke se u medicini identifikuju kao specifične tačke na telu koje, kada se pritisnu prstom, izazivaju bol kod osoba sa fibromijalgijom.

 

Najnovija istraživanja u oblasti fibromijalgije

Međutim, tokom godina, korišćenje samo osetljivih tačaka za postavljanje dijagnoze fibromijalgije se pokazalo problematičnim, što je dovelo do razvoja novih kriterijuma 2010. Ovi noviji kriterijumi naglašavaju sveobuhvatnu procenu simptoma, uključujući široko rasprostranjeni bol i težinu drugih povezanih simptoma kao što su poremećaji spavanja i kognitivni poremećaji.

Kriterijumi iz 2010. dodatno su usavršeni 2016. godine, uvođenjem indeksa široko rasprostranjenog bola (Widespread Pain Index – WPI) i skale ozbiljnosti simptoma (Symptom Severity Scale – SSS), koji procenjuju stepen bola i ozbiljnost povezanih simptoma. Da bi se postavila dijagnoza, sada je neophodno da se kod pacijenata javljaju specifični nivoi bola i ozbiljnost simptoma, osim što je neophodno da bude prisutan višestruki bol i postojanost simptoma najmanje tri meseca:

• Indeks široko rasprostranjenog bola (Widespread Pain Index – WPI) mora da bude veći ili jednak 7, a skala ozbiljnosti simptoma (Symptom Severity Scale – SSS) veća ili jednaka 5. Alternativno, WPI može da varira od 4 do 6 ako je SSS veći ili jednak 9;
• pacijent mora da oseti rasprostranjeni bol u najmanje četiri od sledećih pet delova tela: gornji levi deo (uključujući levo rame i ruku), gornji desni deo (uključujući desno rame i ruku), donji levi deo (uključujući levu stranu zadnjice, kuk i nogu), donji desni deo (uključujući desnu stranu zadnjice, kuk i nogu) i aksijalnu oblast (koja obuhvata vrat, grudni koš i lumbalni deo);
• trajanje simptoma mora da bude najmanje tri meseca, uz održavanje konstantnog nivoa ozbiljnosti.

Takođe je važno uzeti u obzir da dijagnoza fibromijalgije ostaje važeća bez obzira na eventualne druge medicinske dijagnoze koje su ustanovljene pacijentu. Prema tome, potvrda dijagnoze fibromijalgije ne isključuje mogućnost da pacijent ima druga značajna medicinska stanja, koja treba ispitati kod odgovarajućih specijalista.

 

Značaj diferencijalne dijagnoze

S obzirom na raznoliku sliku simptoma i preklapanje sa drugim stanjima, diferencijalna dijagnoza postaje neophodna. Prvi korak je da se isključe druge bolesti koje mogu da imitiraju fibromijalgiju, kao što su reumatske, neurološke ili endokrinološke bolesti. Ovaj proces pomaže u utvrđivanju primarne fibromijalgije, koja se javlja bez drugih postojećih stanja i razlikuje se od sekundarne fibromijalgije koja može da bude povezana sa drugim bolestima

DA LI POSTOJI LEK ZA FIBROMIJALGIJU? ŠTA KAŽU NAJNOVIJA ISTRAŽIVANJA

Fibromijalgija pogađa značajan procenat populacije, sa većom incidencom kod žena. Uticaj sindroma na kvalitet života je veoma značajan i utiče na radnu sposobnost, društvene odnose i psihičko blagostanje. Iz tog razloga upravljanje ovom patologijom zahteva sveobuhvatni pristup koji uzima u obzir i lečenje bola i psihološku i socijalnu podršku, kao što je istaknuto u nekim nedavnim istraživanjima.

Fibromijalgija je, u stvari, hronično stanje od kojeg osoba ne može u potpunosti da se oporavi, ali je moguće da nauči kako da njime upravlja da bi se ublažio bol i simptomi koji je najviše ograničavaju kroz multidisciplinarni terapijski pristup. Strategije lečenja uključuju:

• upotrebu lekova, uglavnom za smanjenje bolova i poboljšanje kvaliteta sna. Iako ne mogu da izleče fibromijalgiju, lekovi značajno mogu da ublaže simptome. Najčešće se propisuju nesteroidni antiinflamatorni lekovi, male doze antidepresiva i analgetici sa produženim oslobađanjem. Važno je napomenuti da, za razliku od drugih reumatskih stanja, fibromijalgiju nije potrebno lečiti kortikosteroidima, jer to nije inflamatorni sindrom;
• usvajanje programa fizičkih vežbi. Fizička aktivnost je, u stvari, ključna u lečenju fibromijalgije. Svakodnevne vežbe, kao što su posturalne vežbe, istezanje i lagana aerobna aktivnost, mogu da ublaže bolne simptome i ojačaju telo. Fizikalna terapija i posebno hidrokineziterapija mogu da budu efikasne u opuštanju dubokih mišića i ublažavanju bolova, doprinoseći opštem blagostanju organizma;
• korišćenje tehnika opuštanja za smanjenje napetosti mišića, takođe zahvaljujući aktivnostima kao što je joga;
• edukativne programe za informisanje i podršku pacijentima u upravljanju njihovim stanjem. Edukacija pacijenata, stoga, igra suštinsku ulogu u lečenju fibromijalgije. Razumevanje bolesti, zapravo, pomaže onima koji pate od nje da se bolje nose sa hroničnim bolom i umorom i da upravljaju eventualnim promenama u načinu života. Psihološka podrška može da bude posebno korisna za suočavanje sa depresijom koja često prati ovo stanje i za poboljšanje društvenih odnosa.

 

Dijagnostikovanje fibromijalgije se stoga, tokom poslednjih trideset godina, pomerilo sa pristupa usredsređenog na osetljive tačke na model koji je više holistički, a koji prepoznaje složenost sindroma. Razumevanje i tačno utvrđivanje fibromijalgije je od suštinskog značaja za pružanje neophodnog lečenja i podrške pacijentima. Kako istraživanja nastavljaju da otkrivaju složene interakcije koje leže u osnovi fibromijalgije, od ključne je važnosti da zdravstveni radnici budu u toku sa dijagnostičkim kriterijumima i strategijama lečenja kako bi poboljšali kvalitet života pacijenata sa ovim iscrpljujućim stanjem.

 

Naše zdravlje je dragocena imovina, zbog čega je preporučljivo ulagati u rešenja kao što su polise koje pruža DDOR dobrovoljno zdravstveno osiguranje. Svaka polisa je kreirana za specifične potrebe i omogućava da se iskoriste prednosti preventivnih sistematskih pregleda ili pristup popustima u poređenju sa tržišnim cenama.

 

Izvori:

Humanitas.it

Fondazione Veronesi

MSD Manuals

 

Izvor: https://blogunisalute.it/fibromialgia/

Autorka članka: Mikela Del Copo (Michela Del Zoppo), 1 mart 2024.