Oralna higijena pomaže u održavanju zdravlja zuba i desni. Njena primena nakon svakog obroka, dakle najmanje tri puta dnevno, pomaže da imamo lep osmeh i, pre svega, da izbegnemo probleme povezane sa prisustvom bakterija u usnoj duplji i nastankom plaka, kao i karijesa. Suprotno tome, kada se zanemari ovaj važan aspekt, na zubima mogu da nastanu naslage kamenca, koji ne samo da utiče na izgled zuba, već dugoročno može da ima negativne posledice. Da vidimo o čemu je reč i kako se kamenac tretira.
KAMENAC NA ZUBIMA: ŠTA JE I KAKO NASTAJE
Zubni kamenac je tvrda i gruba naslaga na dodir koja čvrsto prianja uza zube. Nastaje od skupa bakterija koje se međusobno vezuju i bivaju zacementirane kalcijumom. U početku je svetle boje, ali vremenom može da postane tamniji, posebno kod ljudi koji koriste duvan, piju velike količine čaja ili kafe ili uzimaju određene lekove. Treba imati na umu da sam duvan nije izvor zubnog kamenca, ali mu nikotin daje crnkastu nijansu i čini desni krhkijim.
Kako nastaje kamenac? Posle jela ostaci hrane se nakupljaju u ustima i kombinuju sa supstancama koje su prirodno prisutne u usnoj duplji. Kombinacija kiselina, šećera, proteina pljuvačke i bakterija formira beličast i blago lepljiv film, plak, koji se taloži na zubima i u prostorima između zuba ili na ivicama, blizu desni. Međutim, kada se praktikuje pravilna i česta oralna higijena, četkica za zube i zubni konac uklanjaju ga gotovo u potpunosti.
Međutim, ako se zubi ne operu nakon svakog obroka, plak postepeno prolazi kroz proces mineralizacije: pretvara se u tvrđu i deblju supstancu, kamenac. Osim toga, oralna higijena koja se praktikuje kod kuće, čak i na ispravan način, sama po sebi nije dovoljna da spreči stvaranje ove supstance, jer postoje delovi do kojih je teže doći i četkicom za zube i zubnim koncem: zubni kamenac, zapravo, ima tendenciju da se akumulira baš na donjim sekutićima, na unutrašnjoj strani zuba i na spoljnoj površini kutnjaka gornje vilice, područjima koja su manje vidljiva i zbog toga ih je teže kontrolisati ili se nalaze u blizini pljuvačnih žlezda.
Ocskaymark/gettyimages.it
Postoje dva različita tipa zubnog kamenca koji imaju specifične karakteristike. Zajedno ćemo ih razmotriti.
SUPRAGINGIVALNI KAMENAC
Supragingivalni kamenac je vidljiv i svetlo žute ili prljavo bele boje, ali može da potamni pod dejstvom duvana, čaja i kafe. Stvara se pljuvačkom i poroznog je izgleda, mekan na površini i tvrđi u dubini. Sastoji se od bakterija, mrtvih ćelija sluzokože usta i supstanci u pljuvački koje su izvor neprijatnog mirisa.
SUBGINGIVALNI KAMENAC
Kada se kamenac stvara duboko, blizu korena zuba, naziva se subgingivalnim: može da se uoči samo laganim pomeranjem desni, jednim od instrumenata koje koristi stomatolog. Smeđe je ili crne boje, a sastoji se od razgrađenih elemenata krvi koji su rezultat malih krvarenja u gingivi (desnima) i koji su se kalcifikovali pod dejstvom supstanci prisutnih u pljuvački. Ova vrsta zubnog kamenca je još otpornija od druge, vezana je za zubno tkivo i vrlo ga je teško ukloniti. Takođe pravi i veću štetu jer uzrokuje oštećenje tkiva desni.
KOJI SU UZROCI NASTANKA KAMENCA NA ZUBIMA?
Brzina i učestalost stvaranja zubnog kamenca zavise od prirode proizvedene pljuvačke i stoga variraju za svakog pojedinca. Postoje, međutim, faktori koji ubrzavaju njegov razvoj: kao što smo videli, prvi je loša oralna higijena ili nepraktikovanje iste, ali kamenac je čest i kod ljudi koji pate od problema sa ustima i imaju iskrivljene zube koje je teže očistiti. Može se takođe pojaviti i kod dece koja predugo koriste cuclu.
Pojava i razvoj zubnog kamenca se ubrzava starenjem, kod onih koji pate od kserostomije ili prekomerne suvoće usta, kod pacijenata koji uzimaju antidepresive ili druge lekove koji uzrokuju smanjenje sekrecije pljuvačke; češći je kod osoba koje se podvrgavaju radioterapiji ili drugim tretmanima koji podrazumevaju izlaganje zračenju.
alvarez/gettyimages.it
PH VREDNOST PLJUVAČKE
Kao što smo videli, pljuvačka je odlučujuća za razvoj zubnog kamenca. Izlučuje je više žlezda, ima različite karakteristike i normalna pH vrednost joj varira između 6,5 i 7,4, te ostaje u prilično neutralnim uslovima. Na nju utiču određeni faktori, kao što su ishrana, oralna higijena ili eventualni poremećaji i bolesti koji ne pogađaju samo usnu duplju. Kada pH postane previše kiseo ili previše bazan, povećava se rizik od stvaranja kamenca: u prvom slučaju, zapravo, pH vrednost doprinosi demineralizaciji gleđi, u drugom se, međutim, stvaraju bolji uslovi jer se mineralne soli pljuvačke i hrane talože na zubima, minerališući na taj način bakterijski plak.
KAKO UKLONITI KAMENAC SA ZUBA: KOJE METODE SE PRIMENJUJU?
Videli smo kako kvalitet oralne higijene, položaj zuba, količina sekreta pljuvačke i njen kvalitet u velikoj meri utiču na brzinu razvoja kamenca. Ono što treba zapamtiti jeste da kada se kamenac formira, on može samo da ojača i ne može da se ukloni običnom četkicom za zube. Neophodno je isplanirati jednu ili više poseta stomatologu radi uklanjanja kamenca, postupka tokom kojeg se, korišćenjem određenih specifičnih instrumenata, uklanja sav kamenac.
KOJE SU POSLEDICE NAGOMILAVANJA KAMENCA?
Ako se ništa ne preduzme, rizici mogu da budu razni, jer prisustvo tolikog broja bakterija u usnoj šupljini pogoduje pojavi i razvoju infekcija. Bakterije prisutne u zubnom kamencu, ustvari, proizvode molekule kiseline koji napadaju desni, zube i druga tkiva i čine ih manje otpornim.
Neke od uobičajenih posledica prekomernog nakupljanja kamenca mogu da budu:
- karijes zuba
- halitoza
- gingivitis
- recesija gingive
- parodontitis
- slabljenje zuba
Nelečene bolesti zuba ili desni takođe mogu u teškim slučajevima da dovedu do razvoja raznih drugih bolesti i infekcija, jer bakterije mogu da dospeju u druge delove tela, poput pluća. Zbog toga je neophodno ne zanemariti oralnu higijenu, posvećujući joj odgovarajuće vreme nakon svakog obroka I birajući četkicu za zube, pastu i tečnost za ispiranje usta prema sopstvenim potrebama, uz pomoć saveta porodičnog stomatologa. Preporučljivo je zakazivati jednu posetu godišnje stomatologu u vezi sa higijenom zuba, ali i razmotriti mogućnosti da se učestalost poseta poveća na svakih 6 meseci.
Izvor: https://blogunisalute.it/tartaro-denti/