KAKO SE ZAŠTITITI OD STRESA KOJI PROUZROKUJE RAD OD KUĆE: SAVETI PSIHOLOGA

Vanredna zdravstvena situacija prouzrokovana Covidom-19 primorala nas je da promenimo lične, ali i radne navike. Mnoge kompanije su, zapravo, pribegle radu od kuće: mnogima nepoznatoj metodi, za koju se ispostavilo da je nešto potpuno novo i da njom nije uvek lako upravljati i nije jednostavno proceniti njene rezultate, dok je za druge ovakav način rada bio samo kontinuitet sa radnim aktivnostima u prošlosti. Ovakav način rada je uticao na svakoga od nas i doneo različite emocije i reakcije, u nekim slučajevima stvarajući čak i stresne situacije u vezi sa radom od kuće: o tome smo razgovarali sa dr Elizabetom Skalambra, psihološkinjom i psihoterapeutkinjom.

IZNENADNE PROMENE KOJIMA SE TEŠKO PRILAGOĐAVAMO

Pametni rad (Smart working) – „agilni rad“ – primorao nas je na reorganizaciju odnosno uspostavljanje ravnoteže između poslovne i lične sfere. „Dok smo pre pandemije išli na posao, u spoljnom kontekstu, isključivo živeći u ličnom prostoru i odsustvujući, dakle, određeni broj sati iz prostora koji su namenjeni privatnom životu, tokom protekle godine smo izgubili kontakt sa ljudima izvan našeg porodičnog i kruga prijatelja, a time su nestale i mogućnosti za sučeljavanje. Da ne govorimo o ekstremnim situacijama, u kojima je došlo do različitih nasilnih reakcija zbog bliskog suživota u kući, sa evidentnim porastom zahteva za pomoć od strane žrtava“, priseća se psihološkinja.

IZOLACIJA I HIPERKONEKCIJA

Drugi problem se ticao izolacije. Za one koji žive sami, u stvari, rizik od društvene izolacije je bio veći. „Govorimo o ograničenju u interakcijama zbog restrikcija koje su postojale, što je uticalo i na privatni život“. Pametni rad je postao neophodnost poslednjih meseci, ali je imao važne posledice jer su odjednom počele da „nedostaju poslovna i radna dinamika i trenuci pauze ili razonode sa kolegama. To su još važniji aspekti za sve one koji žive sami“.

Drugi aspekt je potreba za preteranim boravkom na mrežama, tzv. hiperkonekcijom: „Mnogi ljudi su izrazili potrebu da budu online veći deo dana, jer su, na neki način, time osećali da ispunjavaju svoju dužnost, da su dostupni i da mogu da odgovore potrebama kompanije i kolega. Pametnj rad u mnogim slučajevima ostavlja više slobode u upravljanju vremenom, ali to znači da ponekad nisu svi zaposleni u kompaniji istovremeno na mreži“.

STRES KOJI PROUZROKUJE PAMETNI RAD: AGILNI RAD I SINDROM PREGOREVANJA (TZV. BURNOUT)

Kao što je proizašlo iz ankete o radu na daljinu koju je sproveo INAIL (Nacionalni institut za osiguranje od nezgoda na radu) o zdravlju i sigurnosti na radnom mestu, a čiji su rezultati objavljeni u aprilu 2021. godine, većina zaposlenih koji su u njoj učestvovali, iz različitih proizvodnih sektora, je izrazila zabrinutost zbog stresa i psiholoških rizika povezanih s njim.

Kada je konkretno reč o pametnom radu, u principu se može podvući da istraživanje pokazuje da je ovaj način poboljšao ravnotežu između poslovnog i privatnog života tokom proteklih meseci (tako misli 70% ispitanika). „Moramo da podsetimo da je za neke ljude tzv. agilni rad bio davnašnja želja koja je čekala na realizaciju, pa su ga tako i doživeli, isključivo uživajući u njegovim pozitivnim aspektima. Međutim, za druge je novi način rada, povezan sa neophodnim preokretom u sopstvenom životu zbog restrikcija i ograničenog suživota unutar kuće, prouzrokovao uslove kojima je bilo kompleksno upravljati, toliko da je pametni rad pretvorio u faktor rizika za porast stresa: ukratko, za sindrom izgaranja“.

