Oralno blagostanje počinje za trpezom. Da, upravo tako, postoji suštinska veza između ishrane i zdravlja zuba. Izbalansirana ishrana, u stvari, ne samo da doprinosi dobrom fizičkom zdravlju, već takođe igra ključnu ulogu u prevenciji nastanka stomatoloških problema kao što su karijes, gingivitis i parodontitis. U narednim paragrafima ćemo detaljno istražiti kako ono što jedemo utiče na oralno zdravlje.
ULOGA ISHRANE U ZDRAVLJU I BLAGOSTANJU NAŠIH ZUBA
Ishrana je ključni faktor u prevenciji mnogih oralnih bolesti. Ishrana bogata hranljivim materijama kao što su kalcijum, fosfor i vitamini značajno doprinosi zdravlju zuba i desni. Štaviše, izbor hrane i pića koje konzumiramo ima direktan uticaj na pH u ustima, čime utiče na rast bakterija i stvaranje kamenca. Neke namirnice, poput voća i povrća sa visokim sadržajem vlakana, mogu čak da deluju i kao „prirodni čistači” za zube, smanjujući plak i stimulišući proizvodnju pljuvačke, koja je neophodna za neutralizaciju kiselina.
ULOGA UGLJENIH HIDRATA I ŠEĆERA
Šećeri i ugljeni hidrati su često glavni krivci za nastanak stomatoloških problema kao što je karijes. Kada konzumiramo hranu bogatu ovim supstancama, bakterije prisutne u ustima ih pretvaraju u kiseline. One počinju da napadaju zubnu gleđ, pokrećući proces propadanja zuba.
Međutim, ovo je proces koji se ne odvija na isti način kod šećera u odnosu na ugljene hidrate: dok prve, posebno u obliku saharoze ili fruktoze, bakterije brzo metabolišu, stvarajući kiselu sredinu, složeni ugljeni hidrati kao što je skrob zahtevaju više vremena kada je reč o razlaganju i stoga imaju manje neposrednog uticaja. Međutim, oni takođe mogu da budu problematični ako ostanu na zubima duže vreme.
Osim toga, namirnice koje su obično bogate šećerima i ugljenim hidratima sadrže i druge komponente koje mogu da pogoršaju probleme sa zubima: mnoge slatke grickalice, na primer, takođe su veoma lepljive, što znači da se lepe za zube, obezbeđujući pogodno tlo za razmnožavanje bakterija.
KISELA HRANA I PIĆE
Međutim, nisu samo šećeri ti koji predstavljaju pretnju po zdravlje zuba. Kisela hrana i pića kao što su agrumi, paradajz i gazirana pića doprinose erodiranju zubne gleđi, čineći zube podložnijim karijesu i osetljivosti. Zbog toga je važno da se ove namirnice konzumiraju na izbalansiran način i, eventualno, kao deo većeg obroka, što pomaže da se neutrališe kiselo dejstvo. Pored toga, preporučljivo je izbegavati pijuckanje kiselih pića tokom dana, jer bi to izložilo zube kontinuiranom napadu kiseline.
UŽINE I UČESTALOST OBROKA
Učestalost kojom jedemo ima značajan uticaj na zdravlje naših zuba. Česte užine, posebno ukoliko su zasnovane na rafinisanim šećerima ili kiselinama, održavaju kiselu sredinu u ustima, doprinoseći rastu bakterija i stvaranju karijesa. Zbog toga je važno ograničiti užine između obroka i, ako je potrebno, odlučiti se za zdravije opcije kao što su voće, povrće ili jogurt. Kao što se da naslutiti, pljuvačka igra ključnu ulogu u uklanjanju ostataka hrane i neutralisanju kiselina, tako da je nesumnjivo korisno davanje vremena ustima da se „odmaraju“ između dva obroka.
pixelfit/gettyimages.it
HRANA KOJA ŠTITI ZUBE
Postoje namirnice koje, zapravo, mogu da pomognu u zaštiti i jačanju Vaših zuba. Namirnice kao što su sir, mleko i jogurt su bogate kalcijumom i fosforom, elementima koji pomažu u remineralizaciji zubne gleđi. Voće i povrće sa visokim sadržajem vode, kao što su jabuke i krastavci, takođe pomažu u čišćenju zuba i desni. Zeleni i crni čaj sadrže polifenole koji pomažu u sprečavanju rasta štetnih bakterija u ustima. Uključivanje ove hrane u Vašu ishranu može da pruži dodatnu zaštitu od nastanka stomatoloških problema.
Druge preventivne strategije
Pored pametnog biranja hrane, postoje i druge strategije koje možete da preduzmete kako biste održali dobro oralno zdravlje. Na primer, pijenje fluorisane vode može da pomogne u sprečavanju nastanka karijesa. Takođe je preporučljivo žvakati žvakaću gumu bez šećera nakon obroka kako biste stimulisali proizvodnju pljuvačke. Naposletku, očigledno je da je neophodno održavati dobru oralnu higijenu: pranje zuba najmanje dva puta dnevno pastom za zube sa fluorom je od suštinskog značaja za uklanjanje plaka i ostataka hrane. Jednako je važno svakodnevno čišćenje koncem za čišćenje prostora između zuba, do kojih sama četkica ne može da dopre.
Za dodatni nivo zaštite, razmislite o upotrebi antibakterijske tečnosti za ispiranje usta, koja pomaže u smanjenju stvaranja bakterija i borbi protiv lošeg zadaha.
Takođe je preporučljivo da menjate četkicu za zube na svaka tri meseca ili kada čekinje počnu da pokazuju znake habanja.
Na kraju, ne zaboravite na redovne posete stomatologu radi pregleda i profesionalnog čišćenja. Dobro je znati da je moguće ugovoriti polise DDOR Dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja koje obuhvataju i stomatološki pregled, te tako na vreme otkriti ukoliko postoji neki problem.
Izvori:
dentalhealth.org
ada.org
webmd.com
mouthhealthy.org
Autorka članka: Martina Melgaci (Martina Melgazzi), 28. septembar 2023.