Često prevencija čak i ozbiljnih zdravstvenih problema može da počne od nas samih i svih onih dobrih navika koje nam omogućavaju da brinemo o svom organizmu i da ga bolje upoznamo: samopregled dojki je jedna od njih.
U stvari, žene starije od 30 godina treba da sprovode samopregled dojki svakog meseca kako bi blagovremeno identifikovale promene ili nelagodnosti.
Redovni pregledi dojki mogu da pomognu u održavanju zdravlja ovog važnog dela tela i ranom otkrivanju znakova raka, čime se povećavaju šanse za oporavak i ozdravljenje – zato je veoma važno poznavanje anatomije dojke i postupka samopregleda kako bi se otkrila eventualna strana masa.
U ovom članku ćemo videti kako se pravilno vrši samopregled dojki, kako se identifikuju sumnjive kvržice odnosno čvorići i zajedno ćemo otkriti kada je prikladno obratiti se stručnjaku za detaljniji pregled.
ŠTA JE SAMOPREGLED (PALPACIJA) DOJKI?
Samopregled ili samopalpacija dojki je „kućna“ ali efikasna metoda koju sve žene mogu da koriste za pregled dojki u nekoliko minuta, kako bi proverile prisustvo sumnjiih indikatora (kao što su kvržice, čvorići, upala ili fleke) koji bi mogli da budu uzrokovani eventualnim kancerom.
Kada se rak dojke otkrije u ranoj fazi, šanse za preživljavanje su znatno veće: prema izveštaju „Brojevi u vazi s kancerom u Italiji 2021“ koji je objavilo Ministarstvo zdravlja, kod pacijentkinja sa karcinomom koji je otkriven u početnoj fazi, poznatoj i kao “stadijum 0”, petogodišnja stopa preživljavanja je 98%.
Zbog toga su samopregledi veoma važni za zdravlje dojki i uvod su u one temeljne, redovne preglede i skrining testove (kao što je mamografija) koje preporučuju lekari opšte prakse i ginekolozi.
Da bi se proverilo zdravstveno stanje dojki, ključan je taktilni deo, odnosno prepipavanje (palpacija): zahvaljujući dodiru, moguće je osetiti otok, nelagodnost i anomalije ispod kože.
Pravilan samopregled dojki je neodvojivi deo pregleda opažanjem: ponekad su određeni problemi vidljivi i golim okom, kada žena dobro poznaje anatomiju ovog dela tela i zna šta treba da analizira.
bymuratdeniz/gettyimages.it
Anatomija dojke: Kratak pregled
Dojka je organ čija struktura odražava njegovu primarnu funkciju: proizvodnju mleka za dojenje.
Epitelna komponenta (tj. unutrašnje i spoljašnje tkivo) sastoji se od lobula, gde se proizvodi mleko, koji se povezuju kanalićima koji potom vode do bradavice.
Većina karcinoma dojke nastaje iz ćelija koje formiraju terminalne lobule i kanaliće. Ovi lobuli i kanalići su inkorporirani u osnovno fibrozno tkivo i u masno tkivo (tj. mast) koji čine većinu dojke.
KAKO IZVRŠITI SAMOPREGLED DOJKI
Samopregled može da se obavi u stojećem položaju ili ležeći, u zavisnosti od toga kako se žena oseća prijatnije.
Hajde da prvo vidimo kako se pravilno vrši samopregled dojke stojeći, a zatim ćemo se detaljnije pozabaviti samopalpacijom u ležećem položaju.
Samopregled dojki u stojećem položaju
- Kada skinete majicu i grudnjak, desnom rukom pregledajte levu dojku i obrnuto;
- Jagodicama kažiprsta, srednjeg i domalog prsta pritisnite svaki deo dojke, pritisak treba najpre da bude lagan, zatim srednji, pa jak;
- Potražite eventualne kvržice, debele tačke, čvoriće ili druge anomalije;
- Pravite kružne pokrete, od bradavice ka spoljašnjoj strani dojke koji mogu da pomognu da se dubinski pokrije celokupno tkivo;
- Kada je samopregled dojke završen, pređite na pazuh;
- Obavezno proverite i areole;
- Lagano stisnite bradavice kako biste proverili da li ima abnormalnih sekreta.