Izraz „burnout” – pregorevanje, sagorevanje, izgaranje uvek je bio povezivan sa profesijama iz zdravstvenog sektora i svim onim zaduženjima koja se odnose na „pomoć“, a koja uključuju kontakt sa ljudima i zbog toga mogu da imaju negativan uticaj koji je rezultat izloženosti bolnim stanjima pacijenata i njihovoj patnji. „Postepeno je ovaj koncept proširen na profesije i radna područja u kojima iz različitih razloga i situacija mogu da se pojave snažni emocionalni pritisci, osećaj bespomoćnosti i neuspeha i jaka napetost“, nastavlja doktorka.

Govoreći konkretno o pametnom radu, sagorevanje je povezano sa nemogućnošću jasnog i preciznog definisanja radnog vremena, jer se poklapa sa svakodnevnim životom. Istovremeno, to takođe zavisi od potrebe, ili ponekad nemogućnosti osobe da se odvoji od posla, čime se ukida privatni životni prostor ili stvaraju situacije koje su “nešto između” i kod kojih dolazi do preklapanja profesionalnih i ličnih uloga, bez definisanih granica.

FAKTORI RIZIKA ZA NASTANAK STRESA U VEZI SA RADOM OD KUĆE

Postoje, naravno, neke situacije koje mogu da podstaknu proces sagorevanja zbog pametnog rada. „Reč je o sposobnosti upravljanja stresom i tome da znamo kako da se organizujemo, prisustvu porodične mreže i podršci koja iz nje proizilazi, vrsti posla koji se obavlja, manje ili više povoljnim uslovima, kao što su na primer radno vreme, niske plate, loš odnos sa kolegama ili pretpostavljenima“.

Svi ovi elementi zajedno, prema tome, mogu da podstaknu ili ubrzaju stresni proces koji vodi osobu ka dubokoj krizi, kako u obavljanju posla, tako i u postizanju zacrtanih ciljeva. Kao rezultat se javljaju neki tipični simptomi sindroma sagorevanja/izgaranja:

• nesanica
• glavobolja
• nedostatak entuzijazma
• osećaj nesposobnosti
• nervoza
• osećaj krivice
• bes i izolacija.

KAKO SE ZAŠTITITI OD STRESA TOKOM PAMETNOG RADA

Naravno, postoje neke strategije koje nam mogu pomoći da smanjimo rizik od sagorevanja zbog pametnog rada. Kao prvo, važno je postaviti ciljeve koji su dostižni, a ne težiti rezultatima koji nisu izvesni. „Takođe je ključno napraviti listu prioriteta među zadacima koje treba obaviti, jasno i precizno definisati radno vreme koje treba dosledno poštovati, izbegavajući tako preklapanje vremena koje se odnosi na naš lični život sa radnim vremenom“, pojašnjava psihološkinja.

„Ne sme se zaboraviti važnost koju ima okruženje odnosno ambijent u kome obavljamo pametni rad: koliko god je to moguće, treba da odredimo konkretni prostor za rad, umesto da koristimo istu sobu i isti sto na kojem ručamo, pomažemo deci u rađenju domaćih zadataka ili pohađanju časova na daljinu. Osim toga, ne smemo da zaboravimo da dozvolimo sebi trenutke odmora, da razbistrimo um i koncentraciju povezane sa mislima usmerenim na rad, obezbeđujući tako kiseonik i regeneraciju našem mozgu, a zatim se vratimo radnim obavezama sa više energije, a zašto da ne, i sa više entuzijazma“.

