Od srede, 1. septembra, škole su ponovo počele sa radom, uz primenu niza mera za sprečavanje širenja Kovida-19. Pre svega, obavezno je nošenje maski i držanje odstojanja. Nakon višemesečnog učenja na daljinu, ponovno otvaranje škola izaziva mnogo zabrinutosti u vezi sa pandemijom koja još traje. S druge strane, ukoliko bi se nastavilo sa učenjem na daljinu, odnosno držanjem dece i mladih van učionica, to bi takođe izazvalo značajne probleme i imalo bi negativne posledice na njih i njihove porodice.
Da bismo shvatili kako se nositi sa povratkom u školu, intervjuisali smo dr Elizabetu Skalambru, psihološkinju i psihoterapeutkinju.
ŠKOLA KAO KLJUČNO MESTO ZA SOCIJALIZACIJU
Pitanje kojim ćemo se baviti je vrlo osetljivo i u vezi s tim je već dato mnogo mišljenja, vrlo različitih. Psihološkinja podseća da, u stvari, „govoriti o školi znači analizirati makro sistem u kojem zajedničkom cilju teže nastavnici, učenici, porodice, a to su samo glavni protagonisti. To je svet koji ne može da se svede na jednostavnu funkciju prenošenja kulture ili znanja, on predstavlja mnogo više. To je mesto gde se stvara mreža, ključna osnova društvenosti, gde se stimuliše radoznalost, želja za znanjem i bogaćenjem iskustva koje proističe iz različitosti ljudi. Na taj način osobe sazrevaju, evoluiraju, uče da budu sa drugima.”
Evolucijski put – koji prati osobu od detinjstva i predškolskog uzrasta pa sve do univerziteta – predstavlja gradacijsko sticanje iskustava neophodnih za individualni rast koja se proživljavaju u grupnom sistemu. Naša sagovornica podseća da je „ono što se dogodilo zbog pandemije nužno umanjilo ovo veliko bogatstvo jer je, uprkos ogromnim naporima da se održi odgovarajući nivo nastave i uslovima učenja na daljinu, očigledno nedostajalo fizičko okruženje (koje zahteva društvenu uključenost) i socijalna interakcija koja iz njega proizilazi”.
REAKCIJE DECE I MLADIH NA NASTAVU NA DALJINU
U dugom periodu u kojem je primenjeno učenje na daljinu (u Italiji nazvano DAD) kao neprikosnovena metoda podučavanja na svim nivoima, bilo je mnogo reakcija i nedoumica u vezi sa upravljanjem stresom koji je DAD prouzrokovao. „Ova nepredvidiva situacija nas je sve preplavila, takođe je prisilila decu i vrlo mlade generacije da preoblikuju način na koji vide i žive određene odnose. Na svakoga je na različite načine uticalo ograničenje slobode kretanja i mogućnosti da radimo sve što poželimo: postoje oni koji su našli način da ostanu u kontaktu putem video i telefonskih poziva, ima onih koji su se „zatvorili poput ježa”, u nameri da što manje osete nedostajanje drugih ljudi, svesno ih držeći na distanci, a bilo je i onih koji su imali ozbiljne psihičke posledice, pa im je, stoga, bila potrebna pomoć. Postoje i osobe koje su, zahvaljujući snažnoj motivaciji, sa mnogo svesti i racionalnosti, uspele da daju novi smisao svom svakodnevnom životu”.
Sasha_Suzi/gettyimages.it
Međutim, kada je reč o DAD-u, sagovornica je istakla da je, ma koliko komplikovan, „to bio alternativni oblik nastave povezan sa prelaznim periodom i kao takav je i prihvaćen. Deca i mladi nisu bili u mogućnosti da viđaju svoje školske drugove, bez obzira na oblik nastave, a želela bih da istaknem da je u ovom načinu podučavanja vizuelna i glasovna razmena u virtuelnoj učionici ipak dala mogućnost za deljenje zajedničkih trenutaka“.
“TRAUMA” ZBOG ZAKLJUČAVANJA
Često se, u vezi sa pandemijom, izolacijom i drugim bezbednosnim merama, govorilo o traumi, sa ozbiljnim posledicama. S tim u vezi, psihološkinja precizira da, „ako pod traumom podrazumevamo spoljašnji događaj koji podriva našu ravnotežu, uzrokujući posledice u svakodnevnom životu, u različitim sferama, onda možemo da kažemo da je zaključavanje prouzokovalo i traume. Pandemija nas, u stvari, nije primorala samo na izolaciju, već je uzrokovala i mnoge smrti i duge periode hospitalizacije bez sigurnog pozitivnog ishoda i bez mogućnosti interakcije, a to je za članove porodica pojačalo osećaj bespomoćnosti i povećalof rustraciju, a često i bes i ljutnju. Očigledno je da ni deca ni mladi ljudi nisu bili pošteđeni svega ovoga, pa su morali da se snađu u vanrednoj situaciji, ili čak da se suoče sa značajnim gubicima i smrću”.