Samopregled dojke u ležećem položaju
Kada žena leži na leđima, tkivo dojke se ravnomernije širi.
Zbog toga je to odlična pozicija za identifikaciju bilo kakve abnormalnosti ili promene, posebno ako su grudi velike.
- Lezite i stavite jastuk ispod ramena;
- Stavite ruku dojke koju pregledate iza glave;
- Šakom primenite istu tehniku koja je već objašnjena za samopregled u stojećem položaju, jagodicama prstiju pritiskajući sve delove tkiva dojke i deo ispod ruke;
- Zatim pređite na pregled druge dojke;
- I pri samopregledu u ležećem položaju, ne zaboravite da proverite areole i nežno stisnite obe bradavice da biste identifikovali eventualno curenje sekreta.
icetocker/gettyimages.it
Vizuelni samopregled dojke:
Stanite ispred ogledala i stavite ruke uz bokove. Pažljivo posmatrajte grudi i potražite eventualne promene u obliku, otoka, utonuća, mrlja ili anomalija u bradavicama. Zatim podignite ruke iznad glave i ponovite isti vizuelni pregled.
Na kraju, postavite ruke na bokove i odlučno pritisnite kako biste kontrahovali mišiće grudnog koša: ponovo posmatrajte svoje grudi kako biste identifikovali eventualne anomalije. Obavezno pažljivo posmatrajte obe dojke.
U kom periodu tokom meseca treba obaviti samopregled dojke?
Žene koje redovno imaju menstruaciju trebalo bi da sprovedu samopregled dojki nakon ciklusa: ovo se savetuje iz razloga što, tokom lutealne faze, to jest u danima koji razdvajaju ovulaciju i početak menstruacije, grudi mogu da budu natečene, uvećane i napete.
Najbolje je sačekati kraj menstruacije, kako bi se dojke vratile u svoje uobičajeno stanje.
Žene u menopauzi i one koje imaju vrlo neredovne menstrualne cikluse mogu da sprovedu samopregled dojki u bilo kom danu u mesecu, po sopstvenom izboru.
U ovom slučaju je preporučljivo odabrati fiksni dan, jednostavan za pamćenje, poput prvog ili poslednjeg dana u mesecu, kako bi se stalno pratilo stanje dojki i primetile eventualne promene.
KADA SE TREBA OBRATITI LEKARU NAKON SAMOPREGLEDA DOJKI
Ukoliko se tokom samopregleda dojke opipa čvorić, kvržica, ili se primete abnormalnosti u dojci, važno je da osoba ostane mirna: većina promena uočenih samopregledom nisu znaci raka.
U stvari, normalno je da se na dojci razvijaju benigni čvorovi, kao što su ciste ili fibroadenomi: često su ta uvećanja potpuno bezopasna, malih dimenzija i ne zahtevaju uklanjanje ili posebne intervencije.
Vaš ginekolog ili specijalista za dojke će vam dati sve potrebne informacije ukoliko su u dojci prisutne benigne mase.
Međutim, trebalo bi da se obratite lekaru ukoliko imate:
- značajne promene u izgledu ili veličini dojke;
- važne promene u izgledu bradavica;
- gubitak osećaja u grudima ili bradavicama;
- rupice ili utonuća na koži dojke;
- čvoriće koji su veoma tvrdi, debeli i nepravilnog oblika;
- abnormalni iscedak iz bradavica;
- stalne bolove u različitim delovima dojke;
- osip na bradavicama;
- neprijatan i uporni otok jedne ili obe dojke;
- toplotu, crvenilo ili tamne mrlje na koži.
Poznavanje sopstvenih grudi, zajedno sa redovnim pregledima, omogućava efikasnu borbu protiv raka dojke i postavljanje ranih dijagnoza koje su dragocene i koje mogu da naprave razliku.
- septembar 2022, UniSalute
Izvor: https://blogunisalute.it/autopalpazione-seno/