Na posletku, ključno je slobodno vreme koje provodimo sami ili u društvu. „Ovaj skup mera može značajno da smanji nivo stresa povezan sa radom od kuće. Tamo gde su, s druge strane, tipični simptomi izgaranja očigledno prisutni i nisu u remisiji, toplo se preporučuje obraćanje stručnjaku koji će pružiti podršku u vezi s tim“.

ODNOS SA DECOM TOKOM PAMETNOG RADA

Preklapanje vremena posvećenog poslu i onog posvećenog sopstvenom životu u nekim slučajevima se dodatno zakomplikovalo zbog zatvaranja škola. Kako ističe naša sagovornica, „roditelji su često morali da prekinu sa radom da bi pomogli svojoj deci da pristupe online časovima, pošalju domaće zadatke ili preuzmu nastavne jedinice, ili, pak, da prate one najmlađe koji još nisu školskog uzrasta“.

Pametni rad ima za cilj da doprinese balansiranju između poslovnog i privatnog života. Svakako nije kreiran da postavlja prepreke, već da olakša život zaposlenih, tako što će im, na primer, omogućiti da izbegnu putovanje od kuće do posla ili da upravljaju delikatnim situacijama kao što je hospitalizacija člana porodice, ili čak da prate decu u školu i idu po njih.

„Te prednosti mogu istovremeno da stvore stres kod roditelja: i u ovom slučaju postoje neke korisne mere za bolju organizaciju sopstvenog rada kod kuće uz prisustvo dece. Kao i uvek, jasan i pravovremeni dijalog može da reši ili barem ublaži mnoštvo kritičnih pitanja. Važno je objasniti deci da ne možete da delite vreme sa njima (ili bar ne onoliko koliko biste želeli) zato što radite, kako bi se izbegao osećaj zanemarivanja i napuštenosti od strane roditelja. Potrebno je prepoznati vrednost posvećenosti porodici jer rad služi upravo da se porodica izdržava“.

ORGANIZOVANJE RADNOG MESTA KOD KUĆE

Već smo spomenuli da je poželjno da se prostori namenjeni radu razlikuju od onih namenjenih igranju sa decom, tako da roditelj može da se udalji od misli vezanih za posao i u potpunosti se prepusti porodičnom životu. „Deljenje sopstvenog rasporeda obaveza takođe omogućava zajedničku organizaciju u pogledu radne obaveze, dozvoljava svima da se osećaju uključenima i osigurava da svi budu uključeni u poštovanje preuzetih obaveza. Očigledno je da treba razmisliti i o alternativnim rešenjima, kada je to moguće, kao što je uključivanje baka i deka ili dadilja za čuvanje dece tokom radnog vremena ili korišćenje usluga kao što je produženi boravak u školi. Na osnovu svih razmatranih izbora, ono što je ključno jeste zajednička organizacija“.

VIŠE VREMENA ZA PORODICU I ZA SEBE

Pametni rad je, međutim, proizveo i mnoge pozitivne efekte, pored toga što je omogućio javnom sektoru i privatnim kompanijama da nastave svoje aktivnosti.

„Pored porasta stresa i broja radnih sati, došlo je i do povećanja vremena provedenog sa porodicom, mogućnosti negovanja ličnih odnosa na trajniji i kontinuiraniji način, kao i mogućnosti za zdraviju, pravilniju i redovniju ishranu, zajedno sa upotrebom prostora za vežbanje“. Ove aspekte posebno cene oni koji su imali iskustva sa tzv. agilnim radom i iz tog razloga se, naravno, mnogi nadaju da će moći da nastave da rade na ovaj način.

„U pametnom radu, kao i u bilo kojoj drugoj vrsti posla, važno je takođe znati kako se upravlja emocijama koje iz njega proističu, a koje se takođe iznenada menjaju u zavisnosti od situacija u kojima se nalazimo“, zaključuje dr Skalambra. „Na taj način ćemo moći da izvršimo odmerenu i promišljenu procenu stvarnosti i da pronađemo adekvatna rešenja za probleme koji mogu da nastanu“.

 

Izvor:

https://blogunisalute.it/stress-da-smart-working/