KAKO SE SUOČITI SA POVRATKOM U ŠKOLU NAKON PANDEMIJE
Povratak u školu će svako dete doživeti na drugačiji način, baš kao što se to dogodilo sa događajima i iskustvima proteklih meseci. „Za neke će se povratak u učionicu poklopiti s početkom novih životnih ciklusa, u različitim kontekstima i sa drugim “saputnicima”, a to će svakako predstavljati podsticajnu novinu. Biće i onih koji će se vratiti u školu i ponovo se sresti sa učiteljima i nastavnicima koji su spremni da ih dočekaju kako bi nastavili obrazovni put sa mnogo energije i nade. Sa društvene tačke gledišta, zasigurno će biti pozitivnih efekata zbog činjenice da se deca i mladi vraćaju socijalnom životu i fizičkom kontaktu, koji svima nama trebaju, a naročito deci i adolescentima“.
miljko/gettyimages.it
FIZIČKI KONTAKT, VAŽNA POTREBA DECE I MLADIH
Psihološkinja podseća da smo već više od godinu dana navikli da koristimo zaštitnu masku, da se ne rukujemo u znak pozdrava, da ne grlimo ljude. „Ovaj dugi period nas je u određenom smislu istrenirao da držimo odstojanje, toliko da u nekim situacijama, posebno sa ljudima u koje imamo više poverenja, osećamo skoro nelagodu i neprijatnost što se uzdržavamo od gesta koji bi nam, inače, došao spontano i prirodno. To je svakako aspekt koji ne treba potceniti i koji se tiče svih, posebno dece i mladih, jer za njih fizički kontakt jeste i ostaje osnovni element komunikacije“.
Strah da bi kontakt sa drugima mogao da bude pokretač infekcije virusom sada je dobro poznat, ali nivo zabrinutosti zavisi od različitih faktora. Zadatak roditelja, u ovom smislu, je da rasterete mlade i decu koliko god je to moguće. Neizbežno je da apsorbuju napetost i strahkoji su prisutni u porodici u kojoj se ove teme razmatraju, o kojima se raspravlja i „očigledno je da svako od njih delimično usvaja ova mišljenja i ideje, a delimično ima i sopstvene. Ono što bi svakako bilo dobro i pomoglo da se eventualno ublaži briga jeste uspostaviti u porodici klimu dijaloga i razmene mišljenja, kako ne bi morali sami da se suočavaju sa poteškoćama. Roditelji bi trebalo da im pomognu da razviju svest da je, ako se preduzmu mere opreza i koriste lična zaštitna sredstva, moguće odlaziti na određena mesta i sretati se s ljudima sa manje straha. Ukratko, poštovanje pravila služi i pomaže da se osećamo sigurnije”.
Škola koja ponovo otvara svoja vrata je mesto gde se spaja više svetova “u perspektivi tolerancije i međusobnog poštovanja“, precizira psihološkinja. “Postoji nada da će deca i mladi primenjivati mere odgovornog ponašanje za sebe i za druge, a nastavnici će biti spremni da prate da li se pravila poštuju”.
damircudic/gettyimages.it
POVRATAK U ŠKOLU: SA KOJIM POTEŠKOĆAMA U UČENJU SE SUSREĆU ŠKOLARCI?
Sa stanovišta učenja, povratak u školu bi mogao da predstavlja određene poteškoće, kaže naša sagovornica. „Bespotrebno je poricati da se, uprkos zalaganju i žrtvama svih onih koji su bili protagonist učenja na daljinu, u nekim prilikama to olako shvatalo, kako sa stanovišta upravljanja ovim procesom, tako i sa stanovišta njegove upotrebe. Za neke, nažalost, ova vrsta nastave nije imala poštovanje koje bi inače zaslužila, jer je, u stvari, dugo bila jedini mogući način nastave”,
Bilo je posledica u kvalitativnom smislu, na primer više ometanja imanje koncentracije, ali i u količini prenesenog gradiva, od problema sa povezivanjem na internet, do poteškoća koje su neki imali u smislu samostalnog ulaska u tehnološki svet, za sve aktere DAD-a, kako učenika, tako i nastavnika.
„Fizički povratak u školu će dovesti do toga da se u nekoj meri otkriju ove praznine, ali uz posvećenost i volju iste će moći da se popune. Iako prelazna obaveza, škola jeste i ostaje velika prilika za socijalizaciju i važan izvor novih odnosa, ne računajući značaj koji ima u svom glavnom cilju – širenjuznanja i kulture. Roditelji i učenici će morati pozitivno da pristupe ovom povratku – napominje dr Skalambra – svesni važnosti međusobnog poštovanja, neophodnog za suočavanje sa izazovom borbe protiv virusa, iz dana u dan, do konačnog izlaska iz ove situacije“.
Nedoumice i zabrinutost oko zdravlja dece i mladih još su učestalije u tako osetljivom periodu. Najvažniji savet roditeljima i deci je da se informišu samo iz službenih izvora, kako bi izbegli što je više moguće lažne vesti i netačne informacije, koje mogu da doprinesu stvaranju anksioznosti. Osim toga, roditeljima mogu da pomognu i konsultacije sa pedijatrom ili lekarom opšte prakse.
Izvor: https://blogunisalute.it/come-affrontare-rientro-a-scuola/